Povreda prava na pravno sredstvo zbog odbacivanja prigovora na rešenje o nepravilnostima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Protiv rešenja suda kojim se odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u izvršnom postupku, mora biti dozvoljen prigovor radi kontrole zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić , Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Mi lan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „V.“ a.d. V. B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „V.“ a.d. V. B. i utvrđuje da su rešenjima Privrednog suda u Kraljevu I. 46/16 od 8. marta 2017. godine i IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčen a odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kraljevu IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru izjavljenom protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 46/16 od 8. marta 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „V.“ a.d. V. B. podnelo je Ustavnom sudu, 3. maja 2017. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavnom žalbom osporava se rešenje Privrednog suda u Kraljevu I. 46/16 od 8. marta 2017. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen podnosiočev zahtev za otklanjanje nepravilnosti, i rešenje istog suda IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv osporenog prvostepenog rešenja I. 46 /16 od 8. marta 2017. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi rešenje Privrednog suda u Kraljevu IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Privredni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem I. 46/ 16 od 8. marta 2017. godine odbacio zahtev za otklanjanje nepravilnosti izvršnog dužnika „V.“ a.d, ovde podnosioca ustavne žalbe. U pouci o pravnom leku je konstatovano da protiv rešenja nije dozvoljen prigovor.

Veće Privrednog suda u Kraljevu je osporenim rešenjem IPV(I). IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine odbacilo kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja istog suda I. 46/16 od 8. marta 2017. godine . U obrazloženju rešenja sudskog veća navedeno je da protiv rešenja o odbacivanju zahteva za otklanj anje nepravilnosti nije dozvoljen prigovor, što je navedeno i u pouci o pravnom leku prvostepenog rešenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuj e, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl užbeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36. stav 3.); da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (stav 1.); da će se stranka ili učesnik u postupku obratiti nadležnom sudu ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, i da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadr žava sprovođenje izvršenja (stav 2.); da će, kada je podnet zahtev iz s tava 2. ovog člana, izvršitelj nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa (stav 3 .); da će sud, ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (stav 5.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Privrednog suda u Kraljevu IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv osporenog prvostepenog rešenja I. 46 /16 od 8. marta 2017. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen podnosiočev zahtev za otklanjanje nepravilnosti.

Ustavni sud zatim ukazuje da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti, kao specifično pravno sredstvo u izvršnom postupku, postao univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se ospori (pobija) faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac, ali i drugi učesnici u postupku, mogu da izraze svoje protivljenje, odnosno nezadovoljstvo načinom na koji se odvija izvršni postupak . Njime se u sudskoj praksi pobijaju i rešenja i zaključci suda, kao i zaključci izvršitelja i faktičke izvršne radnje koje preduzimaju kako sud tako i izvršitelj. Sud u formi re šenja od lučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 74. stav 5. ZIO iz 2011. godine . U navedenom članu ZIO iz 2011. godine ni je predviđena mogućnost izjavljivanja prigovora protiv donetog rešenja. Međutim, donetim rešenjem mo že biti nezadovoljan kako podnosilac zahteva, tako i suprotna strana, zbog čega je neophodno obezbediti kontrolu zakonitosti takvog rešenja, tako što će se dozvoliti prigovor. U suprot nom, postupak bi se sprovodio uz povredu prava na pravično suđenje i prava na pravni lek koja su garantovana članom 32. i članom 36. stav 2. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1777/2013 od 17. decembra 2015. godine).

Takođe, Rešenjem Ustavnog suda Už-8869/2013 od 21. decembra 2015. godine odbačena je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja donetog po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, jer podnositeljka ustavne žabe nije iskoristila pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovano da podnositeljka nije poučen a o mogućnos ti izjavljivanja ovog pravnog sredstva, te da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da, saglasno članu 39. ZIO iz 2011. godine , u roku od pet radnih dana od dana prijema tog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja za otklanjanje nepravilnosti .

Polazeći od navedenog, po nalaženju Ustavnog suda, rešenje izvršnog suda kojim se odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti predstavlja akt suda kojim se odlučuje o pravima i obavezama učesnika u izvršnom postupku, te da je u tom smislu podnosilac kao izvršni dužnik imao pravo da prigovorom pobija rešenja izvršnog suda kojim a je odlučeno njegovom zahtevu za otklanjanje nepravilnosti.

Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo u odlukama Už-5973/2015 od 27. aprila 2017. godine i Už-1990/2016 od 11. januara 2018. godine.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da su rešenjima Privrednog suda u Kraljevu I. 46/16 od 8. marta 2017. godine i IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prav a na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčen a odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenih ustavnih prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Privrednog suda u Kraljevu IPV(I). 6/17 od 10. aprila 2017. godine i određenjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru izjavljenom protiv rešenja tog suda I. 46/16 od 8. marta 2017. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravno sredstvo zbog odbacivanja prigovora na rešenje o nepravilnostima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti