Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog pogrešne primene propisa

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio drugostepeno rešenje i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je sud proizvoljno primenio opšti rok zastarelosti umesto posebnog roka propisanog Zakonom o vodama, čime je povredio pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Šk ulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća „U.“ d.o.o. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Preduzeća „U.“ d.o.o. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 608/17 od 23. marta 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 608/17 od 23. marta 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, dok se zahtev za naknadu materijalne štete odbacuje.

4. Odbacuje se predlog Preduzeća „U .“ d.o.o. Beograd za odlaganje izvršenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „U.“ d.o.o. Beograd podnelo je Ustavnom sudu, 3. maja 2017. godine, preko punomoćnika Vladana Petrovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je, u svojstvu izvršnog dužnika, izjavio žalbu na rešenje o izvršenju u kojoj je istakao da je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom zastarelo i da se ne može izvršiti. S tim u vezi podnosilac tvrdi da se, u konkretnom slučaju, u pogledu zastarelosti potraživanja izvršnog poverioca nije mogao primeniti Zakon o obligacionim odnosima, pa samim tim ni rok od deset godina , već odredba člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema kojoj rok zastarelosti iznosi pet godina od dana dospelosti potraživanja. Polazeći od navedenog, podnosilac predlaže da se utvrdi povreda označenih ustavnih prava, te da se poništi osporeno drugostepeno rešenje, kao i da mu se utvrdi naknada materijalne i nematerijalne štete, kao i naknada troškova za sastav ustavne žalbe, i da se odloži izvršenje rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

J. v . p. „V .“, Novi Sad, kao izvršni poverilac, podnelo je 15. decembra 2016. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - rešenja broj 4-30/ 03344-0-09 od 22. aprila 20 09. godine, radi naplate novčanog potraživanja (naknada za odvodnjavanje za period februar 2009. do januara 2010. godine) u iznosu od 11.206,27 dinara, kao i na osnovu izvršne isprave – rešenja broj 4-30/ 05924-0-10 od 17. juna 20 10. godine, radi naplate novčanog potraživanja (naknada za odvodnjavanje za period februar 2010. godine do januara 2011. godine) u iznosu od 89.792,04 dinara, prema izvršnom dužniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe .

Postupajući po navedenom predlogu za izvršenje Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine kojim je dozvolio predloženo izvršenje.

Protiv rešenja o izvršenju Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine , izvršni dužnik je izjavio žalbu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 608/17 od 23. marta 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine . Pozivajući se na odredbu člana 379. Zakona o obligacionim odnosima, Viši sud u Beogradu je ocenio da žalba izvršnog dužnika nije osnovana. Naime drugostepeni sud smatra da novčano potraživanje izvršnog poverioca nije zastarelo, budući da rok zastarelosti od deset godina u vreme podnošenja predloga za izvršenje nije protekao u odnosu na dospela potraživanja iz izvršnih isprava.

4. Odredbama Ustava, koje podnosilac u ustavnoj žalbi označava kao povređene, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbama Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari i koje su se na osnovu člana 227. stav 1. Zakona o vodama („ Službeni glasnik RS“, broj 30/10) primenjivale u vreme dospelosti predmetnog potraživanja, bilo je propisano: da su sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga prihod javnog vodoprivrednog preduzeća (član 99. stav 3.); da se u pogledu rokova plaćanja akontacije naknada, zastarelosti, kamata, obnove postupka i postupka prinudne naplate naknada i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, kada su u pitanju preduzeća koja imaju status korporacija primenjuju propisi o porezu na dobit korporacija a za ostale obveznike plaćanja naknada propisi o plaćanju poreza na dohodak građana (član 107.).

Odredbom člana 114b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10) bilo je propisano da pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče i da zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Odredbom člana 379. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano da sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.

Odredbom člana 74. tačka 10) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje, 54/19 i 9/20-autentično tumačenje) je propisano da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovog prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud najpre konstatuje da, saglasno sopstvenoj praksi, nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo, osim ukoliko odluke sudova povređuju ili uskraćuju neko od ustavnih prava. Takav slučaj će postojati kada je redovni sud pogrešno protumačio ili primenio neko ustavno pravo, odnosno kada je zanemario to pravo, zatim ako je primena zakona bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ili ako je došlo do grube povrede pravila postupka koja je bila od uticaja na odlučivanje suda.

U konkretnom slučaju, Viši sud u Beogradu je osporeno rešenje zasnovao na stanovištu, da se u pogledu zastarelosti potraživanja – naknade za odvodnjavanje izvršnog poverioca J . v . p . „V .“, u konkretnom slučaju, primenjuje odredba člana 379. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno rok od deset godina od dana dospelosti predmetnog potraživanja.

Ocenjujući da li je u predmetnom izvršnom postupku došlo do arbitrerne primene merodavnog prava na štetu podnosioca, Ustavni sud je pošao od toga da citirana odredba člana 107. Zakona o vodama, važeća u vreme dospelosti izvršnog potraživanja, ima upućujući karakter, što znači da se Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne primenjuje samostalno, niti se primenjuje u celini u pogledu pojedinih pitanja vezanih za realizaciju naknada koje ostvaruje izvršni poverilac na osnovu Zakona o vodama, već se primenjuju samo pojedina rešenja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i to samo ona koja se odnose na rokove plaćanja akontacije naknada, zastarelost, kamate, obnovu postupka i postupak prinudne naplate naknada i druga pitanja koja nisu uređena Zakonom o vodama.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 114b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bilo predviđeno da naplata poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, kao i da zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je utvrđen porez, odnosno u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje, a da je odredbom člana 74. tačka 10) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave.

Polazeći od navedenog proizlazi da je Viši sud u Beogradu osporenu odluku utemeljio isključivo na opštim pravilima o zastarelosti potraživanja iz Zakona o obligacionim odnosima. Ustavni sud konstatuje da se time isključuje primena specijalnih normi o zastarelosti potraživanja – naknade za odvodnjavanje , koje su sadržane u odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji , zbog čega pomenuto tumačenje Višeg suda smatra ustavnopravno neprihvatljivim i nalazi da je u konkretnom slučaju materijalno pravo proizvoljno primenjeno na štetu podnosioca ustavne žalbe, te da je samim tim došlo i do povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je žalbu usvojio i u tački 1. izreke utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 608/17 od 23. marta 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke, radi otklanjanja štetnih posledica u tvrđene povrede označenog prava, poništio osporeno rešenje i odredio da nadležni sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje, dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog utvrđene povrede prava otkloniti poništajem osporen og rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u prvom delu tačk e 3. izreke.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini iznosa „zastarelog potraživanja“, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o tom zahtevu, budući da je Ustavni sud odredio da će se štetne posledice zbog povrede prava otkloniti poništajem osporenog rešenja, nakon čega će se ponovo odlučivati o osnovanosti žalbe izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju kojim je dozvoljeno predmetno izvršenje. Stoga je Ustavni sud taj zahtev podnosioca odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

8. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio otklanjanje štetnih posledica poništajem osporene presude.

9. Kako je Ustavni sud odlučio o ustavn oj žalb i, to je, u smislu člana 56. stav 2. i člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio predlog podnosioca za odlaganje izvršenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 43404/16 od 27. decembra 2016. godine do konačne odluke Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi, te je odlučio kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 3) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog pogrešne primene propisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti