Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 11 godina. Podnosiocu je, zbog neefikasnosti sudova, dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Stojkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 2013. godine, doneo

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vojislava Stojkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 4488/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 100 e vra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Stojković iz Beograda je 4. maja 201 2. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u parničnom postupku koji se vodio pred ranijim Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 448/01, a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 4044/11.

Podnosilac ustavne žalbe je nave o: da osporeni parnični postupak traje već 11 godina i da i dalje nije okončan; da je još 31. avgusta 2001. godine podneo tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog Društvenog preduzeća "Teleoptik – Žiroskopi", radi isplate neisplaćene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa ; da je nakon četiri godine, 2. juna 2005. godine, prvostepeni sud doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja koj om je odlučeno samo o delu tužbenog zahteva; da je o predmetu spora u celini odlučeno 4. novembra 2008. godine, ali da je postupak po žalbi tuženog protiv prvostepene presude još uvek u toku pred drugostepenim sudom i da traje duže od tri godine; da je više puta podnescima i na raspravama predlagao sudu da preduzme mere da se postupak ubrza; da mu je takvim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, iz sadržine navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije i uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4488/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 31. avgusta 2001. godine podneo tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog Društvenog preduzeća "Teleoptik – Žiroskopi", iz Zemuna, radi isplate neisplaćene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa , kao i uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe je prvo bio spojen sa dve parnice koje su se vodile po tužbama drugih tužilaca protiv istog tuženog, da bi zatim došlo do razdvajanja postupaka i predmet je dobio broj P1. 448/01.

Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu ukupno je održano devet ročišta za glavnu raspravu, dok 13 ročišta nije bilo održano, i to zbog sprečenosti postupajućih sudija, nedola zaka punomoćnika tuženog, kao i nepostupanj a tuženog po nalozima suda za dostavljanje određenih finansijskih izveštaja.

Delimičnom presudom na osnovu priznanja P1. 448/01 od 2. juna 2005. godine obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćene zarade za period od 1. marta 2000. godine do 30. aprila 2001. godine i od 1. jula 2001. godine do 28. februara 2003. godine isplati iznos od 227.876,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom , opredeljeno pojedinačno na svaki mesečni iznos i o dređeno je da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti docnijom presudom. Zatim je o predmetu tužbenog zahteva u celini odlučeno presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 448/01 od 4. novembra 2008. godine kojom je: stavom prvim izreke usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime neisplaćene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa isplati ukupan iznos glavnog duga od 738.600,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom , i to - a) na ime neisplaćene zarade od januara 1996. godine do februara 2000. godine iznos od 48.949,45 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na svaki godišnji iznos zarade počev od poslednjeg dana u odnosnoj godini pa do konačne isplate, u opredeljenim iznosima , sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti pa do isplate, u visini i od datum ima bliže označen im u tom stavu, b) na ime neisplaćene zarade za maj i jun 2001. godine iznos od 3.212,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos zarade počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate, i to iznos od 280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30. juna 2001. godine pa do isplate i iznos od 2.932,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31. jula 2001. godine, pa do isplate, v) na ime neisplaćene zarade od marta 2003. godine do maja 2007. godine iznos od 343.920,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos zarade počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate, u vi sini i od datuma bliže označenih u izreci, na ime naknade za ishranu – topli obrok za period od marta 2003. godine do maja 2007. godine iznos od 209.078,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos ove naknade počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate, u iznosima i od datuma kao u sadržini tog stava, g) na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 1994. godine do 2007. godine iznos od 133.441,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos godišnjeg regresa počev od poslednjeg dana u odnosnoj godini pa do konačne isplate , u opredeljenim iznosima i od datuma dospelosti kao u sadržini tog stava; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da za neprekidni period od 1. januara 2004. do 31. marta 2008. godine obračuna i plati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na zaradu tužioca, prema osnovici stope doprinosa na dan uplate; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.000,00 dinara.

Protiv navedene presude tuženi je 27. marta 2009. godine izjavio žalbu i spisi predmeta su dostavljeni drugostepenom sudu, Okružnom sudu u Beogradu 22. juna 2009. godine, radi odlučivanja o žalbi. Predmet je bio u nadležnosti Okružnog suda u Beogradu kao drugostepenog suda do uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji od 1. januara 2010. godine.

Posle podnošenja ustavne žalbe, uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4453/11 od 5. oktobra 2012. godine u stavu prvom izreke potvrđena presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. br. 448/01 od 4. novembra 2008. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1. 448/01 od 16. aprila 2009. godine i rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4044/11 od 4. oktobra 2011. godine, u stavu prvom izreke pod b) i v) i u delu tog stava pod g) u alinejama od 6. do 14, u stavu drugom i trećem izreke i, u tom delu, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana, a u stavu drugom izreke ukinuta je navedena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke pod a), u delu pod g) u alinejama od 1. do 5 . i u delu tog stava za isplatu toplog obroka i, u tom delu, predmet je upućen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Spisi predmeta su 26. decembra 2012. godine dostavljeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak i dalje nema dokaza da je taj sud preduzeo neku radnju u cilju okončanja postupka.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.) .

Takođe, i Zakon om o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, naročito pri određivanja rokova i ročišta sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435 .).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko pet godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 31. avgusta 2001. godine do odlučivanja po ovoj ustavnoj žalbi.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje preko 11 godina i da dalje nije okončan, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovoga suda, tako i po praksi i kriterijumima međunarodnih organizacija za zašitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog dugogodišnjem trajanju osporenog parničnog postupka nedelotvorno postupanje nadležnih sudova koji nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni da se predmetni postupak čiji je predmet radni spor efekasno okonča i da se o podnetnoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, nakon podnošenja tužbe, delimična presuda je doneta posle četiri godine, o tužbenom zahtevu u celosti je odlučeno posle sedam godina od podnošenja tužbe, a u žalbenom postupku drugostepeni sud je odlučio posle četiri godine tako što je u jednom delu potvrdio a u drugom delu ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak .

Dakle, parnični postupak traje preko 1 1 godina i dalje nije okončan , što je nerazumno dugo trajanje postupka koje se ničim ne može opravdati.

Podnosilac ustavne žalbe, po oceni Suda, nije doprineo trajanju postupka jer je uredno prisustvovao ročištima za glavnu raspravu, postupao je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Takođe, podnosilac je više puta podnosio urgencije nadležnom sudu tražeći ubrzanje postupka.

Takođe, predmet spora je bio značajan za podnosioca imajući u vidu da su predmet tužbenog zahteva neisplaćene zarade i druga primanja iz radnog odnosa.

Po oceni Suda, predmet spora nije bio posebno složen niti je iziskivao izvođenje velikog broja dokaza, tako da je neopravdano njegovo ovako dugo trajanje, posebno jer se radi o parnici iz radnog odnosa.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi u predmetu P1. 4488/12, te je , saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede navedenog ustavnog prava, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku .

U pogledu navođenja podnosioca da mu je povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud konstatuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je Ustavni sud povredu tog prava cenio kroz ustavne odredbe.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti