Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju trajao je 14 godina, što je prvenstveno posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3649/2012
05.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. J. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba A. J. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 58326/10 (inicijalno predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 44/00), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. J. iz Beograda podneo je, 3. maja 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 58326/10. Podnosilac ustavne žalbe je 27. maja 2014. godine dostavio Ustavnom sudu dopunu ustavne žalbe kojom je osporio presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7729/13 od 29. januara 2014. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je parnični postupak pokrenut 2000. godine pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu i da u vreme podnošenja ustavne žalbe, ni nakon više od 12 godina, nije okončan.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 58326/10 (inicijalno predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 44/00), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A. J. iz Beograda, ovde podnosilac ustavne žalbe, i G. D. iz Beograda, podneli su 10. januara 2000. godine protiv tuženih – M J. (1) i M. J. (2) iz Beograda, Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, koji su tuženi kao davaoci izdržavanja zaključili sa pok. N. J. iz Beograda, majkom parničnih stranaka, kao primaocem izdržavanja, sa predlogom da sud odredi privremenu meru kojom se tuženima zabranjuje da raspolažu stanom koji je predmet ugovora, do okončanja parničnog postupka.

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 44/00. Pripremno ročište je održano 21. jula 2001. godine. Do donošenja prvostepene presude zakazano je 23 ročišta za glavnu raspravu, od kojih nije održano 11 ročišta, i to četiri ročišta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ostala ročišta zbog nepostojanja procesnih pretpostavki, zbog nedolaska pozvanih svedoka ili nepristupanja punomoćnika tuženih na zakazano ročište. Na održanim ročištima u sprovedenom dokaznom postupku saslušane su parnične stranke, predloženi svedoci, izvršen je uvid u dostavljenu i pribavljenu pismenu medicinsku dokumentaciju, drugu pismenu dokumentaciju i određene ostavinske spise predmeta. Rešenjem P. 44/00 od 4. aprila 2005. godine bio je određen prekid postupka u odnosu na prvotuženog, zbog smrti prvotuženog, a nastavljen je na ročištu održanom 20. februara 2007. godine u odnosu na zakonske naslednice prvotuženog – V. J. i O. J, obe iz Beograda.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8284/05 od 21. juna 2007. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud utvrdi da je ništav predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih, kao davalaca izdržavanja, i pok. N. J. iz Beograda, kao primaoca izdržavanja, odbijen je kao neosnovan predlog tužilaca kojim su tražili da sud odredi privremenu meru zabrane tuženima da do okončanja parničnog postupka raspolažu predmetnim stanom i obavezani su tužioci da tuženima naknade parnične troškove.

Tužioci su izjavili žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 15417/07 od 12. decembra 2007. godine ukinuo ožalbenu presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8284/05 od 21. juna u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju i u delu kojim je odlučeno o parničnim troškovima, a potvrdio prvostepenu presudu u pogledu odluke o privremenoj meri. U obrazloženju drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno je da odlučne činjenice vezane za zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora i u vreme overe ugovora nisu potpuno i pravilno utvrđene čime se dovodi u pitanje pravilnost donete prvostepene presude.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmetu je dodeljen nov broj P. 456/08. Do donošenja sledeće prvostepene presude zakazano je 19 ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudija, zato što veštak nije u ostavljenom roku obavio veštačenje i zbog nepostojanja procesnih pretpostavki. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak u kojem je obavljeno medicinsko veštačenje zdravstvenog kartona za pok. N. J. kao primaoca izdržavanja, preko veštaka pneumologa i kardiologa, saslušani su veštaci u pogledu obavljenog veštačenja i izvršen je uvid u pribavljenu pismenu dokumentaciju.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58326/10 od 3. jula 2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je ništav predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pok. N.J. iz Beograda, kao primaoca izdržavanja, i tuženih kao davala izdržavanja i obavezani tužioci da tuženima naknade parnične troškove.

Tužioci su izjavili žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7729/13 od 29. januara 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58326/10 od 3. jula 2013. godine, koja je ispravljena stavom drugim izreke dopunskog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58326/10 od 23. septembra 2013. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 6. marta 2014. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 10. januara 2000. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, a da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7729/13 od 29. januara 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao 14 godine.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, moglo bi ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca .

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da prvostepeni sud nije delotvorno i efikasno postupao i nije preduzeo sve potrebne mere i radnje kako bi se parnični postupak završio u razumnom roku i bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, prvostepeni sud je pripremno ročište održao 2. jula 2001. godine, nakon godinu i po dana od podnošenja tužbe, a do donošenja presude zakazivao ročišta za glavnu raspravu u periodima od po nekoliko meseci. Prvu presudu P. 8284/05 od 21. juna 2007. godine sud je doneo nakon više od sedam godina od podnošenja tužbe. Međutim, navedena prvostepena presuda je ukinuta drugostepenim rešenjem Gž. 15417/07 od 12. decembra 2007. godine sa obrazloženjem da odlučne činjenice vezane za zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja i u vreme overe predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju nisu potpuno i pravilno utvrđene čime se dovodi u pitanje pravilnost donete prvostepene presude. Sledeću presudu u ponovnom postupku prvostepeni sud je doneo nakon pet i po godina (P. 58326/10 od 3. jula 2013. godine). Navedena presuda je potvrđena drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7729/13 od 29. januara 2014. godine, čime je parnični postupak okončan.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio relativno složen, s obzirom na to da je tužilac tražio utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključila njegova pok. majka kao primalac izdržavanja sa tuženima, kao davaocima izdržavanja, i da je u sprovedenom dokaznom postupku sud saslušao veliki broj svedoka i odredio nekoliko veštačenja, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Ustavni sud je imao u vidu i da pojedina ročišta nisu održana iz razloga koji se ne mogu pripisati u odgovornost sudu (zbog nedolaska pozvanih svedoka ili nepristupanja punomoćnika tuženih na zakazano ročište), kao i da je postupak bio u prekidu u odnosu na prvotuženog od 4. aprila 2005. do 20. februara 2007. godine. Međutim, Sud je ocenio da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman materijalni i moralni interes da se predmetni parnični postupak efikasno okonča, i da svojim ponašanjem nije doprineo navedenoj dužini trajanja postupka.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je okončan pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 58326/10 (inicijalno predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 44/00 ).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao prvom delu izreke .

6. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7729/13 od 29. januara 2014. godine punomoćniku podnosioca ustavne žalbe uručena 6. marta 2014. godine, a da je dopuna ustavne žalbe kojom je osporena navedena presuda dostavljena 27. maja 2014. godine Ustavnom sudu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u preostalom delu izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti