Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac, svojim procesnim ponašanjem i insistiranjem na mirnom rešenju spora, značajno doprineo dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už – 3675/2013

_____ 2013. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Holding kompanije " INTERSPEED" AD Beograd , u stečaju , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Holding kompanije " INTERSPEED" AD Beograd , u stečaju, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vo dio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P . 953/08, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1987/2013.

O b r a z l o ž e nj e

1. Holding kompanija "INTERSPEED" AD Beograd , podnela je 9. februara 2011. godine ustavnu žalbu zbog "propuštanja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da u razumnom roku odluči o zahtevu podnosioca za legalizaciju", "propuštanja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da putem dogovora i nagodbe reši spor sa podnosiocem", "propuštanja Privrednog suda u Beogradu da u razumnom roku donese odluku u predmetu P. 676/10", "propuštanja Ministarstva finansija - Uprava carina ili bilo kog drugog državnog organa da donese odluku o zatvaranju, blokadi ili prekidu rada kamionskog terminala i prodavnice na Graničnom prelazu Preševo", "propuštanja Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju u predmetu Ktn. 7/09 da podnosiocu dostavi odluke i akte o odnošenju trafo-stanice i imena lica koja su naložila uklanjanje i uklonila istu", "propuštanja Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju u predmetu Kt. 183/10 da u razumnom roku donese odluku po krivičnoj prijavi podnosioca", kao i zbog "propuštanja Osnovnog suda u Vranju da u razumnom roku u predmetu P. 3388/10 donese odluku po dve tužbe zbog smetanja poseda".

Uz podnesak od 19. februara 2013. godine dostavljena je ustavna žalba potpisana od strane stečajnog upravnika i snabdevena pečatom Holding kompanije " INTERSPEED" AD Beograd , u stečaju, s obzirom na to da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2953/2011 od 28. oktobra 2011. godine nad podnosiocem otvoren stečajni postupak.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo odluku da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa su formirana tri posebn a predmeta, u kojima je podnosi lac ustavn e žalbe ukazao da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, i to: u predmetu Už-564/2011 – postupanje u predmetu Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja , a sada Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 351-03-01475/2003-02 ; u predmetu Už-3675/2013 – postupanje u predmetu ranijeg Trgovinskog sud a u Beogradu P. 953/08, a u vreme izjavljivanja ustavne žalbe predmetu Privrednog sud a u Beogradu P. 1987/2013 ; u predmetu Už-3676/2013 - postupanje u predmetu Osnovnog suda u Vranju P. 3388/10 . U tom smislu, Ustavni sud je u predmetu Už-3675/2013 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja postupka koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P . 953/08, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1987/2013 (u vreme podnošenja ustavne žalbe predmet je nosio oznaku P. 676/2010 ).

U delu ustavne žalbe kojim se osporava trajanje parničnog postupka koji se vodio u predmetu Trgovinsk og sud a u Beogradu P. 953/08, a u vreme izjavljivanja ustavne žalbe u predmetu Privrednog suda u Beogradu P. 676/2010, navedeno je da je podnosiocu ustavne žalbe postupanjem nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, jer je od dana podnošenja tužbe i protivtužbe prošlo skoro tri godine, a postupak se nalazi u fazi veštačenja, pri čemu je poslednje ročište bilo zakazano za 12. oktobar 2010. godine, a naredno tek za 8. mart 2011. godine. Podnosilac se poziva i na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . Tražena je naknada nematerijalne štete.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – US ) propoisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta ranijeg Trgovinskog sud a u Beogradu P. 953/08, sada Privrednog suda u Beogradu P. 1987/2013, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Republika Srbija - Ministarstvo finansija - Uprava carina podnela je 4. februara 2008. godine Trgovinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Holding kompanije " INTERSPEED" AD Beograd , radi raskida ugovora broj 04/3 D-1477 od 15. februara 1995. godine o projektovanju i izgradnji Robno-carinske baze - kamionskog terminala sa pratećim sadržajem na graničnom prelazu "Preševo" i ugovora broj 04/3 D-1477-1 od 15. februara 1995. godine o projektovanju i izgradnji objekata, saobraćajnica i infrastrukture II etape proširenja graničnog prelaza "Preševo" . Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 953/2008.

Holding kompanija "INTERSPEED" AD Beograd podnela je 14. marta 2008. godine Trgovinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo finansija - Uprava carina , radi isplate opredeljenog novčanog iznosa, sa predlogom za izdavanje privremene mere. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 1968/08.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 27. maja 2008. godine doneto je rešenje o spajanju postupaka u predmetima P. 953/08 i P. 1968/08, koji su ubuduće vo đeni pod poslovnim brojem P. 953/08. Podnosilac ustavne žalbe u tom postupku ima svojstvo tuženog-protivtužioca.

Početak predmetnog parničnog postupka obeležilo je učestalo odlaganje zakazanih ročišta za glavnu raspravu, sa čime su se saglašavale parnične stranke, zbog toga što su se spisi predmeta do 12. aprila 2010. godine nalazili kod komisije sudskih veštaka ekonomske i građevinske struke. Naime, izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskih veštaka ekonomske i građevinske struke određeno je na ročištu za glavnu raspravu održanom 21. oktobra 2008. godine. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomske struke proizlazi da veštačenja koja su bil a zakazan a u prostorijama tuženog-protivtužioca 28. novembra i 16. decembra 2008. godine, kao i 10. marta 2009. godine , nisu održana , jer tuženi-protivtužilac nije pripremio sve tražene podatke i dokumentaciju, niti je to učinio do sačinjavanja nalaza i mišljenja, zbog čega veštak nije mogao da odgovori na sve okolnosti iz rešenja o određivanju veštačenja. Sudski veštak građevinske struke je konstatovao da je njegov nalaz o vrednosti izvedenih radova na graničnom prelazu "Preševo" završen 15. oktobra 2009. godine, ali da ga nije dostavljao sudu, već je čekao da se sačini nalaz veštaka ekonomske struke, kako bi zajednički dali svoj nalaz i mišljenje.

Nakon toga, parnične stranke su u više navrata saglasno predlagale da se ročišta za glavnu raspravu od lože, bilo zbog toga što su izražavale spremnost da mirnim putem reše spor ni odnos, bilo zbog toga što su u toku bili pregovori u cilju mirnog rešenja spora (na primer, ročišta zakazana za 10. jun 2010. godine, 8. mart i 13. septembar 2011. godine , kada su se parnične stranke saglasile da se ročište odloži na duži vremenski period ).

Prvostepeni sud je rešenjem P. 676/10 od 28. novembra 2011. godine odredio prekid postupka u ovoj pravnoj stvari, jer je rešenjem tog suda St. 2953/2011 od 28. oktobra 2011. godine otvoren stečajni postupak nad tuženim-protivtužiocem. Stečajni upravnik tuženog-protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, je podneskom od 9. marta 2012. godine obavestio prvostepeni sud da preuzima postupak, te je predložio donošenje rešenja o nastavku postupka, u smislu člana 89. Zakona o stečaju.

U nastavku postupka, parnične stranke su na ročištu za glavnu raspravu od 26. jula 2012. godine saglasno predložile da se ročište odloži na neodređeno vreme, jer će najverovatnije doći do mirnog rešenja spora, a ukoliko do toga ne dođe, predložiće izvođenje dokaza. Sud je odredio da će naredno ročište biti zakazano kada neka od parničnih stranaka to zatraži. Tuženi-protivtužilac je zatim precizirao protivtužbeni zahtev, što je iziski valo izjašnjenje protivne stranke, a predmet je 17. oktobra 2012. godine dobio novi poslovni broj P. 7021/2012. Prvostepeni sud je 11. marta 2013. godine doneo rešenje kojim se određuje nastavak postupka, da bi 19. marta 2013. godine predmet dobio novi, sada aktuelni poslovni broj P. 1987/2013. Sudski veštaci su 17. jula, odnosno 17. avgusta 2013. godine dostavili sudu izjašnjenja na primedbe parničnih stranaka. Na ročištu održanom 10. septembra 2013. godine parničnim strankama je naloženo da se izjasne na dostavljena izjašnjenja sudskih veštaka. Naredno ročište je zakazano za 24. oktobar 2013. godine.

Od ukupno 22 zakazana ročišta za glavnu raspravu u dosadašnjem toku postupka, četiri ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije i štrajka zaposlenih u sudu .

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavno j žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredb e člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, te je navode ustavne žalbe o povredi navedenog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

6. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da osporeni parnični postupak traje više od pet godina i devet meseci, te da još nije doneta prvostepena presuda, što samo po sebi može ukazati da se postupak ne vodi u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u tom postupku.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak relativno složen, zbog postojanja tužbenog i protivtužbenog zahteva koji su iziskivali obimna veštačenja preko veštaka građevinske i ekonomske struke. Takođe, predmet parničnog postupka je od nesumnjivog materijalnog interesa za podnosioca ustavne žalbe .

Zauzimajući svoj stav o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud se prevashodno fokusirao na četiri ključne tačke u dosadašnjem toku postupka:

Prvo, u periodu od 27. marta 2008. godine, kada je pokrenut predmetni parnični postupak, do 12. aprila 2010. godine, kada su prvostepenom sudu dostavljeni nalazi i mišljenja sudskih veštaka , prvostepeni sud je u redovnim vremenskim intervalima zakazivao ročišta za glavnu raspravu, ali je ona odlagana prevashodno zbog toga što su se spisi predmeta u dužem periodu nalazili kod sudskih veštaka, za šta isključivu odgovornost snosi podnosilac ustavne žalbe, koji sudskom veštaku ekonomske struke do izrade njegovog pisanog nalaza i mišljenja, nije dostavio sve tražene podatke i dokumentaciju, iako je to od njega više puta zahtevano.

Drugo, u periodu koji je usledio nakon 12. aprila 2010. godine, kada su prvostepenom sudu dostavljeni nalazi i mišljenja sudskih veštaka, parnične stranke su u više navrata predl agale da se glavna rasprava odloži , a na ročištu od 13. septembra 2011. godine su tražile da to bude u dužem vremenskom periodu, jer su u toku bili pregovori oko mirnog rešavanja njihovog spornog odnosa.

Treće, trajanje prekida parničnog postupka, od 28. novembra 2011. godine do 9. marta 2012. godine, zavisilo je u konkretnom slučaju isključivo od toga da li će i kada će stečajni upravnik podnosioca ustavne žalbe preuzeti parnicu .

Četvrto, u nastavku postupka, na ročištu za glavnu raspravu održanom 26. jula 2012. godine parnične stranke su ponovo predložile da se rasprava odloži, i to na neodređeno vreme, jer će najverovatnije doći do mirnog rešenja spora.

Ustavni sud je posebno uočio nedoslednost u ponašanju podnosioca ustavne žalbe koji je 9. februara 2011. godine izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, žaleći se na to da je naredno ročište za glavnu raspravu zakazano tek za 8. mart 2011. godine, da bi upravo na ročištu od 8. marta 2011. godine bio saglasan da se rasprava ponovo odloži, jer su "zaista" u toku bili pregovori oko mirnog rešenja spora.

Istina, u ovom predmetu postoji i određeni doprinos prvostepenog suda trajanju konkretnog postupka, koji se ogleda u tome što pojedina ročišta za glavnu raspravu nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, što je rešenje o nastavku prekinutog postupka doneto 13. marta 2013. godine i što je 30. maja 2013. godine naloženo sudskim veštacima da se pismeno izjasne o primedbama parničnih stranaka koje su juna meseca 2010. godine iznete na njihove nalaze i mišljenja. Međutim, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe i pre i posle prekida predmetnog postupka u više navrata insistirao na tome da se glavna rasprava odloži do eventualnog mirnog rešenja spora, Ustavni sud nalazi da navedeni propusti suda nisu bitnije uticali na trajanje parničnog postupka.

Polazeći od toga da se postupanje nadležnog suda ne može okarakterisati kao pasivno i nedelotvorno, Ustavni sud smatra da izloženo ponašanje podnosioca ustavne žalbe, koji u dosadašnjem toku parničnog postupka nije pokazao jasan interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku, ne može uživati ustavnosudsku zaštitu sa stanovišta zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud ocenio da se ne mogu prihvatatiti kao osnovani navodi podnosioca da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti