Usvajanje ustavne žalbe zbog neadekvatno obrazložene odluke u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Privrednog suda o odbijanju prigovora. Utvrđeno je da obrazloženje rešenja sadrži činjenice iz drugog predmeta, čime je povređeno pravo na pravično suđenje, odnosno na obrazloženu sudsku odluku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „S.“ d.o.o. Subotica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Repub like Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „S.“ d.o.o. Subotica i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv). 21/17 od 23. marta 2017. godine, ispravljenim rešenjem istog suda Ipv (Iv). 21/17 od 11. aprila 2017. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv) 21/17 od 23. marta 2017. godine, ispravljeno rešenjem istog suda Ipv (Iv) 21/17 od 11. aprila 2017. godine, i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 od 7. marta 2017. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. „S.“ d.o.o. Subotica podnelo je Ustavnom sudu, 28. aprila 2017. godine, preko punomoćnika M. B, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 od 7. marta 2017. godine i rešenja Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv). 21/17 od 23. marta 2017. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Ipv (Iv). 21/17 od 11. aprila 2017. godine. zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je, u ustavnoj žalbi, između ostalog istakao: da je rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 od 22. decembra 2014. godine određeno izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika U. a.d. Pančevo na celokupnoj imovini izvršnog dužnika; da je tokom trajanja izvršnog postupka izvršni poverilac, ovde podnosilac, predlagao više predmeta i sredstava izvršenja; da je podneskom od 10. avgusta 2016. godine predložio popis, procenu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je zapisnikom o popisu i proceni od 20. oktobra 2016. godine konstatovano da na adresi izvršnog dužnika nisu pronađene stvari koje bi mogle biti predmet izvršenja; da je izvršni poverilac u skladu sa članom 91. Zakona o izvršenju i obezbeđenju podneskom od 2. novembra 2016. godine zatražio od suda da pozove izvršnog dužnika da dostavi obaveštenje o tome gde se nalaze pokretne stvari koje su bile predmet popisa u izvršnom postupku Iv. 687/12; da je izvršni sud postupio po predlogu izvršnog poverioca i da mu je izjašnjenje izvršnog dužnika dostavljeno 20. februara 2017. godine, a da je izvršenje obustavljeno 7. marta 2017. godine; da činjenično stanje u osporenim rešenjima nije potpuno i pravilno utvrđeno i da donete odluke nisu u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju; da se, u skladu sa članom 91. stav 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršenje može obustaviti samo pod uslovom da je izvršenje određeno isključivo na pokretnim stvarima kao jedinom sredstvu izvršenja, što ovde nije slučaj; da Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne predviđa rok u kome je izvršni poverilac dužan da predloži promenu predmeta i sredstva izvršenja; da sud nije pozvao izvršnog poverioca da se u roku predviđenom članom 91. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izjasni o daljem toku postupka, kao i da prilikom dostavljanja zapisnika od 20. oktobra 2016. godine nije poučen i upozoren da je dužan da u roku od 45 dana predloži novi popis i procenu pod pretnjom propuštanja; da iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da sudovi nisu proveravali navode iz prigovora izvršnog poverioca od 17. marta 2017. godine, niti su vršili uvid u spise predmeta, već su svoje odluke zasnovali na činjenicama i okolnostima, kao i na aktima i radnjama drugog izvršnog postupka ili više različitih postupaka. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete kao i troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 i priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 17. decembra 2014. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika U. a.d. Pančevo, radi naplate potraživanja u iznosu od 210.562,74 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i predložio da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 od 22. decembra 2014. godine određeno je izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Navedeno rešenje dostavljeno je izvršnom poveriocu sa predlogom za izvršenje i nalogom za plaćanje takse i izvršnom dužniku sa predlogom za izvršenje i rešenjem o davanju izjave o imovini.

Privredni sud u Pančevu je zaključkom Iv. 948/14 od 14. aprila 2015. godine nastavio postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju istog suda Iv. 948/14 od 22. decembra 2014. godine popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u njegovim poslovnim prostorijama i prenosom tako dobijenih sredstava na poslovni račun izvršnog poverioca, s tim da popisane stvari ostaju na čuvanju izvršnom dužniku kome se zabranjuje da istima raspolaže, pod pretnjom krivičnopravnih posledica. Iz obrazloženja navedenog zaključka proizlazi da je rešenjem o izvršenju Iv. 948/14 od 22. decembra 2014. godine, a na osnovu verodostojne isprave, određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika radi prinudne naplate novčanog potraživanja, plenidbom sredstava sa poslovnog računa izvršnog dužnika i prenosom istih na poslovni račun izvršnog poverioca, a ujedno je istim rešenjem određeno izvršenje i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je navedeno rešenje po pravnosnažnosti poslato na realizaciju u NBS-OPN Ekspozituru Kragujevac; da je podneskom od 9. marta 2015. godine izvršni poverilac predložio da se postupak izvršenja sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, jer je kao drugo sredstvo izvršenja u predlogu za izvršenje naveden popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 od 7. marta 2017. godine obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem istog suda Iv. 948/14 od 22. decembra 2014. godine. Iz obrazloženja rešenja proizlazi: da je rešenjem istog suda Iv. 948/14 od 22. decembra 2014. godine određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika, radi prinudne naplate potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 210.562,74 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom , kao i troškova izvršenja , i to na celokupnoj imovini izvršnog dužnika; da je zaključkom istog suda Iv. 948/14 od 14. aprila 2015. godine određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i prenosom tako dobijenih sredstava na račun izvršnog poverioca; da je u toku sprovođenja izvršenja, zaključkom istog suda od 1. juna 2016. godine, delimično namireno potraživanje izvršnog poverioca i istovremenom nastavljeno izvršenje radi namirenja preostalog dugovanja izvršnog dužnika; da je zapisnikom o popisu i proceni od 20. oktobra 2016. godine službeno lice konstatovalo da nisu pronađene pokretne stvari izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja; da je izvršni poverilac navedeni zapisnik primio 24. oktobra 2016. godine, a što je sud utvrdio uvidom u povratnicu i da izvršni poverilac nije predložio da se ponovo sprovede popis u zakonom predviđenom roku, niti drugo sredstvo izvršenja, iako je sud u svemu postupio po predlozima izvršnog poverioca te preduzeo sve potrebne radnje radi pribavljanja podataka o imovini izvršnog dužnika, te da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za obustavu izvršenja iz člana 91. st. 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv) 21/17 od 23. marta 2017. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja istog suda Iv. 948/14 od 7. marta 2017. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da činjenice koje se odnose na rešenja i zaključke, kao i sprovedene radnje u postupku izvršenja ne odgovaraju stvarnom stanju stvari, kao u spisima predmeta Iv. 948/14, a osim toga kao izvršni dužnik je navedeno fizičko lice S. J. iz Vršca, a ne U. a.d. Pančevo.

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv). 21/17 od 11. aprila 2017. godine ispravljeno je osporeno rešenje istog suda Ipv (Iv). 21/17 od 23. marta 2017. godine, tako što u uvodu umesto označenog izvršnog dužnika S. J. iz Vršca kao vlasnika bivše Str. „J .“ iz Vršca, treba da stoji U. a.d. Pančevo, dok je u preostalom delu rešenje ostalo neizmenjeno, iako se rešenja, zaključci i radnje sprovedene u postupku izvršenja odnose na izvršnog dužnika S. J. iz Vršca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 91. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) propisano je da izvršni poverilac može, u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis, a da izvršitelj može da ponavlja popis i bez predloga izvršnog poverioca (stav 4.) i da će ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud obustaviti izvršenje (stav 5.).

5. Analizirajući osporeno rešenje sa stanovišta utvrđene sadržine prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje na to da se prilikom razmatranja garanc ija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se osporeni akt mora sagledati i kroz garancije koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku. Naime, stranka ima pravo da bude upoznata sa stavovima na kojima je sud zasnovao svoju odluku, koje je praćeno dužnošću suda da iznese jasne i dovoljne razloge za svoju odluku, što ima za cilj sprečavanje zloupotrebe. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, ali sudovi moraju obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali. Dakle, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se ustavnom žalbom, pored ostalog, ukazuje i na nedostatno obrazloženje osporenog akta, zbog čega se dovodi u pitanje i da li je primena materijalnog prava u konačnom ishodu bila proizvoljna. Ustavni sud, najpre , ukazuje na to da što se tiče obaveze obrazlaganja sudske odluke, mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke. Svakako da se u odluci ne moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu je i stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van de Hurk protiv Holandije, odluka od 19. aprila 1994. godine, stav 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenih sudova. Međutim, to ne znači da stavovi na kojima je sud poslednje instance zasnovao svoju odluku ne moraju biti obrazloženi na način koji će jemčiti objektivnost suđenja.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud, najpre , ukazuje na to da iz obrazloženja osporenog rešenja Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv). 21/17 od 23. marta 2017. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Ipv (Iv). 21/17 od 11. aprila 2017. godine, proizlazi da utvrđene činjenice u pogledu navođenja rešenja, zaključaka i radnji sprovedenih u postupku izvršenja ne odgovaraju stvarnom stanju stvari, kao u spisima predmeta Iv. 948/14, jer se akti i radnje odnose na izvršnog dužnika S. J. iz Vršca. Pored navedenog, Ustavni sud ističe da je rešenjem o ispravci Ipv (Iv). 21/17 od 11. aprila 2017. godine, osporeno rešenje Ipv (Iv). 21/17 od 23. marta 2017. godine ispravljeno samo u uvodu u pogledu naziva izvršnog dužnika, a da je obrazloženje osporenog rešenja ostalo nepromenjeno, iako se činjenice na kojima je isto zasnovano odnose na akte i radnje u postupku izvršenja protiv izvršnog dužnika S. J. iz Vršca. Osim toga, Ustavni sud primećuje da jedino činjenica koja se odnosi na zaključak Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 od 14. marta 2015. godine odgovora činjenici utvrđenoj uvidom u spise predmeta tog suda Iv. 948/14 i da se odnosi na izvršnog dužnika U. a.d. Pančevo. Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, ovde podnosioca, sud je konstatovao da je navedenim zaključkom određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i prenosom tako dobijenih sredstava na tekući račun izvršnog poverioca. Međutim, iz obrazloženja zaključka koji se nalazi u spisima predmeta proizlazi da je rešenjem o izvršenju Iv. 948/14 od 22. decembra 2014. godine, na osnovu verodostojne isprave, određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika radi prinudne naplate novčanog potraživanja, plenidbom sredstava sa poslovnog računa izvršnog dužnika i prenosom istih na poslovni račun izvršnog poverioca, koje je po pravnosnažnosti poslato na realizaciju u NBS-OPN Ekspozituru Kragujevac, a da je ujedno istim rešenjem određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Ustavni sud ukazuje na to da od pravilnog utvrđenja činjenice da li je inicijalno podnet predlog za izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i određeno izvršenje i na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, a potom popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika zavisi i pravilna primena odredaba čl. 91. st. 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ustavni sud je, ne prejudicirajući kakav bi konačan ishod izvršnog postupka trebalo da bude, ocenio da osporeno re šenje Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv). 21/17 od 23. marta 2017. godine, ispravljeno rešenjem istog suda Ipv (Iv). 21/17 od 11. aprila 2017. godine, nije obrazloženo na način koji zadovoljava uslove iz člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Pančevu Ipv (Iv). 21/17 od 23. marta 2017. godine, ispravljenim rešenjem istog suda Ipv (Iv). 21/17 od 11. aprila 2017. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio označeno rešenje i odredio da isti sud donese novu odluku po prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu Iv. 948/14 od 7. marta 2017. godine.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava iz čl. 36. i 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava .

8. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog neadekvatno obrazložene odluke u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti