Povreda prava na pravično suđenje zbog odbačaja tužbe za naknadu troškova postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda. Utvrđeno je da je sud proizvoljno primenio procesno pravo kada je odbacio tužbu branioca po službenoj dužnosti za naknadu troškova, smatrajući da je o zahtevu već odlučeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi D. B. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B. i utvrđuje se da je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 1375/11 od 1. juna 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 1375/11 od 1. juna 2011. godine i određuje se da navedeni sud donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 14646/10 od 4. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B. iz N. je 6. avgusta 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 1375/11 od 1. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem ukinuta prvostepena presuda i odbačena njegova tužba kojom je tražio da mu tužena Republika Srbija isplati troškove krivičnog postupka koje je imao kao branilac okrivljenog I.P. u predmetu Okružnog suda u Nišu K. 200/08, te da je Viši sud u Nišu proizvoljno ocenio da je o njegovom zahtevu već odlučeno, s obzirom na to da u navedenoj krivičnoj stvari nije doneto posebno rešenje o troškovima postupka. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i vrati predmet na ponovni postupak.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 14646/10 od 4. februara 2011. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilac D. B, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 20. decembra 2010. godine podneo Osnovnom sudu u Nišu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Viši sud u Nišu, radi isplate troškova krivičnog postupka. U tužbi je, pored ostalog, navedeno da je tužilac u svojstvu branioca po službenoj dužnosti branio okrivljenog I.P. u predmetu Okružnog suda u Nišu K. 200/08 i da mu tužena nije isplatila troškove koje je imao u navedenoj krivičnoj stvari, iako se više puta obraćao tuženoj sa zahtevom da se donese posebno rešenje o naknadi troškova.

Osnovni sud u Nišu je 4. februara 2011. godine doneo presudu P. 14646/10, kojom je obavezao tuženu da isplati tužiocu troškove krivičnog postupka u iznosu od 178.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. decembra 2010. godine pa do isplate. U obrazloženju prvostepene presude je, pored ostalog, istaknuto: da je sud na osnovu sprovedenog dokaznog postupka utvrdio da je tužilac bio branilac po službenoj dužnosti okrivljenog I.P. u predmetu Okružnog suda u Nišu K. 200/08, u kome je okrivljeni na osnovu pravnosnažne krivične presude od 27. jula 2009. godine osuđen na kaznu zatvora i obavezan da, u smislu člana 196. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, plati troškove tog postupka u iznosu od 178.560,00 dinara; da iz spisa krivičnog predmeta proizlazi da se ovde tužilac više puta obraćao predsedniku veća da donese rešenje o naknadi troškova njemu kao braniocu po službenoj dužnosti i da sud nije doneo posebno rešenje po tom zahtevu; da je sud izvršio i uvid u rešenje K. 200/08 od 27. oktobra 2010. godine, prema kome je postupajući sudija naložio obračunskoj službi Višeg suda u Nišu da isplate tužiocu troškove krivičnog postupka; da je prvostepeni sud našao da je osnovan tužbeni zahtev tužioca, jer nema dokaza da je tužena isplatila njemu dosuđene troškove krivičnog postupka, te da je sud ocenio da rešenje kojim je naloženo obračunskoj službi tužene da isplati tužiocu sporne troškove, nema snagu izvršne isprave i da po tom rešenju do dana zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari nije izvršena isplata tužiocu.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi tužene, Viši sud u Nišu je 1. juna 2011. godine doneo osporeno rešenje Gž. 1375/11, kojim je ukinuo presudu Osnovnog suda u Nišu P. 14646/10 od 4. februara 2011. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da je krivičnom presudom K. 200/08 od 27. jula 2009. godine i rešenjem od 27. oktobra 2010. godine već odlučeno o troškovima krivičnog postupka, te da je Viši sud u Nišu u skladu sa odredbama člana 361. stav 2. tačka 10) i člana 376. stav 2. Zakona o parničnom postupku ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu tužioca, jer on ne može dva puta naplatiti isti iznos.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i “Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09, 72/09 i 76/10), koje su važile u vreme nastanka spornog odnosa i koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je bilo propisano: da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage, te da se nužni izdaci postavljenog branioca u postupku zbog krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, isplaćuju iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakonika, kao i da je organ koji vodi krivični postupak dužan da sve troškove koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će se priložiti spisima (član 193. st. 1. i 4.); da će se u svakoj presudi i rešenju o kažnjavanju, rešenju o izricanju sudske opomene i rešenju kojim se obustavlja krivični postupak odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose (član 194. stav 1.); da će sud kada okrivljenog oglasi krivim, izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka (član 196. stav 1.); da će se, kad se obustavi krivični postupak ili kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1. do 6. ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava, te da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije (član 197. st. 1. i 6.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je važio u vreme donošenja osporenog drugostepenog rešenja, je bilo propisano: da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica (član 361. stav 2. tačka 10)); da će drugostepeni sud, ako su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene povrede odredaba iz člana 361. stav 2. tač 2), 3) i 10), ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) , koji je važio u vreme donošenja osporenog drugostepenog rešenja, je bilo propisano: da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje, izvršna odluka donesena u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno i druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava (član 30.); da se sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra presuda, rešenje, kao i druga sudska odluka donesena u postupku pred sudom, arbitražom i Sudom časti Privredne komore, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražom ili Sudom časti Privredne komore (član 31. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava podnosioca na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je postupajući drugostepeni sud proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu.

Naime, Viši sud u Nišu je, u konkretnom slučaju, ocenio da su pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Nišu K. 200/08 od 27. jula 2009. godine priznati podnosiocu ustavne žalbe troškovi krivičnog postupka kao braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog I.P. i da je rešenjem predsednika veća u tom predmetu od 27. oktobra 2010. godine naloženo obračunskoj službi Višeg suda u Nišu da isplati podnosiocu iznos od 178.560,00 dinara na ime naknade za odbranu po službenoj dužnosti, te je ukinuo presudu Osnovnog suda u Nišu P. 14646/10 od 4. februara 2011. godine i odbacio tužbu podnosioca, nalazeći da je o njegovom tužbenom zahtevu za isplatu troškova krivičnog postupka već pravnosnažno odlučeno u navedenoj krivičnoj stvari.

Ispitujući da li je drugostepeni sud u osporenom drugostepenom rešenju proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo branioca po službenoj dužnosti u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Nišu u predmetu K. 200/08, a u kome je branio okrivljenog I.P. i da je na ime odbrane tog lica u tom predmetu nesporno imao troškove. S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je branilac u krivičnom postupku u skladu sa odredbom člana 193. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine imao pravo na naknadu troškova odbrane iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, tj. od Republike Srbije kao pravnog lica čiji sudski organ vodi krivični postupak, te da je dužnik te obaveze imao pravo da se kasnije regresira od lica koje je dužno da naknadi troškove po odredbama ovog zakonika. Tako u slučaju kada sud okrivljenog oglasi krivim, kao što se i desilo u krivičnom postupku koji je bio povod za vođenje parničnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Republika Srbija je, u smislu odredbe člana 196. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, imala pravo na naknadu tih troškova od osuđenog lica. Jedan od razloga na kojem je Viši sud u Nišu zasnovao svoj pravni stav o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 10) Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, koja ima za pravnu posledicu odbačaj tužbe podnosioca radi isplate troškova krivičnog postupka, je to da su pravnosnažnom krivičnom presudom Okružnog suda u Nišu K. 200/08 od 27. jula 2009. godine dosuđeni podnosiocu ustavne žalbe troškovi krivičnog postupka. Međutim, imajući u vidu sadržinu krivične presude prema kojoj je okrivljeni I.P, koga je branio podnosilac ustavne žalbe, “dužan da u smislu odredbe člana 196. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku plati troškove postupka“, Ustavni sud je ocenio da je tom presudom odlučeno da se troškovi krivičnog postupka naplaćuju u korist budžetskih sredstava Republike Srbije i da se podnosilac ustavne žalbe na osnovu navedenog izvršnog naslova ne može legitimisati kao izvršni poverilac u postupku prinudnog izvršenja, već samo Republika Srbija. Polazeći od svega navedenog i činjenice da sud koji je vodio krivični postupak nesumnjivo nije unapred isplatio troškove krivičnog postupka podnosiocu ustavne žalbe, kao braniocu okrivljenog I.P, Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo da ishoduje od krivičnog suda posebno rešenje o troškovima postupka, kako bi u krajnjem slučaju i na prinudan način mogao da ostvari svoje potraživanje koje je imao na osnovu odredbe člana 193. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine. Dalje, kao drugi razlog na kome je Viši sud u Nišu zasnovao osporeno drugostepeno rešenje o odbačaju tužbe je i činjenica da je “rešenjem“ predsednika veća u navedenom krivičnom postupku od 27. oktobra 2010. godine naloženo obračunskoj službi Višeg suda u Nišu da isplati podnosiocu ustavne žalbe iznos od 178.560,00 dinara na ime naknade za odbranu po službenoj dužnosti. Međutim, naredba postupajućeg sudije data obračunskoj službi suda da isplati troškove krivičnog postupka podnosiocu ustavne žalbe kao braniocu okrivljenog, po oceni Ustavnog suda, ne čini takav akt izvršnom ispravom na osnovu koje bi podnosilac mogao i prinudnim putem u izvršnom postupku da ostvari svoje zakonsko potraživanje, posebno imajući u vidu da to “rešenje“ nije dostavljeno podnosiocu, a što predstavlja ključnu pretpostavku kako bi određeni pojedinačni pravni akt mogao da proizvodi pravno dejstvo. Stoga Ustavni sud konstatuje da svojstvo izvršne isprave ima samo onaj sudski akt koji je dostavljen stranci kojoj je utvrđeno potraživanje, jer ta stranka jedino u tom slučaju može eventualno ostvariti svoja prava i na prinudan način u izvršnom postupku.

S obzirom na izneto, a uzimajući u obzir da krivični sud nije doneo posebno rešenje kojim bi dosudio podnosiocu ustavne žalbe troškove krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, Ustavni sud je ocenio da je Viši sud u Novom Sadu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da je o zahtevu podnosioca za naknadu spornih troškova već pravnosnažno odlučeno u predmetu Okružnog suda u Nišu K. 200/08. Iz tih razloga, kao i činjenice da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i zaštita stranaka u parničnom postupku od proizvoljne ili arbitrerne primene prava od strane sudova, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je našao da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporen og rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 1375/11 od 1. juna 2011. godine i određivanjem da navedeni drugostepeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 14646/10 od 4. februara 2011. godine, te je, s aglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.