Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo. Revizija u radnom sporu za naknadu štete odbačena je kao nedozvoljena, iako se radni sporovi ne smatraju sporovima male vrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. M . iz Krčedina kod Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. M . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2400/19 od 6. novembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2400/19 od 6. novembra 2019. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 836/18 od 14. maja 201 8. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. M . iz Krčedina kod Inđije je, 13. marta 2020. godine, preko punomoćnika A. R , advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2400/19 od 6. novembra 2019. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 836/18 od 14. maja 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na bezbedne i zdrave uslove rada, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, pri čemu se povreda ovog drugog prava ističe samo u odnosu na osporenu drugostepenu presudu.

Podnositeljka ustavne žalbe , između ostalog, osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije. Ističe da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene došlo do očigledno proizvoljne primene Zakona o parničnom postupku, jer i pored toga što vrednos t pobij anog dela pravnosnažne presude ne prelazi imovinski cenzus za sporove male vrednosti, ovde nije reč o t akvoj vrsti spora, imajući u vidu da potiče iz radnog odnosa. Predl aže da Us tavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Ističe i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200.000 dinara i materijalne štete u visini troškova parničnog postupka, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastav a ustavne žalbe .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P1. 64/17 od 22. februara 201 8. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je tuženi obavezan da joj, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu (prilikom povratka sa posla), isplati ukupan iznos od 200.000 dinara, odnosno, po 100.000 dinara za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljeni strah .

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 . 836/18 od 14. maja 201 8. godine žalba tuženog je usvojena , pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je tužbeni zahtev tuži lje u celini odbije n kao neosnovan .

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2400/19 od 6. novembra 2019. godine revizija tuži lje podneta protiv navedene drugostepene presude je odbačena kao nedozvoljena .

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je članom 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; da je članom 479. stav 6. istog Zakona propisano da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija; da je tužba radi naknade nematerijalne štete podneta 14. marta 2017. godine; da kako se, u konkretnom slučaju, radi o imovinskopravnom sporu male vrednosti, u kome vrednost spora pobijanog dela od 200.000 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ; da je prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud imao u vidu da je pobijanom presudom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, koji se može primeniti samo kod opšteg režima dopuštenosti ovog pravnog leka, a ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom navedenog Zakona ili posebnim zakonom određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je slučaj sa sporovima male vrednosti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od da na dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtev ima stranaka (stav 2. tačka 2) ).

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, pri tome, i u ovom ustavnosudskom predmetu posebno ukazuje na odredbu člana 476. ZPP, kojom je izričito propisano da se sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti (u kojima , saglasno odredbi člana 479. stav 6. ovog zakona, nije dozvoljena revizija).

5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da on a svoje navode zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u parnici u sporu iz radn og odnosa .

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije podnositeljke ustavne žalbe zasnovao na stanovištu da je, u konkretnom slučaju, reč o postupku u sporu male vrednosti, u kome je revizija protiv odluke drugostepenog suda isključena, čak i kada je ta odluka preinačujuća.

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama u sporovima iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, i zmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju , dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP ). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u post upku u sporovima male vrednosti. S obzirom na to da se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa, što je ovde nesumnjivo reč, imajući u vidu da zaposleni potražuje naknadu štete od poslodavca zbog povrede zadobijene na radu, ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, u parnici u sporu iz radnog odnosa, odbijen u celini kao neosnovan, nije utemeljeno na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Slično stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Sledom svega iznetog, Ustavni s ud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenj em Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2400/19 od 6. novembra 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponov o odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 836/18 od 14. maja 2018. godine, Ustavni sud je, s obzirom na to da će o reviziji podnositeljke ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, ocenio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i poništeno osporeno rešenje, u okolnostima konkretnog slučaja, dovoljno da se postigne p ravično zadovoljenje podnositeljke zbog učinjene povrede ustavnog prava , iz kog razloga je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Kada je reč o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je i ova j zahtev preuranjen, jer će o reviziji podnositeljke ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, te je ovaj isti odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

11. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti