Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu, jer podnosiocima nisu namirena potraživanja iz stečaja nad društvenim preduzećem. Određena je naknada materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja. Deo žalbe o visini naknade je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3653/2017
26.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, d r Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama D. B . iz sela O . kod Bojnika i V . T . iz sela L . kod Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe D. B . i V . T . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocima ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su im eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. B . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1807/15 od 23. novembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1420/16 od 25. januara 2017. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba V. T . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1804/15 od 24. novembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1423/16 od 23. februara 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz sela O . kod Bojnika i V . T . iz sela L . kod Bojnika su , 27. aprila 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneli ustavne žalb e, a podnositeljka V . T . j e, 4. maja 2018. godine, podnela i dopunu ustavne žalbe , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1420/16 od 25. januara 2017. godine i Rž gp. 1423/16 od 23. februara 2017. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1807/15 od 23. novembra 2016. godine i R4 St. 1804/15 od 24. novembra 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci ustavnih žalbi su naveli da nisu naplatili potraživanja iz radnog odnosa utvrđenja u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom DP „P.“ iz Bojnika u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10. Stoga, podnosioci smatraju da su im povređena označena ustavna prava i ističu zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih zaključkom o listi potraživanja donetim u stečajnom postupku, naknadu nematerijalne štete zbog nemogućnosti naplate potraživanja u predmetnom stečajnom postupku i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Takođe, podnosioci ustavnih žalbi su osporili rešenja redovnih sudova kojima im je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nezadovoljni visinom dosuđene primerene naknade.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva. Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „P.“ iz Bojnika. Podnosioci nisu namirili svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1807/15 od 23. novembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču D. B . ovde podnosiocu ustavne žalbe , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Priv rednim sudom u Leskovcu St. 28/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak stečaja u predmetu St. 28/2010 što pre okončao; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na troškove postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke, odbijen je zahtev predlagača da mu se utvrdi naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 280.000,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1420/16 od 25. januara 2017. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača D. B . i potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 1807/15 od 23. novembra 2016. godine, u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno od troškovima postupka i u stavu četvrtom izreke; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1804/15 od 24. novembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču V. T, ovde podnositeljki ustavne žalbe , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudo m u Leskovcu pod brojem St. 28/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se post upak stečaja u predmetu St. 28/10 što pre okončao; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno joj je pravo na primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na troškove postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača da se utvrdi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 180.000,00 dinara i kamata na iznos od 200.000, 00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava i da joj se isplati iznos prijavljenih i priznatih potraživanja sa pripadajućim troškovima.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1423/16 od 23. februara 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača Vesne Todorović i potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 1804/15 od 24. novembra 2016. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalbi, a protiv stečajnog dužnika DP „P .“ iz Bojnika, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je našao da podnosioci ustavnih žalbi imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi D. B . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1807/15 od 23. novembra 2016. godine i reš enja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1420/16 od 25. januara 2017. godine i ustavnoj žalbi V . T . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1804/15 od 24. novembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1423/16 od 23. februara 2017. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavnih žalbi je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mo gu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi D. B . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1807/15 od 23. novembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1420/16 od 25. januara 2017. godine i u ustavnoj žalbi V . T . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1804/15 od 24. novembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1423/16 od 23. februara 2017. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavne žalbe u ovim delovima jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 3. i 4. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranic u Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti