Odbijanje ustavne žalbe zbog propusta korišćenja pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku. Utvrđeno je da podnosilac, uprkos dugom trajanju postupka, nije iskoristio raspoloživo pravno sredstvo - tužbu zbog „ćutanja administracije“.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društv a " T." d.o.o. iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društv a " T." d.o.o. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima za KO Zemun – radilište "Centar" u predmetu broj 951-192/2009.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo " T." d.o.o. iz Beograda je, 9. maja 2013. godine, preko punomoćnika M. I, advokata iz Beograda, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima za KO Zemun – radilište "Centar" u predmetu broj 951-192/2009.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima za KO Zemun – radilište "Centar" broj 951-192/2009, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. septembra 2008. godine podneo zahtev za upis prava svojine na poslovnim prostorijama koje se nalaze u kući broj 15 u ulici Z. u Beogradu.

Republički geodetski zavod – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima za KO Zemun – radilište "Centar" je 15. septembra 2008. godine naložila podnosiocu da dostavi uverenje nadležnog organa gradske opštine Zemun o posebnim delovima zgrade kućni broj 15 u ulici Z , Zemun, na katastarskoj parceli ..., sa precizno određenim podacima koji se odnose na brojeve posebnih delova, njihovu namenu, tj. način korišćenja, etažu na kojoj se nalaze posebni delovi, kao i njihovu površinu. Podnosilac je 14. novembra 2008. godine dostavio uverenje broj 351-1201/08 od 5. novembra 2008. godine.

Prvostepeni organ je 10. marta 2009. godine izvršio upis bliže opisan u zapisniku broj 951-94/2008 od 10. marta 2009. godine i naložio podnosiocu da dostavi dokaz o uplaćenoj naknadi za uknjižbu.

Podnosilac ustavne žalbe je 17. marta 2009. godine izjavio prigovor na privremeno upisane podatke pre zapisnika od 10. marta 2008. godine, kao i po tom zapisniku.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima za KO Zemun – radilište "Centar" broj 951-192/2009 od 19. maja 2009. godine delimično je usvojen kao osnovan prigovor podnosioca na podatke upisane pre zapisnika od 10. marta 2008. godine i po zapisniku od 10. marta 2008. godine u predmetu broj 951-192/2009 za katastarsku parcelu broj 963.

Podnosilac ustavne žalbe je 19. juna 2009. godine podneo žalbu protiv navedenog rešenja, a potom i tri urgencije (21. marta 2011. godine, 23. juna 2011. godine i 2. avgusta 2011. godine), jer o žalbi nije odlučeno u zakonom propisanom roku.

Podnosilac je 30. juna 2010. godine podneo zahtev za upis prava svojine na nepokretnosti - stanu, u ulici Z. 15, katastarska parcela ....

Rešenjem Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 952-01-05613/2010-09 od 27. februara 2012. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 951-192/2009 od 22. aprila 2013. godine delimično je usvojen prigovor podnosioca izjavljen 5. septembra 2012. godine protiv zapisnika komisije broj 951-192/2009 od 26. jula 2012. godine, dopunjen podnescima od 30. septembra 2012. godine i 21. januara 2013. godine, u delu koji se odnosi na podatke upisane za objekte br. 2, 3, 4. i 5. u ulici Z. broj 15, katastarska parcela 963 i za stav 11. dispozitiva u odnosu na obavezu uplate naknade u korist Republičkog geodetskog zavoda.

Podnosilac ustavne žalbe je 10. maja 2013. godine izjavio žalbu protiv stava šest dispozitiva prvostepenog rešenja. Spisi predmeta su 14. juna 2013. godine dostavljeni drugostepenom organu radi odlučivanja o podnetoj žalbi. Podnosilac je 30. juna 2014. godine podneo urgenciju jer o žalbi nije odlučeno u zakonom propisanom roku.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 952-01-02967/2013-06 od 25. januara 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca. U spisima predmeta nema dokaza da je ovo rešenje uručeno podnosiocu ustavne žalbe, odnosno njegovom punomoćniku, do momenta odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je nedelotvornim postupanjem upravnih organa u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu za upis prava svojine na određenim objektima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a posledično i pravo na imovinu iz člana 58. ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba pokrenut 8. septembra 2008. godine, zahtevom podnosioca i da nije pravnosnažno okončan. Ustavni sud ukazuje da je 25. januara 2016. godine odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja, ali da u spisima predmeta nema dokaza da je ovo rešenje uručeno podnosiocu ustavne žalbe, odnosno njegovom punomoćniku.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da osporeni postupak traj e više od sedam godina može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo relativno složeno, ali da se nisu postavila složena pravna pitanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovom zahtevu efikasno odluči, imajući u vidu da je predmet postupka upis prava svojine na objektima bliže navedenim u zahtevu podnosioca.

Ispitujući postupanje upravnih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud ukazuje da nadležni drugostepeni organi nisu odlučivali u zakonom propisanim rokovima. Naime, o žalbi podnosioca izjavljenoj 19. juna 2009. godine odlučeno je rešenjem drugostepenog organa od 27. februara 2012. godine, dakle nakon dve i po godine. Takođe, o žalbi podnosioca izjavljenoj 10. maja 2013. godine protiv prvostepenog rešenja odlučeno je tek 25. januara 2016. godine, takođe, nakon dve i po godine.

Prilikom ispitivanja da li je podnosi lac ustavne žalbe svojim radnjama doprine o dugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka , čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku.

Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava , u vezi sa propuštanjem nadležnog organa da u razumnom roku odluči o podnetom zahtevu, izrazio sledeće stavove:

- da podnosilac predstvake treba da pokaže marljivost u vršenju procesnih radnji koje se odnose na njega, da se uzdrži od upotrebe taktike odugovlačenja i da iskoristi obim koji mu domaći zakon pruža za skraćivanje postupka (presuda u predmetu Unión Alimentaria Sanders SA protiv Španije, 11681/85, od 7. jula 1989. godine );

- da je podnositeljka predstavke imala na raspolaganju pravna sredstva koja bi joj omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propustila da učini i da u tim okolnostima ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom (Odluka o dop uštenosti zahteva u predmetu Vera Štajcar protiv Hrvatske, broj 46279/99 );

- da tokom upravnog postupka podnosilac predstavke nije ni pokušao iskoristiti dostupna domaća pravna sredstva, uprkos činjenici da nije nikad osporavao njihovu delotvornost i da ga to što je od predsednika Upravnog suda tražio obaveštenje o napretku svog slučaja nije oslobodilo obaveze iskorišćavanja dostupnih domaćih pravnih sredstva (Odluka o dopuštenosti u predmetu Grčar protiv Hrvatske, 22715/09, od 17. septembra 2013. godine).

Primenjujući prethodno navedene stavove na konkretan slučaj, Ustavni sud sud konstatuje da je podnosilac mogao da doprinese skraćivanju postupka u kome se odlučuje o njegovim pravima, da je koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, odnosno da je iskoristio pravo na podnošenje tužbe zbog „ćutanja administracije“. Naime, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac više puta tokom postupka podnosio urgencije drugostepenom organu jer o podnetim žalbama protiv prvostepenih rešenja nije odlučeno u zakonom propisanom roku. Međutim, podnosilac nije, nakon proteka rokova propisanih navedenom odredbom Zakona o upravnim sporovima, podneo tužbu nadležnom sudu zbog neodlučivanja o podnetim žalbama. Budući da on to pravn o sredstv o uopšte ni je koristio, Ustavni sud nije mogao oceniti ni eventualnu delotvornost tog pravnog sredstva u konkretnoj upravnoj stvari, niti može da, in abstracto, ispituje da li bi podnošenje tužbe dovelo do drugačije dužine trajanja konkretnog upravnog postupka. Ustavni sud ponavlja, da je o žalbi podnosioca izjavljenoj 19. juna 2009. godine odlučeno rešenjem drugostepenog organa od 27. februara 2012. godine, dakle nakon dve i po godine, kao i da je o žalbi podnosioca izjavljenoj 10. maja 2013. godine odlučeno tek 25. januara 2016. godine, takođe, nakon dve i po godine.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno i pravo na imovinu, Ustavni sud je već konstatovao da podnosilac povredu prava zajemčenog članom 58. Ustava izvodi iz povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava . Kako je Ustavni sud prethodno utvrdio da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, to je ocenjeno da nema osnova za tvrdnju podnosioca o povredi Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog propusta korišćenja pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti