Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja kojim je odbačen zahtev za ispitivanje zakonitosti
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu zbog navodne povrede prava na pravno sredstvo. Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude odbačen je jer je taj vanredni pravni lek ukinut pre donošenja pravnosnažne presude u predmetu podnosioca.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivane Škobalj iz Vranja, Natalije Ivanković – Antić iz Zemuna i Vojkana Antića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Ivane Škobalj, Natalije Ivanković – Antić i Vojkana Antića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Vranju R. 860/08 od 26. septembra 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Vranju Gž. 455/09 od 8. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2680/10 od 28. aprila 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u vanparničnom postupku u kome su doneta osporena rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ivana Škobalj iz Vranja, Natalija Ivanković – Antić iz Zemuna i Vojkan Antić iz Niša, preko punomoćnika Ljubomira Antića, advokata iz Vranja, podneli su Ustavnom sudu 3. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosioci ustavne žalbe su se istovremeno pozvali i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Vranju osporenim rešenjem R. 860/08 od 26. septembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, prekinuo postupak određivanja naknade po predlogu predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi razrešenja spornih činjenica sa protivnicima predlagača Republikom Srbijom, Opštinom Vranje i Javnim Preduzećem za razvoj i izgradnju Opštine Vranje, dok je u stavu drugom izreke odlučeno da će se postupak nastaviti, na predlog jedne od stranaka, nakon okončanja upravnog postupka koji se vodi pred Sekretarijatom za urabanizam i imovinsko pravne poslove Opština Vranje.
Okružni sud u Vranju je osporenim rešenjem Gž. 455/09 od 8. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje.
Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev. 2680/10 od 28. aprila 2010. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i potvrdio drugostepeno rešenje.
4. Podnosioci ustavne žalbe su naveli da im je pravo na pravično suđenje osporenim revizijskim rešenjem povređeno time što je revizija u konkretnom slučaju bila dozvoljena saglasno odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88, i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05), kojim je propisano da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbama člana 412. st. 1. i 5. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS“, broj 124/05), koje se u vanparničnom postupku primenjuju saglasno odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, kao i da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. Dakle, prvi uslov za izjavljivanje revizije protiv rešenja, koji prethodi ispitivanju uslova na koji se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, jeste uslov da je rešenjem pravnosnažno završen postupak.
Prema tome, izjavljivanje revizije u konkretnom slučaju protiv rešenja o prekidu postupka kojim se postupak pravnosnažno ne završava, predstavljalo je okolnost koja izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje na osnovu člana 412. stav 5. istog zakona. Stoga je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2680/10 od 28. aprila 2010. godine revizija odbačena, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije propisane članom 404. navedenog Zakona.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da su očigledno neosnovani navodi podnosilaca da im je osporenim revizijskim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke o reviziji smatraće se da su u vanparničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva prema zakonu dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan zakonom. U suprotnom, smatraće se da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u ovom slučaju revizija podnosilaca odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv rešenja Opštinskog suda u Vranju R. 860/08 od 26. septembra 2008. godine i Okružnog suda u Vranju Gž. 455/09 od 8. oktobra 2009. godine računa od dana dostavljanja drugostepenog rešenja punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe, a ne od dana kada je primio rešenje o vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje primio 23. oktobra 2009. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 3. avgusta 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno prvostepeno i drugostepeno rešenje kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
6. Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, tada se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim se iscrpljuju pravna sredstva za zaštitu povređenih prava, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu i u delu kojim je traženo da se utvrdi da je u vanparničnom postupku koji je prethodio njenom izjavljivanju povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić