Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za raskid sporazuma

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Postupak se odnosio na raskid sporazuma o korišćenju parcele, a Sud smatra da je dužina trajanja neprihvatljiva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Đirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. Đ . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 1. marta 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba B. Đ . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 615/13, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. Đ . iz Kragujevca izjavi o je Ustavnom sudu, 3. juna 2015. godine, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 615/13 od 1. oktobra 2013. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1820/14 od 17. marta 201 5. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, iz čl ana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku u kojem su osporen e presud e donet e. Podnosilac je ustavnu žalbu dopunio podnescima od 23. juna, 30. novembra i 3. decembra 2015. godine.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da je zbog nezakonitog postupanja sudova izgubio spor, kao i da su sudovi bili pristrasni kada su odlučivali o njegovom tužbenom zahtevu.

Takođe, podnosilac ističe da je tužbu u ovom postupku podneo 2008. godine, a da je postupak konačno okončan 2015. godine, dakle posle sedam godina, što se svakako u postupku vođenom za raskid sporazuma o korišćenju parcele ne može smatrati efikasnim suđenjem, niti suđenjem u razumnom roku. Ovo posebno ako se ima u vidu da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da ustavnu žalbu usvoji i utvrdi da su mu povređ ena navedena ustavna prava. Podnosilac u ustavnoj žalbi nije tražio naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 615/13, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odluči vanje:

B. Đ . iz Kragujevca, ovde podnosilac ustavne žalbe, podne o je 16. juna 2008. godine tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tuženog D.S, radi raskida ugovora.

Do donošenja prve prvostepene presude, parnični sud je zakazao 20 ročišta, od kojih devet nije održano ( jedno jer nije stigao traženi dopis iz Službe za katastar; jedno bez obrazloženja; jedno jer nije pristupio određeni sudski veštak geometar na lice mesta; jedno jer tužilac nije platio troškove veštačenja; jedno jer sudi nije prebacio iznos od 5.327,00 dinara na račun Republičkog geodetskog zavoda; jedno jer je strankama uručen dopunski nalaz veštaka da se izjasne; jedno kako bi se tuženom dalo vreme da se izjasni na podnesak tužioca; jedno zbog sprečenosti sudije; jedno zbog zdravstvene sprečenosti tuženog ).

Tokom trajanja ovog dela postupka, sud je dva puta izlazio na lice mesta (18. septembra 2008. i 4. novembra 2009. godine), sproveo dva geodetska veštačenja (nalaz i mišljenje su dosta vljeni sudu 27. marta 2009. i 25. marta 2010. godine), kao i dopunu tog veštačenja (nalaz i mišljenje su dostavljeni sudu 20. maja 2011. godine), više puta saslušavao svedoke, te saslušao veštaka i tužioca i tuženog u svojstvu parničnih stranaka.

Opštinski sud u Kragujevcu je doneo prvu prvostepenu presudu P. 1611/10 od 1 3. septembra 20 12. godine, kojom se usvaja tužbeni zahtev tužioca, pa raskida sporazum o uređenju načina korišćenja zajedničke parcele, kao i tuženi obavezuje da tužiocu naknadi troškove postupka.

Postupajući po žalbi tuženog od 3. decembra 2012. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo rešenje Gž. 99/13 od 29. januara 20 13. godine, kojim se prvostepena presuda ukida i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, parnični sud je zakazao četiri ročišta , od kojih nije održano jedno (jer su se spisi predmeta nalazili u Osnovnom javnom tužilaštvu). Tokom ovog dela postupka, sud je sproveo dokaz saslušanjem svedoka i saslušanjem tužioca i tuženog u svojstvu parničnih stranaka.

Nakon toga, Osnovni sud u Kragujevcu je doneo drugu , ovde osporenu, prvostepenu presudu P. 615/13 od 1. oktobra 20 13. godine, kojom se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine sporazum o uređenju načina korišćenja zajedničke parcele zaključen između tužioca i tuženog, te tužilac obavezuje da tuženom naknadi troškove postupka.

Postupajući po žalbi tužioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo osporenu drugostepenu presudu Gž. 1820/14 od 17. marta 2015. godine, kojom se žalba odbija kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđuje.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Tokom postupka, utvrđeno je: da su stranke 2. juna 2006. godine zaključile sporazum o uređenju načina korišćenja zajedničke parcele koji je overen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu pod brojem Ov. 5064/06 od 7. juna 2006. godine, na kojoj su stranke korisnici sa udelima od po ½; da su članom 2. navedenog sporazuma stranke odredile koji deo parcele će koristiti svaka od njih i odredile liniju razgraničenja (četvrta linija); da je prva linija razgraničenja određena tako da ide između stambenih objekata koji su na kopiji plana i u listu nepokretnosti označeni sa 1. i 2. i naslanja se uz zid stambenog objekta označenog brojem 2, u dužini od 12,10 m , počev od međne linije razgraničenja k.p. 7656 i k.p. 7663; da je članom 5. sporazuma predviđeno da stranke mogu po napred navedenim linijama razgraničenja postaviti ogradu po svom nahođenju u skladu sa propisima i tako da ne ometaju jedan drugog u mirnom korišćenju svog dela parcele; da po sporazumu od 7. juna 2006. godine stranke nisu izmestile postojeću ogradu na četvrtu liniju razgraničenja na delu katastarske parcele koju je koristio tužilac ; da je tuženi na delu katastarske parcele koji je pripao njemu sagradio objekat tako da je zid udaljen od zida objekta tužioca za 25 cm na kome se uočavaju tragovi vlage u visini od oko 0,5 m; da je tužilac mogao da premesti ogradu na četvrtu liniju razgraničenja na osnovu člana 5 . sporazuma, ali to svoje pravo nije koristio, tako da koristi površinu parcele između postojeće žičane ograde i mesta gde ona treba da bude pomerena po sporazumu i na toj površini gaji vinovu lozu i povrće ; da je tužilac, kao predlagač , protiv tuženog , kao protivnika predlagača , nakon zaključenja navedenog sporazuma, podneo predlog Op štinskom sudu u Kragujevcu radi uređenja načina korišćenja katastarske parcele, ali je sud rešenjem od 19. februara 2008. godine obustavio vanparnični postupak rešenjem P. 15/07 i stranke uputio na parnicu radi utvrđivanja činjenica da li je protivnik predlagača ispoštovao sporazum i da li je razmak između zida kuće predlagača od zida kuće protivnika predlagača posledica njihovog naknadnog dogovora ili toga što je predlagač stavio oluke na zid kuće i time onemogućio protivnika da ispoštuje sporazum; da je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geometra utvrđeno da linije razgraničenja prema merama datim u navedenom sporazumu o uređenju načina korišćenja zajedničke parcele ne odgovaraju sadašnjem stanju načina korišćenja katastarske parcele.

Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je tužbeni zahtev neosnovan . Ovo stoga što su površine katastarskih parcela, koje treba da koriste svaka od stranaka , tačno određene merama i granicama, nezavisno od položaja objekta tuženog, pa to što je tuženi sagradio svoj objekat na određenom rastojanju od objekta tužioca nije razlog za raskid sporazuma stranaka o uređenju načina korišćenja zajedničke parcele, jer za to nisu ispunjeni uslovi iz čl ana 124 . ZOO, naročito kada se ima u vidu da ni tužilac nije pomerio ogradu na liniju razgraničenja prema post ignutom sporazumu, shodno čemu njegova tvrdnja da on usled položaja objekta tuženog trpi štetu može biti predmet nekog drugog postupka.

Suprotno žalbenim navodima tužioca kojima se ukazuje na nepravilno činjenično utvrđenje da se temelj objekta koje je sagradio tuženi dodiruje sa temeljom objekta tužioca i da je tuženi izgradio novu temeljnu traku, ta činjenica nije odlučna u ovoj parnici, kao ni činjenica da li je trebal o da objekti budu spojeni ili razdvojeni, tim pre što to nije ni bio predmet sporazuma. To može biti odlučna činjenica u upravnom postupku, jer tuženi bez saglasnosti tužioca, s obzirom na to da su i nakon uređenja načina kor išćenja katastarske parcele ostali sukorisnici, ne može podizati građevinske objekte, a ukoliko i postoji saglasnost tužioca, objekat mora biti sagrađen u skladu sa građevinskom dozvolom i po pravilima gradnje, čemu u prilog idu i žalbeni navodi da je tužilac obavestio građevinsku inspekciju 4. jula 2006. godine, odmah nakon što je tuženi otpočeo izgradnju objekta i priložena presuda Upravnog suda U. 6770/10(2009) od 24. marta 2011. godine. Drugostepeni sud je ocenio da n a pravilnost prvostepene presude ne utiče ni žalbeni navod tužioca da tuženi prilikom rušenja ograde i potpornog zida nije poštovao ni treću liniju razgraničenja, koja se odnosi na ulaz u parcelu, jer protiv takve radnje tuženog može svoja prava zaštititi u dru gom parničnom ili upravnom postupku. Apelacioni sud je našao da, shodno tome, tužilac nema pravni interes da raskida sporazum zaključen pred sudom koji je bio izraz njegove slobodne volje u pogledu načina korišćenja sukorisničke katastarske parcele, jer bi u tom slučaju način korišćenja ostao neuređen , a što bi bilo suprotno interesu obe stranke.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje, je utvrđeno: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je važio u vreme podnošenja tužbe , bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2 .).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji je stupio na snagu tokom trajanja postupka, propisano je: da sud ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da postupak sporvede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatuje da je predmetni parnični postupak pokrenut 16. juna 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu, a da je pravnosnažno okončan 17. marta 201 5. godine pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, donošenjem osporene drugostepene presude Gž. 1820/14. Imajući to u vidu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak trajao šest godina i devet meseci. Napred navedeno, samo po sebi, može da ukaže na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak vođen po tužbi podnosi oca ustavne žalbe , radi raskida ugovora . Ustavni sud je dalje utvrdio da je parnični sud u dokaznom postupku više puta saslušavao svedoke, veštaka, te tuži oca i tužen og u svojstvu parničnih stranaka, kao i dva puta izlazio na lice mesta, te sproveo dva geodetska veštačenja i jednu dopun u tog veštačenja , što ukazuje da je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva bio relativno činjenično i pravno složen, što u jednom delu i opravdava dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je ima o legitiman pravni interes da ce postupak okonča u razumnom roku, te da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka .

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je o tužbenom zahtev u pravnosnažno odlučeno nakon skoro sedam godina od dana podnošenja tužbe , što je neprihvatljivo dug period sa aspekta standarda suđenja u razumnom roku.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda , kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju , povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 615/13.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata. Polazeći od toga, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu izreke.

Kako podnosilac istaknutu povredu prava na imovinu obrazlaže na identičan način kao i povredu prava na pravično suđenje, to Ustavni sud te navod e nije posebno razmatrao.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.