Usvajanje žalbe zbog uskraćivanja prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je neosnovano odbačen prigovor J. P. Utvrđeno je da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje jer mu nije omogućeno da blagovremeno koristi pravna sredstva u izvršnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. P. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. P. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 466/21 od 28. juna 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 466/21 od 28. juna 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj u postupku radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 14451/11.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se ustavna žalba J. P. izjavaljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 14451/11.

6. Odbacuju se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P. iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 7. aprila 2022. godine, preko punomoćnika S. N, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 466/21 od 28. juna 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 14451/11.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu, sa obrazloženjem da je u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu doneta odluka da će se postupak izvršenja nastaviti pred javnim izvršiteljem i da je ista ekspedevana iz suda, te ne postoji interes podnosioca kao predlagača da traži da se postupak ubrza pred navedenim sudom.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je doneto rešenje o izvršenju koje nikada nije ekspedovano podnosiocu kao izvršnom dužniku, a 26. januara 2021. godine donet je zaključak da se nastavi sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražo je naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 9. juna 2020. godine podneo prigovor Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda Iv. 14451/11, a 10. avgusta 2020. godine podneo je žalbu zbog neodlučivanja o prigovoru Višem sudu u Beogradu. U navedenim pravnim sredstvima je, između ostalog, istaknuto: da je ukupno trajanje postupka, od podnošenja predloga za izvršenje, preko devet godina; da je nepostupanjem suda u rubriciranom predmetu podnosiocu prigovora pričinjena velika šteta samim povećanjem kamata za navedeni period dugovanja, a i lišen je samog sazananja o dugu koji je mogao da platiti odmah ili reprogramom sa izvršnim poveriocem; da nezakonitim, nepravilnim i neblagovremenim radom suda koja se ogleda u nedonošenju rešenja podnosiocu prigovora kamata raste sve vreme i dugovanje se uvećava krivicom suda, a pored navedenog podnosiocu prigovora povređeno je i pravo na pravno sredstvo iz člana 36 Ustava RS samom nemogućnošću da izjavi prigovor.

Viši suda u Beogradu je osporenim rešenjem Ržg. 466/21 od 28. juna 2021. godine istovremeno usvojio žalbu zbog neodlučivanja o prigovoru i odbacio prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, sa obrazloženjem da je u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu doneta odluka da će se postupak izvršenja nastaviti pred javnim izvršiteljem i da je ista ekspedevana iz suda, te ne postoji interes podnosioca kao predlagača da traži da se postupak ubrza pred navedenim sudom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. U vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud najpre ukazuje da se u navedenoj vrsti postupka pravo na suđenje u razumnom roku prvenstveno garantuje izvršnom poveriocu koji je neposredno pravno zainteresovan da se izvršenje sprovede u najkraćem mogućem roku radi ostvarivanja svog prava priznatog izvršnom/verodostojnom ispravom. Osnovni cilj izvršnog postupka jeste efikasno i u razumnom roku namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Izuzetno i izvršnom dužniku se garantuje pravo na suđenje u razumnom roku ali u onim fazama izvršnog postupka u kojima se odlučuje o njegovim pravima i obavezama. U predmetnom izvršnom postupku, podnosilac ustavne žalbe je imao svojstvo izvršnog dužnika i u prigovoru radi ubrzavanja i u žalbi zbog neodlučivanju prigovoru je, između ostalog, suštinski istakao da mu nije dostavljeno rešenje o izvršenju i da mu je zbog toga povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Ustavni sud ocenjuje da je na ovaj način podnosiocu uskraćeno pravo da blagovremeno i u razumnom roku koristi pravo na pravno sredstvo protiv rešenja o izvršenju. Pravo na podnošenje pravnog sredstva protiv rešenja kojim se određuje izvršenje protiv izvršnog dužnika i pravo na donošenje odluke po takvom pravnom sredstvu u razumnom roku predstavljaju procesne garancije koje su ustanovljene u korist izvršnog dužnika i u našem izvršnom procesnom pravu predstavljaju ustaljeni zakonski mehanizam odbrane izvršnog dužnika od nezakonitosti i nepravilnosti koje mogu proisteći iz izvršnog postupka u fazi određivanja izvršenja (videti Odluku Už-3130/2011 od 21. maja 2014. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, zatim, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu, sa obrazloženjem da je u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu doneta odluka da će se postupak izvršenja nastaviti pred javnim izvršiteljem i da je ista ekspedevana iz suda, te ne postoji interes podnosioca kao predlagača da traži da se postupak ubrza pred navedenim sudom.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 466/21 od 28. juna 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj u postupku radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 14451/11, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud poništio osporeno drugostepeno rešenje i naložio otklanjanje štetnih posledica, to se nije posebno bavio pitanjem povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ima pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Razmatrajući zahtev za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova nastalih u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o tom zahtevu. Stoga je Ustavni sud takav zahtev podnosioca odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku, Ustavni sud konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu navedeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački u 5. izreke.

11. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 6. izreke.

12. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje žalbe zbog uskraćivanja prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti