Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja poseda. Sud je utvrdio da je podnosilac, propustom da obavesti sud o otvaranju stečaja, prouzrokovao zakonski prekid postupka i time je prvenstveno odgovoran za odugovlačenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Holding kompanije " I." AD , B , u stečaju, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Holding kompanije " I." AD, B , u stečaju , izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Preševu u predmetu P. 371/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju - Sudska jedinica u Preševu u predmetu P. 3388/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Holding kompanija "I." AD, B , podne la je 9. februara 2011. godine ustavnu žalbu zbog "propuštanja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da u razumnom roku odluči o zahtevu podnosioca za legalizaciju", "propuštanja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da putem dogovora i nagodbe reši spor sa podnosiocem", "propuštanja Privrednog suda u Beogradu da u razumnom roku donese odluku u predmetu P. 676/10", "propuštanja Ministarstva finansija - Uprava carina ili bilo kog drugog državnog organa da donese odluku o zatvaranju, blokadi ili prekidu rada kamionskog terminala i prodavnice na Graničnom prelazu Preševo", "propuštanja Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju u predmetu Ktn. 7/09 da podnosiocu dostavi odluke i akte o odnošenju trafo-stanice i imena lica koja su naložila uklanjanje i uklonila istu", "propuštanja Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju u predmetu Kt. 183/10 da u razumnom roku donese odluku po krivičnoj prijavi podnosioca", kao i zbog "propuštanja Osnovnog suda u Vranju da u razumnom roku u predmetu P. 3388/10 donese odluku po dve tužbe zbog smetanja poseda".

Uz podnesak od 19. februara 2013. godine dostavljena je ustavna žalba potpisana od strane stečajnog upravnika i snabdevena pečatom Holding kompanije "I." AD, B , u stečaju, s obzirom na to da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2953/2011 od 28. oktobra 2011. godine nad podnosiocem otvoren stečajni postupak.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa su formirana tri posebna predmeta, u kojima je podnosilac ustavne žalbe ukazao da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, i to: u predmetu Už-564/2011 – postupanje u predmetu Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a sada Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 351-03-01475/2003-02; u predmetu Už-3675/2013 – postupanje u predmetu ranijeg Trgovinskog suda u Beogradu P. 953/08, a u vreme izjavljivanja ustavne žalbe predmetu Privrednog suda u Beogradu P. 1987/2013; u predmetu Už-3676/2013 - postupanje u predmetu Osnovnog suda u Vranju P. 3388/10. U tom smislu, Ustavni sud je u predmetu Už-3676/2013 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Preševu u predmetu P. 371/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju - Sudska jedinica u Preševu u predmetu P. 3388/10.

U delu ustavne žalbe kojim se osporava trajanje parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Preševu u predmetu P. 371/09, a potom se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju - Sudska jedinica u Preševu u predmetu P. 3388/10, navedeno je da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo dva parnična postupka zbog smetanja državine, koja su potom spojena radi zajedničnog raspravljanja. Ističe se da mu je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno time što do dana izjavljivanja ustavne žalbe postupak nije pravnosnažno okončan, iako se radi o hitnom postupku u kome je sud, po zakonu, dužan da donese odluku u roku od 90 dana. Podnosilac se poziva i na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tražena je naknada nematerijalne štete.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta ranijeg Opštinskog suda u Preševu P. 371/09, a potom Osnovnog suda u Vranju - Sudska jedinica u Preševu P. 3388/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

4.1. Holding kompanija "I." AD, B , podnela je 1. juna 2009. godine Opštinskom sudu u Preševu tužbu zbog smetanja poseda protiv prvotužene Republike Srbije - Ministarstva finansija - Uprava carina i drugotuženog Preduzeća za puteve "V ." AD u V, navodeći da je drugotuženi po nalogu prvotuženog 7. maja 2009. godine izvršio presecanje prilazne saobraćajnice objektu - slobodnoj carinskoj prodavnici i srušio parking, čime je tužilac onemogućen da nesmetano koristi objekat i obavlja dozvoljenu delatnost. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 371/09.

Isti tužilac podneo je 1. juna 2009. godine Opštinskom sudu u Preševu još jednu tužbu zbog smetanja poseda protiv istih tuženih, navodeći da je drugotuženi po nalogu prvotuženog 7. maja 2009. godine postavio betonske prepreke ispred prilaza kamionskom terminalu i druge saobraćajne znake kojima je preusmereno kretanje teretnih vozila van tog terminala, čime je tužilac onemogućen da obavlja zakonom dozvoljenu delatnost i da koristi objekte. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 372/09.

Opštinski sud u Preševu je rešenjem P. 372/09 od 3. juna 2009. godine spojio parnice u predmetima P. 371/09 i P. 372/09, koje su ubuduće vođene pod poslovnim brojem P. 371/09.

Pred Opštinskim sudom u Preševu, a potom (nakon formiranja nove mreže sudova) pred Osnovnim sudom u Vranju - Sudska jedinica u Preševu, bilo je zakazano ukupno sedam ročišta za glavnu raspravu od kojih dva nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno zbog toga što se nijedna od uredno pozvanih stranaka nije odazvala.

Osnovni sud u Vranju - Sudska jedinica u Preševu je 30. juna 2010. godine doneo rešenje P. 3388/10 kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je traženo da se utvrdi da su tuženi smetali tužioca u korišćenju objekta - slobodne carinske prodavnice na način bliže opisan u tužbi.

Tužilac je podneskom od 24. septembra 2010. godine predložio prvostepenom sudu da donese dopunsko rešenje kojim bi se odlučilo o preostalom delu tužbenog zahteva o kome je propustio da odluči (onemogućavanje korišćenja kamionskog terminala, saobraćajnica i drugih objekata), a 27. septembra 2010. godine izjavio je žalbu protiv rešenja od 30. juna 2010. godine.

Prvostepeni sud je 5. oktobra 2010. godine doneo rešenje kojim je odlučio da se žalba tužioca ima smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje, te je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo rešenje od 30. juna 2010. godine.

Odlučujući po drugi put o tužbenom zahtevu, prvostepeni sud je 23. novembra 2010. godine doneo rešenje kojim je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je traženo da se utvrdi da su tuženi smetali tužioca u korišćenju objekta - slobodne carinske prodavnice na način bliže opisan u tužbi.

Tužilac je 27. decembra 2010. godine prvostepenom sudu ponovo podneo predlog za donošenje dopunskog rešenja kojim bi se odlučilo o preostalom delu tužbenog zahteva o kome je propušteno da se odluči (onemogućavanje korišćenja kamionskog terminala, saobraćajnica i drugih objekata), kao i žalbu protiv rešenja od 23. novembra 2010. godine.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi, Viši sud u Vranju je 5. jula 2013. godine doneo rešenje Gž. 103/11 kojim je vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi odlučivanja o predlogu tužioca za donošenje dopunskog rešenja.

Prvostepeni sud je 12. septembra 2013. godine doneo dopunsko rešenje kojim je dopunio stav prvi izreke rešenja od 23. novembra 2010. godine, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi da su tuženi smetali tužioca u korišćenju kamionskog terminala, saobraćajnica i drugih objekata bliže označenih u tužbi.

Tužilac je 23. septembra 2013. godine izjavio žalbu protiv rešenja prvostepenog suda, u kojoj je prvi put u toku postupka uz svoje poslovno ime dodao oznaku "u stečaju". Žalbu je izjavio preko punomoćnika Đorđa Komlenskog, advokata iz Obrenovca, pri čemu se na punomoćju uz potpis vlastodavca nalazi pečat tužioca sa oznakom "u stečaju".

Spisi predmeta su dostavljeni Ustavnom sudu 14. oktobra 2013. godine.

4.2. Ustavni sud dodatno konstatuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2953/2011 od 28. oktobra 2011. godine nad podnosiocem ustavne žalbe otvoren stečajni postupak. U stavu VII izreke ovog rešenja navedeno je da će oglas o otvaranju stečajnog postupka 31. oktobra 2011. godine biti istaknut na oglasnoj tabli suda.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, te je navode ustavne žalbe o povredi navedenog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13) bilo je propisano: da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 4)); da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji (član 216. stav 1.); da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, te ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku (član 216. stav 2.); da parnične radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo, a njihovo dejstvo počinje tek pošto postupak bude nastavljen (član 216. stav 3.); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1-5. ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.); da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, te da je isključeno pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete (član 448. stav 1.); da će odluku o zahtevu sud doneti u roku do 90 dana (član 448. stav 2.).

Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 71/12) propisano je: da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju početkom dana isticanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda (stav 73. stav 1.); da danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika (član 74. stav 1.); da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu (član 88.); da se sudski postupak iz člana 88. ovog zakona u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak (član 89. stav 1.).

6. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da osporeni parnični postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje više od četiri godine i deset meseci, te da još nije pravnosnažno okončan, što samo po sebi može ukazati da se postupak ne vodi u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Ovo posebno ako se ima u vidu zakonom propisana potreba hitnog rešavanja predmeta po tužbi zbog smetanja državine.

Međutim, pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u tom postupku.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da se u osporenom parničnom postupku nisu postavila složena činjenična i pravna pitanja, koja bi prouzrokovala duže trajanje postupka. Naime, sud je jedino trebalo da utvrdi činjenicu da li je podnosilac ustavne žalbe imao državinu stvari i da li su ga tuženi ometali u vršenju faktičke vlasti na stvari, što nije zahtevalo sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka. Takođe, ovaj spor je od značaja za podnosioca, jer se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži prestanak smetanja državine od strane tuženih.

Analizirajući kriterijume koji se odnose na postupanje sudova i ponašanje podnosioca ustavne žalbe u konkretnom postupku , Ustavni sud smatra da se dosadašnje trajanje postupka može posmatrati u okviru dve celine. Okolnost koja opredeljuje Ustavni sud da pristupi takvoj oceni razumnog roka jeste da je nad podnosiocem ustavne žalbe u toku trajanja parničnog postupka otvoren stečajni postupak.

Ustavni sud konstatuje da iz rešenja Privrednog suda u Beogradu St. 2953/2011 od 28. oktobra 2011. godine o otvaranju stečajnog postupka nad podnosiocem proizlazi da je oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljen 31. oktobra 2011. godine na oglasnoj tabli suda. Stoga su, saglasno odredbi člana 73. stav 1. Zakona o stečaju, tog dana nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. Odredbom člana 214. tačka 4) ranije važećeg Zakona o parničnom postupku bilo je propisano da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. Imajući u vidu da je navedena odredba zakona imperativnog karaktera, danom nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja nad podnosiocem ustavne žalbe po sili zakona došlo je do prekida parničnog postupka. Pri tome je bez uticaja okolnost što sud nije doneo rešenje o prekidu postupka, jer je prekid postupka zakonska posledica otvaranja postupka stečaja čije se nastupanje samo konstatuje rešenjem.

Prvi deo postupka, koji je trajao od 1. juna 2009. godine, kada su podnete tužbe podnosioca ustavne žalbe zbog smetanja državine, do 31. oktobra 2011. godine, kada je po zakonu nastupio njegov prekid, obeležen je uglavnom pogrešnim i neefikasnim postupanjem prvostepenog suda, kao i sporim postupanjem drugostepenog suda u postupku po žalbi. Prvostepeni sud je u tom periodu doneo dva rešenja, pri čemu je oba puta propustio da odluči o delu tužbenog zahteva podnosioca, što je prouzrokovalo odugovlačenje postupka u cilju donošenja dopunskih rešenja. Drugostepeni sud nije odlučio o žalbi podnosioca izjavljenoj 27. decembra 2010. godine do dana nastupanja prekida postupka. Pored toga, postoji i doprinos podnosioca u tom delu postupka koji se ogleda se u tome što nije pristupio na ročište za glavnu raspravu zakazano za 21. januar 2010. godine, što je dovelo do odlaganja rasprave na neodređeno vreme, te je novo ročište zakazano nakon što se punomoćnik podnosioca obratio prvostepenom sudu podneskom od 22. marta 2010. godine.

Drugi deo postupka, koji je započeo 31. oktobra 2011. godine, kada je nastupio njegov prekid, još uvek je u toku. Prema podacima koji se nalaze u spisima predmeta, podnosilac ustavne žalbe nije obavestio, niti dostavio dokaze sudovima da je nad njim otvoren stečajni postupak i da je postavljen stečajni upravnik. To je imalo za posledicu da prvostepeni i drugostepeni sudovi nisu bili upoznati sa činjenicom zbog koje je po samom zakonu nastupio prekid postupka, te su donosili odluke i preduzimali radnje, iako to nije bilo pravno moguće. Tek se iz žalbe izjavljene 23. septembra 2013. godine mogao izvesti zaključak da je nad podnosiocem otvoren stečajni postupak, s obzirom na to da je uz poslovno ime podnosioca kao tužioca stavljena oznaka "u stečaju", a na priloženom punomoćju i pečat podnosioca sa istom oznakom. Međutim, sama žalba ne sadrži navode, niti su uz nju priloženi dokazi o otvaranju stečajnog postupka i postavljanju stečajnog upravnika. Posebno je bitna činjenica da nema izjave stečajnog upravnika o preuzimanju postupka.

I pored toga što su nadležni sudovi za vreme trajanja prekida postupka donosili odluke i preduzimali radnje u postupku, Ustavni sud je na stanovištu da postupanje sudova u tom periodu ne može biti predmet njegove ocene sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da sudovi sve dok je postupak u prekidu, po slovu zakona, ne mogu preduzimati nikakve radnje, što uključuje i donošenje odluka. Po oceni ovog suda, isključiva odgovornost za trajanje prekida postupka leži na podnosiocu ustavne žalbe, koji je propuštanjem da obavesti sudove o postojanju zakonskog razloga za prekid postupka omogućio da se on dalje odvija, iako za to nije bilo zakonskih uslova. Na taj način je doprineo da se predmetni postupak produži, jer se ubuduće neminovno dovodi u pitanje punovažnost svih preduzetih radnji i donetih odluka tokom trajanja prekida postupka. Pri tome ovakvu ocenu dodatno potkrepljuje okolnost da trajanje prekida postupka zavisi isključivo od toga da li će i kada će stečajni upravnik podnosioca preuzeti parnicu.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud smatra da je ukupno ponašanje podnosioca ustavne žalbe u dosadašnjem toku parničnog postupka u značajnijoj meri doprinelo njegovom dužem trajanju u odnosu na izložene propuste nadležnih sudova. Stoga je Ustavni sud ocenio da se ne mogu prihvatatiti kao osnovani navodi podnosioca da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti