Odbacivanje ustavne žalbe zbog zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova kojima je odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na radu. Sud nalazi da žalba osporava primenu materijalnog prava o zastarelosti, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Miletića iz Baličevca, Opština Merošina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 9. juna 2011. godine, doneo je:

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavka Miletića izjaveljna protiv presude Opštinskog suda u Nišu P1. 1097/07 od 2. aprila 2009. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 810/2009 od 14. avgusta 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda RevII. 1002/10 od 17. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Miletić iz Baličevca, Opština Merošina, preko punomoćnika Srbe Rakića, advokata iz Niša, izjavio je 3. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P1. 1097/07 od 2. aprila 2009. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 810/2009 od 14. avgusta 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda RevII. 1002/10 od 17. marta 2010. godine, zbog povrede prava na rad i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 60. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeni su razlozi zbog kojih podnosilac smatra da njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete za fizičke bolove, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, kao i za strah, prouzrokovane povredom na radu, nije zastarelo.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu osporenim pojedinačnim aktima povređena označena ustavna prava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe 17. januara 2006. godine Opštinskom sudu u Nišu podneo tužbu protiv svog poslodavca, radi naknade nematerijalne štete prouzrokovane povredom na radu, koju je pretrpeo dana 26. juna 2002. godine; da je Opštinski sud u Nišu osporenom presudom P1. 1097/07 od 2. aprila 2009. godine odlučio o predmetnoj tužbi tako što je tužbeni zahtev odbio zbog toga što je prihvatio prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tuženog; da je Okružni sud u Nišu, prihvatajući razloge sadržane u obrazloženju presude Opštinskog suda u Nišu P1. 1097/07 od 2. aprila 2009. godine, osporenom presudom Gž1. 810/09 od 14. avgusta 2009. godine odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepene presude; da je Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv osporene drugostepene presude, prihvatio razloge drugostepenog, odnosno prvostepenog suda i osporenom presudom RevII. 1002/10 od 17. marta 2010. godine, reviziju odbio.

U toku prvostepenog parničnog postupka utvrđeno je: da je lečenje tužioca od zadobijene telesne povrede trajalo od 26. juna 2002. do 19. oktobra iste godine; da je tužilac fizičke bolove jakog i srednjeg intenziteta trpeo prvih desetak dana od povređivanja, a da je strah, zbog koga se može dosuditi naknada nematerijalne štete, podnosilac trpeo najviše do dolaska lekara i pružanja stručne medicinske pomoći.

Redovni sudovi su ocenili da zastarelost naknade nematerijalne štete počinje da teče za pretrpljene fizičke bolove od momenta kada su prestali fizički bolovi jakog i srednjeg intenziteta koji su relevantni za dosuđivanje naknade, za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti od završetka lečenja i saznanja za trajno umanjenje životne aktivnosti, za strah zbog koga nije teže narušena psihička ravnoteža od završetka straha, pa je zato, primenom odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) tužbeni zahtev odbijen.

4. Odredbama Ustava na koje se podnosilac u ustavnoj žalbi izričito pozvao svakome se jemči pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedni i zdravi uslovi rada, potrebna zaštita na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa (član 60. stav 4.), kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i pravo na žalbu, ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da će sud, za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, pod uslovom da nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu (član 200. stav 1.), kao i da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i lice koje je štetu učinilo (član 376. stav 1.)

5. Ustavni sud je zbog toga što se u obrazloženju ustavne žalbe ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava - odredbe o zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete, predmetnu ustavnu žalbu ispitao i sa stanovišta prava na pravično suđenje, iako se podnosilac nije pozvao na odredbu člana 32. stav 1. Ustava.

Jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe je da se njome ukazuje na povredu Ustavom zajemčenih prava podnosioca, a ne da se njome traži da Ustavni sud postupa kao instancioni sud. Navodi ustavne žalbe moraju se zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava, potvrđuju navodi o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Pošto se ustavna žalba ne može podnositi iz razloga zbog kojih se izjavljuju pravna sredstva u parničnom postupku, niti je Ustavni sud nadležan da postupa kao viši sud u odnosu na sudove koji su odlučivali u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, Ustavni sud ne može preispitivati pravilnost primene Zakona o obligacionim odnosima od strane prvostepenog, drugostepenog i revizijskog suda, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza ne proizlazi da je primena materijalnog prava u parničnom postupku bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorna, i da su takve nepravilnosti u primeni materijalnog prava mogle prouzrokovati povredu nekog Ustavom zajemčenog subjektivnog prava.

Osprene presude doneli su Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u okviru svoje zakonom utvrđene nadležnosti, u postupku sprovedenom u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) u kome je podnosiocu bilo obezbeđeno kako redovno (žalba), tako i vanredno (revizija) pravno sredstvo, primenom merodavne odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, za čiju su primenu navedeni razlozi prihvatljivi sa stanovišta zaštite ljudskih prava. Zaključak donosilaca osporenih akata, opisan u stavu 3. tačke 3. obrazloženja ovog rešenja, ne ukazuje na arbitrerno ili diskriminatorno postupanje.

Ustavna žalba ne sadrži razloge kojima bi se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, obrazložile tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju, već se svi navodi podnosioca ustavne žalbe odnose na ponovno iznošenje razloga zbog kojih podnosilac smatra da su odredbe Zakona o obligacionim odnosima nepravilno primenjene, a koje su razloge, u parničnom postupku, već ocenjivale sve sudske instance, od opštinskog do Vrhovnog kasacionog suda.

Imajući u vidu da su sudovi, nakon sprovedenog parničnog postupka u kome su poštovane sve garancije pravičnog suđenja, utvrdili da je potraživanje podnosioca ustavne žalbe zastarelo, ne mogu se prihvatiti tvrdnje da je podnosiocu povređeno neko od prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je njemu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu izneti razlozi kojima se ukazuje da su sudovi nejednako postupali i da su postupcima sudova treća lica favorizovana u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, a što je neophodna pretpostavka da bi se mogla ispitati povreda prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da su, u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, sudovi pravnog leka razmotrili navode koje je podnosilac isticao kako u žalbi, tako i u reviziji, i da je i o redovnom i vanrednom pravnom sredstvu koje je podnosilac izjavio doneta meritorna odluka, zbog čega se navodi ustavne žalbe da je podnosiocu povređeno pravo na pravno sredstvo ne mogu prihvatiti.

S obzirom da je Ustavni sud ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu Ustavom zajemčenih prava, a da suštinski traži da Ustavni sud, kao sud četvrtog stepena, preispita pravilnost primene odredaba o zastarelosti potraživanja od strane opštinskog, okružnog i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti