Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela. Sudovi su dali ustavnopravno prihvatljive razloge, zasnovane na ranijoj osuđivanosti podnosioca i izvršenju dela tokom trajanja uslovne osude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Vukosavljevića iz Kovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Vukosavljevića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Kv. 85/14 od 4. aprila 201 4. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž .2. 799/14 od 1 5. aprila 201 4. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Vukosavljević iz Kovina je , 24. aprila 201 4. godine, preko punomoćnika Jovana Ćirića, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 3 1. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da mu je osporenim rešenjima pritvor pravosnažno produžen iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP; da su sudovi osnov za produženje pritvora našli u ranijoj osuđivanosti podnosioca; da opasnost od ponavljanja krivičnog dela ne sme biti apstraktna mogućnost, nego se mora zasnivati na konkretnoj opasnosti da bi okrivljeni u kratkom periodu ponovio krivično delo, dovršio krivično delo ili učinio krivično delo kojim preti, odnosno da je z a određivanje pritvora po ovom osnovu neophodno da sud utvrdi da će okrivljeni u kratkom roku, tj. praktično odmah nakon izvršenja osnovnog krivičnog dela ponoviti delo kao i da to može negativno uticati na vođenje krivičnog postupka; da je u konkretnom slučaju sasvim očigledno da kratak vremenski period odmah nakon izvr šenja osnovnog krivičnog dela ne može biti vremenski period od 13 meseci, koliko je proteklo od izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen; da sudovi nisu uzeli u obzir nalaz i mišljenje veštaka dr. M.Ć. od 20. marta 2014 godine koja se izjasnila da okrivljeni zbog dugotrajne prisilne apstinencije više nije zavisnik od opojnih droga, pa stoga nije ni predložila izricanje neke od mera bezbednosti; da sudovi nisu postupali u skladu sa ustavnom garancijom iz člana 31. Ustava koja garantuje pravo pritvoreniku da mu se ukine pritvor i da mu se omogući odbrana sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen; da sudovi nisu postupili u skladu sa obavezom normiranom članom 210. stav 1. ZKP koja nalaže da se pritvor može produžiti samo ako se ne može zameniti blažom merom i ako su se ispunili svi zakonski uslovi da se pritvor zameni blažom merom sa kojom se može ispuniti ista svrha, a to je mera zabrane napuštanja stana.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i podnosiocu ukine pritvor.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosiocu je pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Pančevu Ki. 24/13 od 7. aprila 2013. godine, koji mu se računa od 5. aprila 2013. godine, kada je lišen slobode.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Pančevu Kt. 21/13 od 4. septembra 2013. godine podnosiocu i sa okrivljenima S.H, M.M. i D.T. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Podnosiocu i ostalim okrivljenima je pritvor više puta produžavan, poslednji put rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv. 34/14 od 4. februara 2014. godine za 60 dana, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv. 85/14 od 4. aprila 2014. godine podnosiocu je pritvor produžen za još 60 dana, najduže do 3. juna 2014. godine, iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Odlučujući o žalbama okrivljenih izjavljenim protiv osporenog prvostepenog rešenja, Apelacioni sud u Beogradu je 15. aprila 2014. godine doneo osporeno rešenje Kž.2. 799/14, kojim je izjavljene žalbe odbio kao neosnovane.

U obrazloženju osporenih rešenja (obrazloženje prvostepenog rešenja je drugostepeni sud u potpunosti prihvatio), pored ostalog, navedeno je da je podnosiocu kao okrivljenom pritvor produžen „po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1 . tačka 3 ) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je zajedno sa okrivljenim H.S. i D.T. izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1 . Krivičnog zakonika, u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, da se radi o licu koje je do sada dva puta osuđivano zbog istovrsnih krivičnih dela i to presudom Osnovnog suda u Pančevu K. 2096/10 od 06. maja 2011. godine, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, kojom je osuđen na novčanu kaznu , i presudom Višeg suda u Pančevu K. 157/12 od 28. decembra 2012. godine,takođe zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, kojom mu je izrečena uslovna osuda i mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, pravilno ceneći pri tom i činjenicu da je okrivljeni krivično delo za koje je u ovom postupku opravdano sumnjiv, izvršio u roku proveravanja po ranije izrečenoj uslovnoj osudi koja mu je izrečena presudom Višeg suda u Pančevu K. 157/12 od 28. decembra 2012. godine, a po kojoj je istek proveravanja predviđen za 12. avgusta 2013. godine, koje okolnosti po nalaženju suda u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru po navedenom osnovu pokazuje opravdanim“.

4. Odredbama člana 31. Ustava, koje podnosilac označava kao povređene, utvrđeno je : da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da se navodi podnosioca zasnivaju na tvrdnjama da ga postupajući sud bez osnova drži u nezakonitom i neustavnom pritvoru, da je reč o apstraktnoj mogućnosti da će ponoviti delo i da je stav da bi mogao ponoviti krivično delo i tako ometati predmetni krivični postupak bez osnova.

Ustavni sud dalje konstatuje da podnosilac ukazuje na postojanje povrede prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, odnosno da sud trajanje pritvora nije sveo na najkraće neophodno vreme , odnosno da je trebalo da mera pritvora bude zamenjena blažom merom zabrane napuštanja stana.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Protiv podnosioca se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak pred Višim sudom u Smederevu zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenih rešenja je, pored ostalog, navedeno da je podnosiocu kao okrivljenom pritvor produžen „po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je zajedno sa okrivljenim H.S. i D.T. izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, da se radi o licu koje je do sada dva puta osuđivano zbog istovrsnih krivičnih dela i to presudom Osnovnog suda u Pančevu K. 2096/10 od 06. maja 2011.godine, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, kojom je osuđen na novčanu kaznu, i presudom Višeg suda u Pančevu K. 157/12 od 28. decembra 2012.godine, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, kojom mu je izrečena uslovna osuda i mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, pravilno ceneći pri tom i činjenicu da je okrivljeni krivično delo za koje je u ovom postupku opravdano sumnjiv, izvršio u roku proveravanja po ranije izrečenoj uslovnoj osudi koja mu je izrečena presudom Višeg suda u Pančevu K. 157/12 od 28. decembra 2012. godine, a po kojoj je istek proveravanja predviđen za 12. avgusta 2013. godine, koje okolnosti po nalaženju ovog suda u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru po navedenom osnovu pokazuje opravdanim“.

Po oceni Ustavnog suda, Viši sud u Smederevu i Apelacioni sud u Beogradu su osporen a rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupi li su u skladu sa ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sudovi su u osporen im odlu kama argumentovano obrazloži li konkretne osobite okolnosti koje , u ovom slučaju , ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe , te stoga Ustavni sud ne nalazi da su osporen a rešenj a posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Navod podnosioca da osobite okolnosti treba da ukazuju da će optuženi u kratkom vremenskom periodu nakon izvršenja krivičnog dela za koje se vodi krivični postupak ponoviti, dovršiti ili izvršiti krivično delo kojim preti, po mišljenju Ustavnog suda, predstavlja podnosiočevo subjektivno tumačenje odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer iz sadržine ove odredbe proizlazi da se opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu odnosi na period od momenta puštanja optuženog na slobodu. U konkretnom slučaju, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su dali dovoljno i ustavnopravno prihvatljivo tumačenje kada su činjenice da je podnosilac dva puta osuđivan za istovrsno krivično delo, kao i da je opravdano sumnjiv da je istovrsno krivično delo za koje se vodi postupak izvršio u roku proveravanja po ranije izrečenoj uslovnoj osudi, smatrali osobitim okolnostima koje ukazuju da će okrivljeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru po navedenom osnovu pokazuje opravdanim.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi pred Višim sudom u Smederevu protiv podnosioca ustavne žalbe i još trojice okrivljenih , zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu nešto složeniji, imajući u vidu činjenična i pravna pitanja koja nadležni sud raspravlja i ocenjuje. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je trajao nešto više od jedne godine, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i glavni pretres četiri puta zakazan (prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs)).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Smederevu sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bila pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sud ovi u osporen im rešenjima nave li relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatra li da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je vođen sa potrebnom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti