Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima legalizacije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u dva povezana upravna postupka, za uklanjanje bespravnog objekta i za njegovu legalizaciju, koji traju preko 14, odnosno 11 godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba i S. S. utvrđuje da je u upravnom postupku koji je se vodi pred Odeljenjem za opštu upravu i inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin u predmetu broj 354-115/99-III/04, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je se vodi pred Odeljenjem za urbanizam i građevinarstvao Opštinske uprave opštine Negotin u predmetu broj 351-299/2003- III/01, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

3. Utvrđuje se pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.0 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak legalizacije u predmetu broj 351-299/2003-III/01 okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz B . podne o je 8. avgusta 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za opštu upravu i inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin, broj 354-115/99-III/04, kao i u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam i građevinarstvo Opštinske uprave opštine Negotin, broj 351-299/2003-III/01.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je njegov sused, bez dozvole nadležnog organa i bez njegove saglasnosti sagradio stambeni objekat neposredno uz njegov stambeni objekat, tako da je odmah došlo do pucanja temelja i zidova njegove zgrade, pa je njegov objekat od tada praktično neupotrebljiv; da je Opštinska uprava opštine Negotin, Odeljenje za opštu upravu i inspekcijske poslove donela u predmetu bespravne gradnje rešenje broj 354-115/99-III/04 od 24. avgusta 1999. godine, kojim je investitoru - D. G. iz B. (susedu podnosioca ustavne žalbe) naloženo da obustavi gradnju bespravno izgrađenog objekta u KO Negotin, bliže opisanog u samom rešenju; da je 31. avgusta 1999. godine, pod istim brojem 354-115/99-III/04, s obzirom na to da investitor nije obustavio nelegalnu gradnju, doneto rešenje kojim je investitoru naloženo rušenje bespravno izgrađenog objekta; da je s obzirom na to da investitor nije postupio ni po pravnosnažnom rešenju o rušenju objekta, 7. septembra 1999. godine donet zaključak o dozvoli izvršenja, po kome nije postupljeno; da je, u međuvremenu, 25. avgusta 1999. godine, D. G. iz B. prvi put podneo zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenog objekta; da je poslednji zahtev za legalizaciju podnet 14. avgusta 2003. godine, ali da postupak legalizacije još uvek nije pravnosnažno okončan.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete i da naloži nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se osporeni upravni postupci okončali u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13–US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz priložene dokumentacije, spisa predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin broj 354-115/99-III/04, spisa predmeta Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo Opštinske uprave opštine Negotin broj 351-299/2003-III/01, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

3.1. Činjenice koje se odnose na postupak uklanjanja bespravno izgrađenog stambenog objekta:

Građevinski inspektor Odeljenja za opštu upravu i inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin ( u daljem tekstu: prvostepeni organ) je 23. avgusta 1999. godine izvršio uviđaj na licu mesta i tom prilikom konstatovao da je investitor (D. G. iz B.) bespravno započeo gradnju određenog, bliže navedenog, objekta.

Rešenjem prvostepenog organa broj 354-115/99-III/04 od 24. avgusta 1999. godine naloženo je investitoru da obustavi gradnju objekta.

Prvostepeni organ je 27. avgusta 1999. godine ponovo izvršio uviđaj na licu mesta i konstatovao da investitor nije postupio po navedenom rešenju, nakon čega mu je rešenjem broj 354-115/99-III/04 od 31. avgusta 1999. godine naloženo rušenje delova objekta koji su sagrađeni posle prijema rešenja o obustavi gradnje.

Prvostepeni organ je utvrdio da izvršenik nije postupio po izvršnom rešenju broj 354-115/99-III/04 od 31. avgusta 1999. godine, pa je 7. septembra 1999. godine doneo zaključak o dozvoli izvršenja rušenjem predmetnog objekta na teret izvršenika.

Vršeći uvid u sopstvenu dokumentaciju, prvostepeni organ je 1. oktobra 1999. godine utvrdio da investitor nije postupio po rešenju od 24. avgusta 1999. godine, pa je rešenjem broj 354-115/99-III/04 od 1. oktobra 1999. godine naložio D. G. iz B, da poruši predmetni objekat u roku od 30 dana od prijema rešenja, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku, izvršenje rešenja će se sprovesti prinudnim putem – rušenjem, o čemu će biti donet poseban zaključak.

Postupajući po zahtevu investitora, prvostepeni organ je zaključkom broj 354-115/99-III/04 od 18. oktobra 1999. godine odložio administrativno izvršenje rešenja građevinskog inspektora Odeljenja za opštu upravu i inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin broj 354-115/99-III/04 od 1. oktobra 1999. godine do okončanja postupka legalizacije.

Prvostepeni organ je 9. marta 2000. godine dostavio S. S, ovde podnosiocu ustavne žalbe, izveštaj o preduzetim merama u predmetu bespravne gradnje investitora - D. G. iz B.

3.2. Činjenice koje se odnose na postupak legalizacije:

D.G. iz B. je 25. avgusta 1999. godine Odeljenju za komunalne i građevinske poslove Opštinske uprave opštine Negotin (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podneo zahtev za naknadno izdavanje dozvole za bespravno izgrađeni stambeni objekat, bliže opisan u zahtevu, koji je odbijen rešenjem prvostepenog organa broj 351-113/99-III/03 od 3. februara 2000. godine, jer je u sprovedenom postupku utvrđeno da je izgradnja bespravno podignutog objekta započeta u drugoj polovini 1999. godine, što je bilo u suprotnosti sa odredbama člana 2. stava 4. Zakona o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte. U obrazloženju navedenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je S . S, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo prigovor prvostepenom organu, protiv zahteva investitora za legalizaciju bespravno sagrađenog objekta, u kojem je naveo da je bespravnom gradnjom investitora ugrožen njegov stambeni objekat.

Nakon toga, investitor je 23. marta 2001. godine, podneo prvostepenom organu isti zahtev, tražeći da mu se izda naknado odobrenje za gradnju bespravno izgrađenog objekta, ali je njegov zahtev odbijen rešenjem prvostepenog organa broj 350-54/2001-III/03 od 20. maja 2002. godine.

Investitor je 14. avgusta 2003. godine, podneo prvostepenom organu zahtev za legalizaciju, kojim je u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji prijavio stambeni objekat izgrađen bez građevinske dozvole. Uz prijavu podnosilac zahteva je priložio i potrebne dokaze.

Aktom prvostepenog organa broj 351-299/2003-III/01 od 24. jula 2006. godine podnosilac zahteva je obavešten o razlozima zbog kojih se ne može udovoljiti njegovom zahtevu za naknadno izdavanje odobrenja za stambeni objekat, nakon čega je izjavio žalbu drugostepenom organu.

Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru, je rešenjem broj 220-353-15/20006-04 od 16. novembra 2006. godine naložilo prvostepenom organu da, saglasno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o opštem upravnom postupku, donese odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva podnosioca.

Postupajući po primedbama drugostepenog organa, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 351-299/2003-III/01 od 18. januara 2007. godine kojim je odbio kao neosnovan zahtev podnosioca, a protiv kojeg je podnosilac zahteva izjavio žalbu.

Rešavajući o žalbi, Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije – Zaječarski okrug u Zaječaru je rešenjem broj 220-353-15/2006/04/2 od 4. aprila 2007. godine poništilo osporeno prvostepeno rešenje od 18. januara 2007. godine i predmet vratilo prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo rešenje broj 351-299/2003-III/01 od 29. maja 2007. godine kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca (zaveden pod brojem 351-299/2003-IV/01 od 14. avgusta 2003. godine).

Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru, je rešenjem broj 335-353-15/2006-04/3 od 28. marta 2008. godine odbilo kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa broj 351-299/2003-III/01 od 12. jula 2007. godine .

Odlučujući o tužbi investitora podnetoj protiv drugostepenog rešenja, Upravni sud – Odeljenje u Kragujevcu, je presudom U. 3814/10 (2008) od 17. juna 2010. godine tužbu uvažio i poništio rešenje tuženog Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru, broj 335-353-15/2006-04/3 od 28. marta 2008. godine, sa obrazloženjem da je osporenim rešenjem od 28. marta 2008. godine odlučeno o žalbi tužioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja broj 351-299/2003-III/01 od 12. jula 2007. godine, a da u spisima predmeta, dostavljenim uz odgovor na tužbu, ne postoji navedeno prvostepeno rešenje od 12. jula 2007. godine, već prvostepeno rešenje pod istim brojem, a takođe, u spisima predmeta ne postoji zaključak o eventualnoj ispravci greške navedenog rešenja u pogledu datuma. Upravni sud je navedenu presudu doneo rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca, protiv tuženog, uz učešće zainteresovanog lica S. S, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Postupajući u izvršenju navedene presude Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru je rešenjem broj 353-353-15/2006-09/4 od 28. jula 2010. godine poništilo prvostepeno rešenje broj 351-299/2003-III/01 od 29. maja 2007. godine i predmet vratilo prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo rešenje broj 351-299/2003-III/01 od 11. oktobra 2011. godine kojim je odbijen kao neosnovan zahtev investitora (zaveden pod brojem 351-299/2003-IV/01 od 14. avgusta 2003. godine), za naknadno izdavanje građevinske dozvole u postupku legalizacije za predmetni stambeni objekat izgrađen bez građevinske dozvole. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da se odmah nakon podnošenja zahteva od 14. avgusta 2003. godine, sused investitora, kao zainteresovano lice u ovoj pravnoj stvari, obraćao prvostepenom organu i protivio se legalizaciji predmetnog objekta.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru, je rešenjem broj 352-351-33/2011-09 od 21. novembra 2011. godine odbilo žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja broj 351-299/2003-III/01 od 11. oktobra 2011. godine.

Upravni sud je presudom U. 784/12 od 18. oktobra 2013. godine tužbu uvažio, poništio rešenje tuženog Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije – Zaječarski upravni okrug u Zaječaru, broj 352-351-33/2011-09 od 21. novembra 2011. godine, i predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je navedenu presudu doneo uz učešće zainteresovanog lica S . S, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma Republike Srbije, kao pravni sledbenik Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, je rešenjem broj 361-351-33/2011-06/2 od 31. oktobra 2013. godine poništilo rešenje Opštinske uprave opštine Negotin – Odeljenja za urbanizam i građevinsrstvo broj 351-299/2003/III/01 od 11. oktobra 2011. godine i predmet vratilo prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.). Odredbama člana 268. navedenog Zakona, pored ostalog, je propisano: da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, a da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja, kao i da je protiv ovog zaključka dopuštena žalba nadležnom drugostepenom organu (stav 1.); da je zaključak o dozvoli izvršenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese bez odlaganja kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisom nije drukčije određeno, a da nedonošenje zaključka do tog roka ne isključuje obavezu njegovog donošenja (stav 2.).

Odredbom člana 51. stav 1. tačka 4) Zakona o izgradnji objekata („Službeni glasnik RS“, br. 44/95, 24/96, 16/97 i 43/01) bilo je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da preduzima sledeće mere: da ako utvrdi da se objekat gradi, odnosno da je završeno građenje objekta bez građevinske dozvole na području koje je prostornim, odnosno urbanističkim planom predviđeno za izgradnju objekata takve vrste i namene, naložiće rešenjem obustavu radova i odrediće rok za naknadno pribavljanje građevinske dozvole, koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu naložiće rešenjem rušenje objekta.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09) bilo je propisano: da je vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole dužan da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijavi opštinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole, a po isteku roka iz stava 1. ovog člana, opštinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne može biti duži od 60 dana obaveštava vlasnika, odnosno investitora objekta o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je dužan da priloži uz zahtev (član 160. st. 1. i 3.); da ako vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole ne prijavi objekat u roku iz člana 160. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku iz člana 161. ovog zakona, opštinska, odnosno gradska uprava doneće rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta (član 162.).

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je: da legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole, a da će se građevinska dozvola iz stava 1. ovog člana izdati za sve objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 185. st. 1. i 2.); da se postupak legalizacije pokreće po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, a da se zahtev za legalizaciju podnosi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 186. st. 1. i 2.); da se rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 197. stav 1.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 198. stav 1.); da će se rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 218.).

Odlukom Ustavnog suda IUz-295/2009 od 6. decembra 2012. godine („Službeni glasnik RS“, broj 50/13) utvrđeno je da odredbe čl. 185. do 2000. pomenutog Zakona o planiranju i izgradnji, nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Članom 33. Zakona o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 95/13 od 31. oktobra 2013. godine), koji je stupio na snagu 1. novembra 2013. godine, propisano je da se rušenje objekata koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dorađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije.

5. Ustavni sud je, najpre, ispitivao dopuštenost ustavne žalbe ratione temporis, s obzirom na to da su rešenje o rušenju objekta i zaključak kojim je dozvoljeno njegovo izvršenje doneti pre proglašenja Ustava. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin broj 35 4-115/99-III/04 utvrdio da je prvostepeni organ zaključkom broj 354-115/99-III/04 od 18. oktobra 1999. godine odložio administrativno izvršenje rešenja građevinskog inspektora Odeljenja za opštu upravu i inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin broj 354-115/99-III/04 od 1. oktobra 1999. godine do okončanja postupka legalizacije.

Takođe, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo Opštinske uprave opštine Negotin broj 351-299/2003-III/01 utvrdio da je nakon stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09) podnet zahtev za legalizaciju objekta koji je predmet izvršenja, te da taj postupak nije pravnosnažno okončan.

U smislu navedenog , Ustavni sud je nesumnjivo utvrdio da do danas nije sprovedeno izvršenje rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin broj 35 4-115/99-III/04 od 1. oktobra 1999. godine. Imajući u vidu da je povreda na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi trajnog karaktera i da traje do danas, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba ratione temporis dopuštena (videti, na primer, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Ilić protiv Srbije od 9. oktobra 2007. godine, st. 52. do 54. i Kostić protiv Srbije od 25. novembra 2008. godine, st. 44. do 46.).

Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe, kao sused vlasnika bespravno izgrađenog stambenog objekta, obraćao nadležnom organu opštinske uprave u postupku uklanjanja bespravno izgrađenog predmetnog objekta, tražeći njegovo rušenje, jer je izgradnjom tog objekta dovedena u pitanje stabilnost njegovog stambenog objekta, i da mu je prvostepeni organ slao izveštaje o preduzetim merama i radnjama u postupku rušenja bespravno izgrađenog objekta. Kada je investitor pokrenuo postupak za legalizaciju bespravno sagrađenog objekta, koji je predmet izvršenja u prethodno navedenom postupku, takođe je od početka postupka legalizacije imao učešće u postupku, protiveći se legalizaciji objekta, kao zainteresovano lice, što je konstatovano u prvostepenom rešenju broj 351-299/2003-III/01 od 3. februara 2000. godine, a i Upravni sud ga je označio kao zainteresovano lice u uvodu presuda koje je doneo.

Ipak, u konkretnom slučaju, nadležni inspekcijski organ je podnosiocu ustavne žalbe dostavio izveštaj o preduzetim merama i radnjama izvršenja rešenja o rušenju, iako mu prethodno nije formalno priznao svojstvo stranke u postupku.

Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je određeno da je stranka u upravnom postupku lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku, Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od početka postupka inspekcijskog nadzora i administrativnog izvršenja rešenja o rušenju bespravno izgrađenog objekta, i nakon toga, u postupku legalizacije. (S tim u vezi, videti Rešenje Ustavnog suda Už-821/2011 od 26. novembra 2013. godine).

6. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni su je utvrdio da su ustavnom žalbom osporeni postupci – administartivnog izvršenja rešenja o rušenju bespravno izgrađenog objekta, koji je započeo 24. avgusta 1999. godine, kada je građevinski inspektor izvršio inspekcijski nadzor i rešenjem naložio investitoru da obustavi gradnju, i postupak legalizacije objekta koji je predmet izvršenja, koji je pokrenut nakon njega, 14. avgusta 2003. godine podnošenjem zahteva za legalizaciju objekta koji je predmet izvršenja, da navedeni postupci nisu pravnosnažno okončani, što znači da postupci zajedno traju preko 14 godina.

Polazeći od toga da predmetni postupak administrativnog izvršenja do sada traje preko 14 godina, Ustavni sud je ocenio da je osnovni razlog neprimereno dugog trajanja predmetnog postupka neefikasno i nedelotvorno postupanje nadležnog prvostepenog upravnog organa. Naime, postupak administativnog izvršenja je odložen zaključkom broj 354-115/99-III/04 od 18. oktobra 1999. godine, do okončanja postupka legalizacije objekta koji je predmet izvršenja, i od tada pomenuti organ nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. U tom smislu, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 268. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da je organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese zaključak o dozvoli izvršenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, bez odlaganja, kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno. Po oceni Ustavnog suda, cilj određivanja ovog roka je da se obezbedi efikasnost rada organa uprave nadležnog za sprovođenje administrativnog izvršenja, što ukazuje da je ovaj postupak hitan i da se izvršenje moralo sprovesti u najkraćem roku. S obzirom na izneto, Ustavni sud se nije upuštao u ocenu drugih kriterijuma koji određuju da li je postupak okončan u okviru standarda razumnog roka. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da je propuštanjem Odeljenja za opštu upravu i inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin da izvrši rešenje o rušenju predmetnog objekta broj 354-115/99/III /04 od 1. oktobra 1999. godine, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ocenjujući trajanje postupka legalizacije, započetog podnošenjem zahteva za legalizaciju od 14. avgusta 2003. godine sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da taj postupak do danas traje skoro 11 godina, što ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda suđenja u razumnom roku. Posebno imajući u vidu da se postupak nalazi u fazi prvostepenog rešavanja i da je postupak administartivnog izvršenja odložen do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije objekta koji je predmet izvršenja.. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je za vreme trajanja postupka legalizacije , saglasno odredbi člana 197. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, bilo propisano da rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije., kao i da je članom 33. važećeg Zakona o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 95/13 od 31. oktobra 2013. godine), koji je stupio na snagu 1. novembra 2013. godine, propisano da se rušenje objekata koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dorađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije.

Imajući u vidu da postupak legalizacije objekta koji je predmet izvršenja još uvek nije okončan, izvršenje zaključka o dozvoli izvršenja predmetnog objekta broj 354-115/99/III/04 od 7. septembra 1999. godine, nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, bilo bi suprotno zakonu. Međutim, Ustavni sud nalazi da postupci legalizacije objekata u kojima postoji izvršno rešenje o rušenju moraju biti hitno i prioritetno rešavani. U konkretnom slučaju, postupak legalizacije traje skoro 11 godina i još uvek nije okončan ni u prvom stepenu.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da je u postupku legalizacije koji je se vodi pred Odeljenjem za urbanizam i građevinarstvao Opštinske uprave opštine Negotin u predmetu broj 351-299/2003- III/01, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je, ceneći specifičnost postupka administrativnog izvršenja i postupak legalizacije zaključio da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko – socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud nalazi da je sprovođenje izvršenja rešenja Odeljenja za opštu upravu i inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Negotin o rušenju predmetnog objekta broj 354-115/99/III/04 od 1. oktobra 1999. godine, uslovljeno okončanjem postupka legalizacije u predmetu Odeljenja za urbanizam i građevinarstvao Opštinske uprave opštine Negotin broj 351-299/2003-III/01. Naime, ukoliko se postupak legalizacije pravnosnažno okonča odbacivanjem ili odbijanjem zahteva za legalizaciju, stekli bi se zakonski uslovi za uklanjanje objekta. Stoga je Ustavni sud u tački 5. izreke naložio nadležnom organu za poslove legalizacije objek ta da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu broj 3 51-299/2003-III/01 okončao u najkraćem roku.

9. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da uz ustavnu žalbu nisu priloženi dokazi o tome da je zbog povrede Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku podnosilac pretrpeo materijalnu štetu, tako da, po nalaženju Suda, nema uslova za postupanje po ovom zahtevu, zbog čega je rešio kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.