Odluka Ustavnog suda o žalbi na rešenje o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu povodom trajanja postupka po žalbi na rešenje o produženju pritvora. Ocenjeno je da je period od 17 dana od podnošenja žalbe do prijema odluke u skladu sa zahtevom hitnosti iz Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Kalmana Petrovića i Aleksandra Dimovića, obojice iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Kalmana Petrovića i Aleksandra Dimovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1745/10 od 22. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kalman Petrović i Aleksandar Dimović, obojica iz Subotice, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneli su Ustavnom sudu 3. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1745/10 od 22. jula 2010. godine, zbog povrede prava zajemčenog odredbom člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je 14. jula 2010. godine Osnovni sud u Subotici u postupku koji se vodio protiv Kalmana Petrovića i Aleksandra Dimovića doneo rešenje K. 2232/10 i prema podnosiocima produžio pritvor do njihovog upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi. Branilac podnosilaca ustavne žalbe je 16. jula 2010. godine protiv navedenog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu, o kojoj je Apelacioni sud u Novom Sadu odlučio 22. jula 2010. godine rešenjem Kž. II 1745/10. Drugostepeno rešenje je primljeno u Osnovnom sudu u Subotici 29. jula 2010. godine, a podnosiocima ustavne žalbe i njihovom braniocu dostavljeno 2. avgusta 2010. godine. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da iz svega navedenog proizlazi da sud nije hitno odlučio o njihovim žalbama na način na koji to jemči odredba člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Predložili su da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi da su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli nematerijalnu štetu zbog povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Osnovnim sudom u Subotici vođen je krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe, koji je nepravnosnažno okončan donošenjem presude K. 2232/10 od 14. jula 2010. godine. Navedenom presudom podnosioci ustavne žalbe su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena im je kazna zatvora od po dve godine u koju kaznu im je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Podnosioci ustavne žalbe su se nalazili u pritvoru od 22. januara 2010. godine po rešenju istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine, koji im je određen na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koji im je tokom postupka produžavan. Poslednji put je prema podnosiocima ustavne žalbe pritvor produžen 14. jula 2010. godine nakon donošenja prvostepene presude, rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 2232/10 i određeno je da pritvor može trajati do upućivanja podnosilaca u ustanovu na izdržavanje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne u prvostepenoj presudi.

Branilac okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, je protiv rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu, koja je u Osnovnom sudu u Subotici primljena 16. jula 2010. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 22. jula 2010. godine, osporenim rešenjem Kž. II 1745/10, odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosilaca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 2232/10 od 14. jula 2010. godine.

Spisi predmeta Osnovnog suda u Subotici vraćeni su tom sudu 29. jula 2010. godine, a po navodima punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe, osporenu odluku o žalbi Apelacionog suda u Novom Sadu su primili 2. avgusta 2010. godine.

4. Odredbom člana 27. stav 3. Ustava zajemčeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odredbom člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemčeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. stav 2.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

Odredbama člana 358. ZKP je, pored ostalog, propisano: da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da će se na postupak po žalbi na rešenje shodno primenjivati, pored ostalih, i odredbe člana 372. ovog zakonika (član 402. stav 1.); da se žalba podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku i branioca, a da će neblagovremenu (član 386.) i nedozvoljenu (član 387.) žalbu odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda (član 372. st. 1. i 2.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05 i 72/09) propisano je: da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina (razbojništvo - član 206. stav 1.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už - 314/2007 od 23. aprila 2009. godine, stav 6.), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavni sud ističe da odredba člana 27. stav 3. Ustava, garantujući licu lišenom slobode pravo žalbe, jemči pritvorenom licu pravo da pokrene postupak pred sudom u kome će se preispitati zakonitost njegovog pritvaranja i jemči da će sud u tom postupku odluku doneti hitno, te narediti njegovo puštanje na slobodu, ukoliko utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odgovor na pitanje da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud je već dao u svojim odlukama Už - 39/2007 od 16. jula 2009. godine i Už - 1254/2009 od 8. oktobra 2009. godine, kada je izneo stav da jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora upućuje da i svaka sledeća odluka o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva „naročite hitnosti“.

Međutim, Ustavni sud ističe da se nakon izricanja prvostepene presude okrivljeni može zadržati u pritvoru do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže do isteka kazne izrečene prvostepenom presudom. U slučaju da postoje razlozi da se okrivljeni zadrži u pritvoru nakon izricanja presude, sudeće veće nadležnog suda će doneti rešenje o produženju pritvora. Postupak po žalbi protiv odluke kojom se pritvor produžava, zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti. Stoga, iako sud koji odlučuje o žalbi, saglasno odredbi člana 27. stav 3. Ustava, odluku o postojanju daljih razloga za pritvor mora doneti hitno, standard hitnosti je manje zahtevan kada se u drugostepenom postupku preispituje odluka suda o produženju pritvora. Ovakav stav Ustavnog suda saglasan je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je „standard hitnosti manje strog kada je reč o postupku pred žalbenim sudom... jer, ako je pritvor potvrđen od strane suda mora se smatrati zakonitim i nearbitrernim, čak i kada je žalba dozvoljena, tako da naredni postupak po žalbi treba da pruži dodatne garancije koje, pre svega, imaju za cilj dodatnu procenu celishodnosti produženja pritvora. Stoga je Evropski sud manje zabrinut oko brzine postupka pred žalbenim sudom, ukoliko je ožalbenu pritvorsku odluku doneo isto sud, iz čega proizlazi da je prethodno sprovedeni postupak imao sudsku prirodu i omogućio je pritvoreniku odgovarajuće proceduralne garancije (videti presudu u predmetu Veliyev protiv Rusije, broj 24202/05 od 24. juna 2010. godine, stav 164.)“.

Ustavni sud, takođe, ističe da se postojanje povrede prava lica lišenog slobode iz člana 27. stav 3. Ustava, mora utvrditi u svetlu činjenica svakog konkretnog slučaja.

6. Ustavni sud je utvrdio da je postupak po žalbi na rešenje Osnovnog suda u Subotici K. 2232/10 od 14. jula 2010. godine, kojim je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen pritvor do pravnosnažnosti presude, trajao 17 dana, računajući od 16. jula 2010. godine, kada je žalba branioca primljena u Osnovnom sudu u Subotici, do 2. avgusta 2010. godine, kada su, prema navodima iz ustavne žalbe, podnosioci i njihov branilac drugostepenu odluku primili.

Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da je žalba branioca okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, na rešenje o produženju pritvora Osnovnog suda u Subotici bila razmotrena u skladu sa zahtevom hitnosti utvrđenim odredbom člana 27. stav 3. Ustava.

Naime, polazeći od toga da se postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora sprovodi i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom, saglasno odredbama ZKP, te da je nakon donošenja prvostepene osuđujuće presude odluka u pritvoru „ugrađena“ u izrečenu kaznu, to je Ustavni sud mišljenja da se ni postupanje prvostepenog, niti drugostepenog suda ne može smatrati nekompatibilnim sa zahtevom hitnosti koju predviđa član 27. stav 3. Ustava.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o žalbi na rešenje o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti