Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom postupku. Imajući u vidu izuzetnu složenost predmeta, broj okrivljenih i obimnost dokaza, trajanje postupka od sedam godina nije ocenjeno nerazumnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-367/2009
07.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sretka Pekića iz Sombora na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Sretka Pekića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Somboru u predmetu K. 59/02, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sretko Pekić iz Sombora je 12. marta 2009. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Somboru u predmetu K. 59/02. Ustavna žalba je izjavljena i protiv presude Okružnog suda u Somboru K. 59/02 od 8. maja 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2279/07 od 30. maja 2008. godine zbog povrede načela iz člana 20. Ustava i prava zajemčenih odredbama čl. 33. i 34. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je predmetni krivični postupak protiv njega trajao osam i po godina, što po njegovom mišljenju ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Posebno navodi da je istraga trajala nerazumno dugo, da je nepotrebno saslušan veliki broj svedoka, da je sud nepotrebno održao veliki broj glavnih pretresa, te da je izrada pismenog otpravka prvostepene presude trajala 14 meseci. Takođe navodi i da je Vrhovni sud Srbije održao sednicu veća 30. maja 2008. godine, a da je njemu pismeni otpravak osporene drugostepene presude dostavljen 13. februara 2009. godine.

Obrazlažući povredu prava iz člana 33. Ustava, podnosilac navodi da mu prilikom lišavanja slobode nije „dato obaveštenje o prirodi i razlozima privođenja i dokazima“ protiv njega. Dalje navodi da je nakon donošenja osporene prvostepene presude „učino sve da sazna“ o događaju koji detaljno opisuje u ustavnoj žalbi, a koji se odnosi na radnju izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen, što je i naveo u žalbi Vrhovnom sudu Srbije. Podnosilac ističe da je istovremeno tražio da Vrhovni sud Srbije ukine prvostepenu presudu „kako bi izveo dokaz“ saslušanjem svedoka u vezi njihovih nov ih saznanja. Smatra da je osporenom drugostepenom presudom Vrhovni sud Srbije „drastično povredio“ podnosiočeva prava iz člana 33. Ustava i „to pre svega ona koja se odnose na to da se pod istim uslovima kao i svedoci optužbe, ispitaju svedoci odbrane koji inače nisu ispitani tokom postupka kod prvostepenog suda“. Navodi i da su mu povređena prava iz člana 34. Ustava, jer „nisu primenjene odredbe o blažem kažnjavanju i odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja“. Predlaže da Ustavni sud poništi osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 2279/07 od 30. maja 2008. godine u delu „gde se osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci“, kao i osporenu presudu Okružnog suda u Somboru K. 59/02 od 8. maja 2006. godine u delu „kojim mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca“. Predlaže i da Ustavni sud do donošenja konačne odluke odloži izvršenje kazne koja mu je izrečena.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredb om člana 82. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje na razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu odgovora na ustavnu žalbu i uvida izvršenog u spise predmeta Okružnog suda u Somboru K. 59/02, utvrdio sledeće:

Postupajući po zahtevu za sprovođenje istrage Kt. 41/00 Okružnog javnog tužilaštva u Somboru od 10. maja 2000. godine, istražni sudija Okružnog suda u Somboru je 11. maja 2000. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 45/00 protiv 12 lica.

Po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva u Somboru od 28. maja 2001. godine, rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Somboru Ki. 38/01od 21. juna 2001. godine istraga je proširena i na podnosioca i na još osam lica. U toku istražnog postupka saslušano je preko 30 svedoka i obavljena su knjigovodstveno – finansijska veštačenja.

Okružno javno tužilaštvo u Somboru je 16. avgusta 2002. godine podiglo optužnicu Kt. 41/00 protiv podnosioca ustavne žalbe i još 20 lica. Podnosiocu je stavljeno na teret izvršenje tri krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. istog člana KZ RS, krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 3) KZ RS i više krivičnih dela falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. u vezi stava 3. KZ RS. Optužnicom je predloženo da se sasluša 284 svedoka i obavi knjigovodstveno–finansijsko veštačenje.

Nakon odlučivanja suda o prigovorima okrivljenih protiv optužnice, 21. aprila 2003. godine je započet glavni pretres. Sud je do donošenja prvostepene presude redovno zakazivao i održavao pretres. Tako su u periodu od 21. do 24. aprila 2003. godine ispitani svi okrivljeni, nakon čega je započet dokazni postupak, u kom postupku su saslušani predloženi svedoci optužbe i odbrane i obavljeno više knjigovodstveno–finansijskih veštačenja. Sud je pretrese zakazivao i održavao mesečno, pa je tako tokom maja 2003. godine zakazao pretres u 13 dana, te je, do donošenja prvostepene presude, sličnom dinamikom zakazivao i održavao i nastavak pretresa. Pretresi zakazani za 9. novembar i 7. decembar 2004. godine su odloženi i zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe usled bolničkog lečenja. S tim u vezi, sud je dva puta od nadležne medicinske ustanove zatražio podatak o tome da li je i kada podnosilac bio na lečenju, pa je dopisom od 1. decembra 2004. godine obavešten od strane načelnika Službe za neurologiju, psihijatriju i zaštitu mentalnog zdravlja Zdravstvenog centra „ Dr Radivoj Simonović“ u Somboru da je podnosilac od 8. novembra do 10. decembra 2004. godine lečen u navedenoj ustanovi. Takođe, tokom trajanja postupka pred prvostepenim sudom, veći broj svedoka je saslušan od strane drugih sudova, a po zamolnici Okružnog suda u Somboru. U odnosu na tri okrivljena, navedeni krivični postupak je obustavljen, usled smrti. Na glavnom pretresu održanom 10. aprila 2006. godine, Okružno javno tužilaštvo u Somboru je izvršilo izmenu činjeničnog opisa pojedinih tačaka optužnice Kt. 41/2000 od 16. avgusta 2002. godine.

Glavni pretres je okončan 8. maja 2006. godine, kada je i doneta osporena presuda Okružnog suda u Somboru K. 59/02. Osporenom prvostepenom presudom je, pored ostalog, podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi stava 4. KZ i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 2. u vezi stava 3. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca. Istom presudom podnosilac ustavne žalbe je oslobođen od optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi stava 4. KZ i u odnosu na njega je odbijena optužba za krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 1. KZ. Osporena prvostepena presuda je izrađena na 277 strana i dostavljena je podnosiocu ustavne žalbe, nakon četiri pokušaja, 28. avgusta 2007. godine, a njegovom braniocu 18. avgusta 2007. godine.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 2279/07 od 30. maja 2008. godine, pored ostalog, uvažena je žalba podnosioca i njegovog branioca i preinačena osporena prvostepena presuda u pogledu odluke o kazni, tako što je podnosilac ustavne žalbe osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci. Istom presudom prema podnosiocu ustavne žalbe je odbijena optužba za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi stava 4. KZ.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 33. Ustava utvrđeno je : da s vako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.) ; da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.) ; da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 4.) .

Odredbama člana 34. Ustava jemči se da se n iko se može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (stav 1.); da se k azne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca (stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09) bilo je propisano: da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja i da je sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku (član 16. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je period ocene razumnosti dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje u razumnom roku o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.

Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, saglasno praksi ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je utvrdio da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak započeo donošenjem rešenja o proširenju istrage Okružnog suda u Somboru Ki. 38/01 od 21. juna 200 1. godine, a da je okončan 30. maja 2008. godine donošenjem osporene presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2279/07. Navedeno trajanje postupka , samo po sebi , može ukaz ivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosiocu, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje konkretnog krivičnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak pokrenut protiv 21 lica, među kojima i protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da su izvršili veći broj krivičnih dela. Konkretno, protiv podnosioca ustavne žalbe istraga je sprovedena zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio tri različita krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. istog člana KZ RS, krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 3) KZ RS i više krivičnih dela falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. u vezi stava 3. KZ RS . Ustavni sud je dalje utvrdio da je istraga okončana za dve godine i tri meseca, uz svu složenost či njeničnog stanja kod istrage povodom više krivičnih dela iz oblasti protiv službene dužnosti i protiv privrede, odnosno iz oblasti "privrednog kriminala", sa obimnim dokaznim materijalom, te da je sud u ovom periodu saslušao preko 30 svedoka i sprovodio knjigovodstveno-finansijsko veštačenje. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je krivični postupak protiv podnosioca pokrenut za veći broj različitih krivičnih dela, te da je pored njega pokrenut postupak protiv još 20 lica za veći broj krivičnih dela, a da je kasnije sud odlučivao o optužbama protiv 18 okrivljenih zbog više krivičnih dela, te da su saslušani mnogobrojni svedoci (predlog optužbe 284), nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na izuzetnu složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavlja ti opravdan i razlog za duže trajanje ovog postupka. Ustavni sud je utvrdio i da sud je do donošenja prvostepene presude redovno zakazivao i održavao glavni pretres. U 2005. godini glavni pretres je više puta zakazivan i održavan, ali ne krivicom suda, već zbog sprečenosti uredno pozvanih okrivljenih da pristupe sudu.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca nesumnjivo postoja o opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku.

Međutim, Ustavni sud je stanovišta da se duže trajanje krivičnog postupka ne može staviti na teret sudu koji je vodio postupak. Naime, Ustavni sud je utvrdio da su pretresi zakazani za 9. novembra i 7. decembar 2004. godine odloženi zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe koji nije mogao da pristupi pretresu zbog bolničkog lečenja.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv 18 okrivljenih zbog više krivičnih dela, kao i dinamiku zakazivanja i vođenja pretresa od strane prvostepenog suda, po oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Somboru nije ni bio u situaciji da postupa bitno delotvornije i efikasnije .

Sud je cenio i navode podnosioca o dužem trajanju izrade prvostepene i drugostepene presude i našao da ovi navodi, iako činjenično tačni, nisu od uticaja na drugačiju odluku. Sud je pri tome imao u vidu da je obimnost i složenost postupka imala za posledicu izuzetno obimnu i detaljno obrazloženu presudu, te okolnost da presuda u više navrata nije mogla biti uručena podnosiocu ustavne žalbe.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Somboru u predmetu K. 59/02 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Ustavna žalba je izjavljena i protiv presude Okružnog suda u Somboru K. 59/02 od 8. maja 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2279/07 od 30. maja 2008. godine, zbog povrede načela iz člana 20. Ustava i prava zajemčenih odredbama čl. 33. i 34. Ustava .

U vezi navoda ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava iz člana 33. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni razlozi koji ukazuju na povredu prava na odbranu. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da je podnosiocu ustavne žalbe na bilo koji način onemogućeno da ravnopravno učestvuje u postupku, odnosno da iz nosi svoje dokaze i ispituj e svedoke optužbe, pa je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu očigledno neosnovana. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ni posebne razloge koji bi ukazivali na povredu prava iz člana 3 4. Ustava, osim da u konkretnom slučaju „nisu primenjene odredbe o blažem kažnjavanju i odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja“, Ustavni sud je utvrdio da su ovi navodi ponovljeni navodi iz odbrane okrivljenog za koje je prvostepeni sud u obrazloženju presude dao razloge zašto ih ne prihvata, a o tome je svoje razloge dao i drugostepeni sud u žalbenom postupku. Stoga je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba i u ovom delu očigledno neosnovana , pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu iz istih razloga odbacio.

U vezi navoda ustavne žalbe o povred i prava iz člana 33. Ustava, a koji se odnose na tvrdnju podnosioca da mu prilikom „lišavanja slobode nije dato obaveštenje o prirodi i razlozima privođenja i dokazima protiv njega“, Ustavni sud ukazuje da je ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, zbog čega se ustavnom žalbom može isticati povreda ili uskraćivanje nekog od zajemčenih prava, odnosno sloboda samo ukoliko su osporeni pojedinačni akt ili radnja kojima su povreda ili uskraćivanje eventualno učinjeni, doneti ili preduzeti posle stupanja na snagu Ustava.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova - Sekretarijat unutrašnjih poslova Sombor KU. 487/01-15 od 17. maja 2001. godine lišen slobode, da je istog dana predat istražnom sudiji Okružnog suda u Somboru koji ga je saslušao u prisustvu branioca i nakon toga pustio na slobodu, to se ustavnom žalbom u ovom delu osporavaju radnje i odluke donete pre stupanja na snagu Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom za vođenje postupka.

Podnosilac ustavne žalbe se pozva o na to da mu je u ovom krivičnom postupku povređeno načelo ograničenja ljudskih i manjinskih prava u smislu odredbe člana 20. Ustava, koje može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa povredom ili uskrađivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. S obzirom na to da je Ustavni sud našao da ne postoji povreda Ustavom zajemčen ih prava na koje se pozva o podnosi lac ustavne žalbe, samim tim nema ni povrede navedenog ustavnog načela.

Imajući u vidu da je Ustavni sud doneo odluku kojom se ustavna žalba odbija kao neosnovana, Sud je našao da je zahtev podnosioca da se do donošenja konačne odluke Ustavnog suda odloži izvršenje kazne koja mu je izrečena, bespredmetan.

7. Na osnovu odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11) , Ustasvni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti