Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neaktivnosti izvršnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu. Izvršni sud dve godine i sedam meseci nije postupio po predlozima za izvršenje, što je dovelo do prekida postupka zbog stečaja dužnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. D. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. D. i utvrđuje da su u postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetima I. 5403/10 i I. 5405/10 povređena prav a podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zaj emčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. D. iz L. podnela je 3. maja 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Us tava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetima I. 5403/10 i I. 5405/10 (ranije predmeti Opštinskog suda u Leskovcu I. 3275/09 i I. 3269/09).

U ustavnoj žalbi je između ostalog, navedeno : da je podnositeljka ustavne žalbe 8. septembra 2009. godine podnela Opštinskom sudu u Leskovcu predloge za izvršenje na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda tog suda P1. 2481/06 od 4. aprila 2007. godine i P1. 1971/08 od 17. novembra 2008. godine; da nadležni sudovi nisu doneli rešenja o izvršenju na osnovu podnetih predloga; da su izvršni postupci prekinuti zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom AD „M.“ iz L. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 5403/10 i I. 5405/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3. 1. Činjenice koje se odnose na postupak u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 5403/10:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je u svojstvu izvršnog poverioca 8. septembra 2009. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „M.“ iz L, i to zaplenom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 2481/06 od 4. aprila 2007. godine, kojom je AD „M.“ iz L. obavezan da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime neisplaćenih zarada za period od juna do novembra 2006. godine isplati određene novčane iznose, te da izvrši uplatu doprinosa za penziijsko–invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Nakon 1. januara i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 5403/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 5403/10 od 11. aprila 2012. godine prekinut je izvršni postupak zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 103/10 od 5. oktobra 2011. godine.

3. 2. Činjenice koje se odnose na postupak u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 5405/10:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je u svojstvu izvršnog poverioca 8. septembra 2009. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „M.“ iz L, i to zaplenom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 1971/08 od 17. novembra 2008. godine, kojom je AD „M.“ iz L. obavezan da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime neisplaćenih zarada za period od decembra 2006. do decembra 2007. godine isplati određene novčane iznose, te da izvrši uplatu doprinosa za penzijsko–invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Nakon 1. januara i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 5405/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 5405/10 od 11. aprila 2012. godine prekinut je izvršni postupak zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 103/10 od 5. oktobra 2011. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih izvršnih postupka, Ustavni sud je utvrdio da su izvršni postupci koje je pokrenula podnositeljka ustavne žalbe podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Leskovcu 8. septembra 2009. godine i koji su prekinuti rešenjima Osnovnog suda u Leskovcu I. 5403/10 od 11. aprila 2012. godine i I. 5405/10 od 11. aprila 2012. godine, trajali dve godine i sedam meseci.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovim predmet ima nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnet im predlo zima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir ila svoj a potraživanj a.

Ustavni sud je ocenio da su postavljeni zahtevi bili od nesumnjivog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom da je predlozima za izvršenje traži la namirenje novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada i doprinosa za socijalna davanja. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud je utvrdio da ona nije doprinela njihovom dužem trajanju.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi nisu postupali efikasno kako bi se predmetni izvršni postupci okončali u najkraćem roku i izvršni poverilac namiri la svoja potraživanja. Naime, Opštinski sud u Leskovcu, a potom ni Osnovni sud u Leskovcu, od podnošenja predloga za izvršenje do prekida postupaka nisu uopšte doneli rešenja o izvršenju niti preduzeli neku drugu izvršnu radnju.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetima I. 5403/10 i I. 5405/10.

Ustavni sud je utvrdio da je očiglednim propuštanjem postupajućih sudova da blagovremeno sprovedu neophodne izvršne radnje u cilju naplate potraživanja poverioca i sledstvenim prekidom postupka zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, povređeno i pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima po zakonu izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršn ih isprav a predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava .

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. st. 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u tački 1. izreke us vojio ustavnu žalbu.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti, obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno karakter potraživanja i dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 113/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu svega iznetog i odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neaktivnosti izvršnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti