Povreda prava na pravično suđenje zbog zasnivanja presude na dokazima pribavljenim nezakonitim pretresom stana

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Osuđujuća presuda za neovlašćeno držanje droge zasnovana je na dokazima (iskazima policajaca, potvrdi) koji su proistekli iz nezakonitog pretresa stana, što ih čini pravno nevaljanim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. K . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. K . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 25. januara 2011. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2302/11 od 7. decembra 2011. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2302/11 od 7. decembra 2011. godine i određuje da isti sud donese novu odluku po žalbi koju je branilac okrivljene izjavio protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 25. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. K . iz B . je 3. maja 2012. godine, preko punomoćnika D . D. B, advokata iz B, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 25. januara 2011. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2302/11 od 7. decembra 2011. godine, kao i protiv radnji Ministarstva unutrašnjih po slova, i to pretresa stana izvršenog 3. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na nepovredivost stana, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 40. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da su osporenom prvostepenom presudom podnositeljka ustavne žalbe i okrivljeni U.U. oglašeni krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika Republike Srbije i da im je izrečena kazna zatvora u trajanju od po tri godine, jer su „dana 3. marta 2010. godine, u B, u ulici D. broj 59 i ulici D . broj 68 ... neovlašćeno radi prodaje držali supstance proglašene za opojnu drogu, i to ..... , tako što je navedenu opojnu drogu okrivljena A . K . nabavljala od NN lica, nakon čega je uz znanje okrivljenog U.U. i donosila u stan u D . ulici 68, gde su zajedno uz pomoć digitalne vagice, razmeravali i prepakivali u manje PVC paketiće, a zatim je okrivljena A . K . i prodavala NN korisnicima, pa su tako dana 3. marta 2010. godine službena lica policije prilikom intervencije u džepu od jakne okrivljene A . K . pronašli jedan PVC paketić opojne droge marihuana težine jednog grama, a u stanu u ulici D . broj 59 u kojem je boravila okrivljena A . K . pronašli ...., dok su u stanu, u ulici D . broj 68, u kojem je boravio okrivljeni U.U. pronašli .....“;

- da su zapisnici o pretresanju stana u kome stanuje, kao i stana u kome stanuje okrivljeni U.U. izdvojeni iz spisa predmeta na osnovu pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 29. novembra 2010. godine, jer je utvrđeno da nisu sačinjeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i da se na njima ne može zasnivati sudska odluka;

- da je prvostepeni sud u dokaznom postupku, između ostalih, izveo i dokaze čitanjem potvrde o privremeno oduzetim predmetima od podnositeljke UKP IV odeljenje od 4. marta 2010. godine, čitanjem Službene beleške UKP IV odeljenje od 5. marta 2010. godine i ispitavanjem svedoka R.S. – policijskog službenika Policijske uprave za grad Beograd i da je u obrazloženju osporene prvostepene presude navedeno da je činjenično stanje utvrđeno upravo na navedenim dokazima;

- da „potvrda o privremeno oduzetim predmetima od podnositeljke ustavne žalbe UKP IV odeljenje od 4. marta 2010. godine, Službena beleška UKP IV odeljenje od 5. marta 2010. godine i is pitivanje svedoka R.S. - policijskog službenika Policijske uprave za grad Beograd i zapisnik sa glavnog pretresa o njegovom ispitivanju svedoče o protivno Ustavu i Zakoniku o krivičnom postupku preduzetoj radnji pretresanja stana u ulici D. 59. čiji držalac je podnositeljka ustavne žalbe A . K .“;

- da je protiv prvostepene presude branilac podnositeljke izjavio žalbu, ističući da je „presuda zasnovana na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati“;

- da je osporenom presudom Apelacioni sud u Beogradu odbio kao neosnovanu izjavljenu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu, navodeći: da „suprotno stavu branioca okrivljenog, Apelacioni sud nalazi da je svedočenje policajaca koji su prisustvovali pretresu stana u svemu podobno da kao dokaz služi u konkretnom krivičnom postupku, s obzirom da su oni svedočili samo o onome što su neposredno uočili prilikom svog postupanja, te je pravilno prvostepeni sud prihvatio ova svedočenja i odbio predlog da se zapisnici o njihovom svedočenju izdvoje iz spisa predmeta, te iste iskaze cenio kao objektivne i verodostojne“; da „branilac okrivljene A. K . smatra da iz istih razloga treba izdvojiti potvrde o oduzetim predmetama od okrivljene od 4. marta 2010. godine i službenu belešku UKP Četvrtog odeljenja od 5. marta 2010. godine“; da „međutim, kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud, s obzirom da su zapisnici o pretre sanju stana u ulici D. 59 i D. 68 izdvojeni, to je sud činjenice od uticaja na odlučivanje u konkretnom slučaju utvrdio na osnovu navoda prihvatljivih delova odbrana okrivljenih, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih, na osnovu zapisnika o pretresanju lica okrivljene A . K, na osnovu pisanih nalaza i mišljenja, odnosno fizičko hemijskih veštačenja NKTC, te na iskazima svedoka R.S. i M.P, te A.K. odnosno službene beleške UKP Četvrtog odeljenja od 5. marta 2010. godine, koji su po nalaženju ovog, suda u svemu prihvatljivi da služe kao dokaz u konkretnom krivičnom postupku, jer ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati, s obzirom da su u svemu izvedeni i pribavljeni u skladu sa relevantnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku“.

Podnositeljka ističe da „iako su ulazak u stan i njegovo pretresanje izvršeni bez naredbe suda, a u odsustvu Ustavom propisanih a zakonikom razrađenih osnova za ulazak i pretres i bez naredbe suda, te je zbog toga prvostepeni sud iz spisa predmeta izdvojio zapisnik o takvom pretresanju, za Apelacioni sud u Beogradu svedočenje o takvom pretresu istih onih lica koja su neustavno i nezakonito ulazak u stan i njegov pretres izvršili, čitanje potvrde o predmetima prilikom takvog pretresa navodno oduzetim i čitanje beleške učinjene svojim starešinama samih policajaca koji su pretres izvršili, ne predstavlja zapravo isto što i korišćenje u postupku zapisnika o nezakonitom pretresanju koji su ti policajci sastavili“.

Iz svega navedenog, podnositeljka ustavne žalbe zaključuje da su joj povređena prava na pravično suđenje i na nepovredivost stana, jer „korišćenje saznanja pribavljenih povredom Ustavom garantovanog prava, takođe predstavlja povredu tog Ustavom zajamčenog prava“, odnosno jer je „inicijalna povreda prava učinjena ulaskom i pretresom stana podnositeljke ustavne žalbe od strane policije bez naredbe suda, nastavljenja dalje i to od strane suda korišćenjem u postupku iskaza policajaca koji su povredu učinili na okolnosti činjeničnog stanja u stanu zatečenog i korišćenjem u postupku isprave - potvrde o predmetima prilikom neustavnog preteresa stana pronađenih i službene beleške o istom“.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i naloži Apelacionom sudu u Beogradu da ponovi postupak po žalbi njenog branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe i još jednog lica vođen je krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 3210/10, koji je pravnosnažno okončan.

Podnositeljka ustavne žalbe i okrivljeni U.U. su osporenom presudom Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 25. januara 2011. godine oglašeni krivim što su:

„Dana 3. marta 2010. godine, u Beogradu, u ulici D. broj 59 i ulici D . broj 68, u stanovima u kojima neprijavljeno žive, po prethodnom dogovoru, neovlašćeno radi prodaje držali supstance proglašene za opojnu drogu, i to marihuanu ukupne mase 33,37 grama, 4,42 grama amfetamina u obliku sudfatnih soli i 5 kapsula Trodona - 50 mg u kojimaje utvrđeno prisustvo tromadola, koje se nalaze na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci, tako što je navedenu opojnu drogu okrivljena A . K . nabavljala od NN lica, nakon čega je uz znanje okrivljenog U.U. i donosila u stan u D . ulici 68, gde su zajedno uz pomoć digitalne vagice, razmeravali i prepavdvali u manje PVC paketiće, a zatim je okrivljena A . K . i prodavala NN korisnicima, pa su tako dana 3. marta 2010. godine službena lica policije prilikom intervencije u džepu od jakne okrivljene A . K . pronašli jedan PVC paketić opojne droge marihuana težine jednog grama, a u stanu u ulici D . broj 59 u kojem je boravila okrivljena A . K . pronašli su 14 paketića opojne droge marihuane težine 14,4 grama i 5 kapsula trodona, dok su u stanu, u ulici D . broj 68, u kojem je boravio okrivljeni U.U. pronašli 16 PVC paketića opojne droge marihuane i jednu ručno izrađenu cigaretu takozvani „Džoint“ u ukupnoj težini od 18,23 grama, 5 paketića opojne droge amfetamina u obliku sulfatnih soli ukupne težine 4,42 grama i jednu elektronsku vagicu za precizno merenje marke „ DIPSE HE-300“, što je sve od okrivljenih uz potvrdu i oduzeto, pri čemu su bili uračunljivi, svesni svoga dela i njegove protivpravnosti i hteli su njegovo izvršenje“, čime su kao saizvršioci izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po tri godine.

Zapisnici o pretresanju navedenih stanova u B. (pretresi su obavljeni 3. marta 2010. godine) u D . ulici broj 59 (u kome je stanovala podnositeljka ustavne žalbe) i broj 68 (u kome je stanovao okrivljeni U.U.) su na osnovu pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 29. oktobra 2010. i K. 3210/10 od 29. novembra 2010. godine izdvojeni iz spisa predmeta, jer je utvrđeno da nisu sačinjeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te se na njima ne može zasnivati sudska odluka.

Viši sud u Beogradu je u dokaznom postupku ispitao u svojstvu svedoka policijske službenike Uprave Kriminalističe policije Četvrtog odeljenja M.P. i R.S. koji su bili prisutni prilikom pretresa navedenih stanova. Takođe, Viši sud u Beogradu je u dokaznom postupku, pored ostalog, pročitao zapisnik o pretresu lica (A. K .) Uprave Kriminalističe policije Četvrtog odeljenja od 3. marta 2010. godine, te potvrde istog odeljenja o privremeno oduzetim predmetima od podnositeljke i U.U. od 4. marta 2010. godine.

Iz obrazloženja osporene prvostepene presude proizlazi da je „činjenično stanje u tom delu utvrđeno na osnovu navoda prihvatljivih delova odbrana okrivljenih, na osnovu potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih, na osnovu zapisnika o pretresanju lica – okrivljene A. K . ... na osnovu iskaza svedoka R.S. i M.P, i A.K“.

Branilac okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe je protiv prvostepene presude izjavio žalbu, u kojoj je pored ostalog, naveo da je Viši sud u Beogradu iz spisa predmeta izdvojio zapisnik Policijske uprave za Grad Beograd – Uprava kriminalističke policije – Četvrto odeljenje od 3. marta 2010. godine o pretresanju stana i drugih prostorija u Beogradu, u ulici D. broj 59, koji je koristila podnositeljka A . K, ali da je prvostepeni sud je pozvao u svojstvu svedoka policajce koji su predmetno pretresanje izvršili, te da smatra da se na njihovom svedočenju ne može zasnovati prv ostepena presuda, budući da je cela radnja pretresanja stana bila nezakonita, a ne samo zapisnik.

Apelacioni sud u Beogradu je 7. decembra 2011. godine doneo osporenu presudu Kž1. 2302/11 kojom je odbio, pored ostalih, kao neosnovanu žalbu branioca podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 25. januara 2011. godine.

U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno:

- da „suprotno stavu branioca okrivljene Apelacioni sud nalazi da je svedočenje policajaca koji su prisustvovali pretresanju stana u svemu podobno da kao dokaz služi u konkretnom krivičnom postupku, s obzirom da su oni svedočili samo o onome što su neposredno uočili prilikom svog postupanja, te je pravilno prvostepeni sud prihvatio ova svedočenja i odbio predlog da se zapisnici o njihovom svedočenju izdvoje iz spisa predmeta, te iste iskaze cenio kao objektivne i verodostojne“;

- da „branilac okrivljene A . K . smatra da iz istih razloga treba izdvojiti potvrde o oduzetim predmetima od okrivljene od 4. marta 2010. godine i službene beleške Uprave kriminalističe policije Četvrtot odeljenja od 5. marta 2010. godine;

- da „međutim, kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud, s obzirom da su zapisnici o pretresanju stana u ulici D. 59 i D . 68 izdvojeni iz spisa predmeta, to je sud činjenice od uticaja na odlučivanje u konkretnom slučaju utvrdio na osnovu navoda prihvatljivih delova odbrana okrivljenih, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih, na osnovu zapisnika o pretresanju lica okrivljene A . K, na osnovu pisanih nalaza i mišljenja, odnosno fizičko-hemijskih veštačenja, te na iskazima svedoka R.S. i M.P, te A.K, odnosno službene beleške Uprave kriminalističe policije Četvrtog odeljenja od 5. marta 2010. godine, koji su i po nalaženju ovog suda u svemu prihvatljivi da služe kao dokaz u konkretnom krivičnom postupku, jer ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati, s obzirom da su u svemu izvedeni i pribavljeni u skladu sa relevantnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku“;

- da „neosnovano branilac okrivljene A. K . navodi da je presuda zasnovana na operativnim saznanjima policijskih službenika, s obzirom da su operativna saznanja pomenuli u delu svog iskaza, a koja operativna saznanja se nisu ticala odlučnih činjenica u konkretnom slučaju, niti je prvostepeni sud iste kao dokaz tretirao u konkretnom krivičnom postupku“.

4. Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 40. Ustava utvrđeno je: da je stan nepovrediv (stav 1.); da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, da držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju i da ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka (stav 2.); da su bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom (stav 3.).

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – odluka US), kojom je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbom člana 18. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih presuda, bilo je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izričito zabranjeni. U odredbi člana 81. ZKP bilo je, između ostalog, predviđeno da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako držalac stana to traži ili ako neko zove u pomoć, ili radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog, ili radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Pored toga, odredbom člana 368. stav 1. tačka 10) ZKP bilo je predviđeno da bitna povreda odredaba krivičnog postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ovog zakonika ne može zasnivati.

5. Ustavni sud je , pre svega, konstatovao, da je podnositeljka ustavnu žalbu izjavila protiv radnji Ministarstva unutrašnjih po slova, i to pretresa stana izvršenog 3. marta 2010. godine i protiv presuda Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, smatrajući da su joj povređena prava na pravično suđenje i na nepovredivost stana , iz člana 32. stav 1. i člana 40. Ustava.

Imajući u vidu da je osporena radnja Ministarstva unutrašnjih poslova – pretres stana podnositeljke ustavne žalbe izvršen 3. marta 2010. godine, a da je ustavna žalba podneta 3. maja 2012. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

U odnosu na navode podnositeljke da joj je osporenim presudama, kojima je pravnosnažno oglašena krivom zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, povređeno pravo iz člana 40. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenih prava čija se povreda ističe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe kojima u odnosu na osporene presude Višeg i Apelacionog suda u Beogradu ističe povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je prethodno konstatovao da se suština navoda podnositeljke ustavne žalbe o povredi označenog Ustavom zajemčenih prava zasniva na sledećim tvrdnjama: da su ulazak i pretresanje stana podnositeljke ustavne žalbe izvršeni bez naredbe suda (zbog čega je zapisnik o pretresanju pravnosnažnim rešenjem izdvojen iz spisa predmeta); da je Viši sud u Beogradu u dokaznom postupku protiv podnositeljke ustavne žalbe koristio iskaze policajaca o tom pretresu i potvrde o oduzetim predmetima prilikom pretresa, te „zabeleške pripadnika policije o tim radnjama i zasnivanjem presude na tako pribavljenim i izvedenim dokazima“.

Ustavni sud ukazuje na svoj stav da nije nadležan da preispituje način na koji su redovni sudovi cenili dokaze i utvrđivali činjenično stanje, niti da kao instancioni sud ocenjuje zakonitost osporene presude. S tim u vezi, Sud podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP) da nezakonitost pojedinog dokaza ne dovodi automatski do nepravičnog postupka, već se to ocenjuje u svetlu sledećih kriterijuma: prava odbrane u odnosu na nezakoniti dokaz, okolnosti pod kojima je dokaz pribavljen, kao i da li se osuđujuća presuda zasniva isključivo na nezakonitom dokazu (ESLjP, Schenk protiv Švajcarske , 10862/84, 12. jul 1988, §§ 46-48; Bykov protiv Rusije , 4378/02, 10. mart 2009, §§ 88-90.). S obzirom da je reč o minimalnom standardu za ocenu prihvatljivosti određenog dokaza, Ustavni sud je prilikom ispitivanja da li su poštovani zahtevi iz člana 32. stav 1. Ustava u vezi s pravičnošću postupka imao u vidu relevantne odredbe domaćeg prava koje standarde prihvaljivosti dokaza podižu na viši nivo.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je Viši sud u Beogradu izdvojio iz spisa predmeta zapisnik o pretresu stana podnositeljke ustavne žalbe, jer je utvrdio da nije sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te se na njemu ne može zasnivati sudska odluka. Ustavni sud dalje ukazuje da se osporene presude Višeg i Apelacionog suda u Beogradu pretežno zasnivaju na iskazima dva policajca koji su izvršili pretres stana, kao i na potvrdi o oduzetim predmetima koja je sačinjena prilikom navedenog pretresa.

Ustavni sud ističe da suština nekog pravila koje zabranjuje pribavljanje dokaza na određeni način nije samo u nemogućnosti upotrebe tog dokaza pred sudom‚ već u tome da on ne može biti nikako upotrebljen, a to znači ni posredno tj. izvođenjem drugih dokaza koji se zasnivaju na nezakonitom dokazu. U skladu s tim, Ustavni sud ističe da je izdvajanjem zapisnika o pretresanju iz spisa predmeta kao dokaza na kojem se ne može zasnivati sudska odluka, redovni sud u suštini ocenio da za ulazak u stan i pretresanje koje je nakon toga izvršeno nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Takav nedostatak se nije mogao otkloniti korišćenjem drugih dokaza – u konkretnom slučaju saslušanjem policajaca koji su izvršili pretres stana i čitanjem potvrde o oduzetim predmetima – jer je reč o dokazima koji ne bi postojali da nije bilo nezakonitog ulaska u stan i izvršenog pretresanja. Reč je dakle o dokazima koji su, posredno, prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom predviđenim jemstvima o nepovredivosti stana, kao i odredbama ZKP o uslovima pod kojim se bez odluke suda može ući u stan ili druge prostorije i izvršiti pretresanje, a usled toga se ni presuda ne može na njima zasnivati.

Polazeći od svega do sada izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2302/11 od 7. decembra 2011. godine i odredio da isti sud donese novu odluku po žalbi koju je branilac okrivljene izjavio protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 3210/10 od 25. januara 2011. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.