Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko deset godina. Podnosiocu je naložena isplata nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Lungulova iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Lungulova i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 2426/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 4975/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banka Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Lungulov iz Zrenjanina je, preko punomoćnika Dragana Radina, advokata iz Zrenjanina, 25. januara 2011. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 2426/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je kao izvršni poverilac 21. aprila 2003. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Zrenjaninu protiv izvršnog dužnika M. B, radi duga; da je sud 29. aprila 2003. godine dozvolio predloženo izvršenje; da je izvršni postupak prekinut zbog smrti izvršnog dužnika, ali je nastavljen 24. decembra 2007. godine kada su na mesto pok. izvršnog dužnika stupili njegovi zakonski naslednici; da predmetno izvršenje do podnošenja ustavne žalbe nije okončano iako je podnosilac promenio sredstvo izvršenja; da mu je takvim nedelotvornim postupanjem nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična članu 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti a ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 4975/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 2426/07) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 21. aprila 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika B. M, radi naplate duga, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 3171/02 od 22. januara 2003. godine, i to izvršenjem na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Zrenjaninu je rešenjem I. 802/03 od 29. aprila 2003. godine odredio predloženo izvršenje. Nadležni izvršni sud je pokušao da izvrši popis pokretnih stvari izvršnog dužnika 10. decembra 2003. godine i tada je u zapisniku konstatovano da se dužnik odselio i da je adresa nepoznata. Zatim je 9. marta 2004. godine na zapisniku konstatovano da nema pokretnih stvari dužnika pogodnih za popis. Zaključkom Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 802/03 od 10. marta 2004. godine utvrđeno je da je 9. marta 2004. godine pokušaj popisa u stanu dužnika bio bez uspeha jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, te da poverilac može u roku od tri meseca od prijema tog obaveštenja predložiti da se ponovo sprovede popis. Poverilac je podneskom od 22. marta 2004. godine ponovo tražio popis stvari izvršnog dužnika. Zatim je izvršen popis pokretnih stvari dužnika 11. avgusta 2004. godine i sud je zaključkom I. 802/03 od 1. oktobra 2004. godine odredio prodaju popisanih pokretnih stvari izvršnog dužnika za 18. novembar 2004. godine.

Prodaja od 18. novembra 2004. godine putem javnog nadmetanja je bila bezuspešna što je ponovo konstatovano zaključkom suda I. 802/03 od 24. novembra 2004. godine. Zatim je ponovo pokušana javna prodaja 11. januara 2005. godine ali ponovo bezuspešno jer se nije niko od kupaca nije javio što je ponovo konstatovano zaključkom suda I. 802/03 od 13. januara 2005. godine. Zatim je javno nadmetanje pokušano 20. aprila, 4. avgusta i 18. novembra 2005. godine.

U zapisniku o javnom nadmetanju od 18. novembra 2005. godine navedeno je da je poverilac lično kupio pokretne stvari dužnika jer se on kao kupac prijavio i stavio najpovoljniju ponudu. Zatim je više puta bezuspešno pokušavana predaja pokretnih stvari izvršnom poveriocu, zato što one nisu nađene na licu mesta.

Rešenjem I. 802/03 od 27. aprila 2007. godine prekinut je izvršni postupak I. 802/03 zbog smrti izvršnog dužnika i određeno je da će se postupak nastaviti kada naslednici dužnika sami ili na predlog izvršnog poverioca ili na poziv suda preuzmu postupak. Zatim je predmet dobio broj I. 2426/07 i rešenjem I. 2426/07 od 24. decembra 2007. godine na predlog izvršnog poverioca nastavljen je postupak izvršenja, tako da su kao izvršni dužnici određeni zakonski naslednici pok. izvršnog dužnika.

Zatim su zakazana izvršenja radi predaje izvršnom poveriocu pokretnih stvari izvršnog dužnika, 6. maja i 17. novembra 2008. godine koja su ponovo bila bezuspešna. Dalje je pokušaj predaje bio 13. februara 2009. godine kada ponovo pokretne stvari koje su predmet predaje nisu nađene na licu mesta, a takođe 19. marta 2009. godine, predaja je ponovo bila bezuspešna.

Dana 20. februara 2009. godine izvršni poverilac je predložio sudu promenu sredstava izvršenja, i to tako što je tražio da sud naloži dužnikovom dužniku koji je zakupio poslovni prostor izvršnog dužnika da uplaćuje mesečnu zakupninu u depozit suda, te će sud zatim isplatiti poveriocu njegovo potraživanje.

Rešenjem I. 2426/07 od 3. aprila 2009. godine dosuđene su poveriocu kao kupcu popisane pokretne stvari izvršnog dužnika i traženo je da se poverilac izjasni da li ostaje pri podnesku od 20. februara 2009. godine kojim je tražio promenu sredstava izvršenja.

Podneskom od 29. jula 2009. godine poverilac se izjasnio da traži da sredstvo izvršenja bude zakupnina koju dužnik ostvaruje po ugovoru o zakupu poslovnog prostora od dužnikovog dužnika.

Poverilac se zatim obratio izvršnom sudu sa obračunom svih svojih troškova i kamate navodeći da je više puta angažovao kamion i radnike za utovar stvari tako da ukupan dug sada iznosi 192.444,00 dinara.

Rešenjem I. 2426/07 od 10. septembra 2009. godine određeno je da se ograničava izvršenje određeno rešenjem I. 802/03 od 29. aprila 2003. godine na naplatu preostalog iznosa potraživanja poverioca u iznosu od 170.680,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i dozvoljava se poveriocu promena sredstava izvršenja tako što je određeno da će se izvršenje sprovesti zabranom na novčanom potraživanju dužnika A. M. koje ima prema svom dužniku P. S. utvrđeno po osnovu ugovora o zakupu poslovnih prostorija u iznosu od 20.000,00 dinara mesečno, po osnovu zakupnine, i to prenosom zabranjenog potraživanja do visine potraživanja poverioca do konačnog namirenja.

Rešenjem I. 2426/07 od 30. oktobra 2009. godine određeno je da se prenosi radi naplate potraživanje dužnika prema svom dužniku P. S. a na osnovu ugovora o zakupu poslovnih prostorija u iznosu do 20.000,00 dinara mesečno po osnovu zakupnine, radi namirenja poverioca u iznosu od 170.680,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom do konačnog namirenja.

Kako dužnikov dužnik nije izmirivao svoje obaveze, poverilac je 7. septembra 2011. godine predložio ponovnu promenu sredstava izvršenja i to sada na pokretnim stvarima dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 4975/10 od 9. septembra 2011. godine određeno je da se ograničava izvršenje određeno rešenjem I. 802/03 od 29. aprila 2003. godine, odnosno I. 2426/07 od 10. septembra 2009. godine na naplatu preostalog iznosa potraživanja poverioca u iznosu od 90.329,72 dinara i dozvoljeno je poveriocu da promeni sredstvo izvršenja tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari i namirenjem potraživanja poverioca iz ostvarenog iznosa. Zatim je zakazan popis dužnikovih pokretnih stvari za 10. novembar 2011. godine.

U zapisniku I. 4975/10 od 10. novembra 2011. godine navedeno je da je pokušaj popisa bio bezuspešan, što je konstatovano i zaključkom suda
I. 4975/10 od 24. novembra 2011. godine, i određeno je da poverilac u roku od 45 dana od prijema tog obaveštenja može predložiti sudu ponovno sprovođenje popisa. Sledeći pokušaji popisa su ponovo bili bezuspešni i to 21. maja i 4. juna 2012. godine. Zatim je sledeći popis dužnikovih stvari bio zakazan za
11. oktobar 2013. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje 21. aprila 2003. godine pa nadalje.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak traje deset i po godina a da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Zrenjaninu, a zatim i Osnovni sud u Zrenjaninu nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio. Naime, od podnošenja predloga za izvršenje izvršni sud je posle trećeg pokušaja izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, a javna prodaja navedenih pokretnih stvari je četiri puta bila bezuspešna, da bi podnosilac posle četvrtog pokušaja na javnom nadmetanju lično kupio pokretne stvari izvršnog dužnika. Međutim ponovo je više puta pokušavana predaja pokretnih stvari izvršnog dužnika poveriocu, odnosno podnosiocu, a zatim je sedam meseci postupak bio prekinut zbog smrti izvršnog dužnika. Dalje, podnosilac je 20. februara 2009. godine predložio promenu sredstava izvršenja i to na novčanim sredstvima dužnikovog dužnika, međutim ponovo bezuspešno, te je podnosilac 7. septembra 2011. godine ponovo promenio sredstvo izvršenja, sada na pokretnim stvarima izvršnog dužnika i do odlučivanja o ustavnoj žalbi predmetno izvršenje i posle deset i po godina nije okončano.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnog suda, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku. Tako je on u više navrata podnosio urgencije, kojima je tražio od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka, a i posle neuspešnih pokušaja izvršenja koristio je svoja zakonska ovlašćenja i tražio promenu sredstava izvršenja.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su Opštinski sud u Zrenjaninu i Osnovni sud u Zrenjaninu odgovorni što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem nadležnog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 2426/07 vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, a u predmetu I. 4975/10 se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, obračunata u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti