Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluke Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa. Odluka kojom se izriče mera nejavnog upozorenja ne smatra se pojedinačnim aktom podobnim za ustavnosudsku zaštitu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-37/2007
21.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Cvetkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Cvetkovića izjavljena protiv Odluke Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa broj 20-596/06-05 od 31. januara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Cvetković iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 28. februara 2007. godine ustavnu žalbu protiv Odluke Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa broj 20-596/06-05 od 31. januara 2007. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo u Republici Srbiji ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Osporenom odlukom Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa broj 20-596/06-05 od 31. januara 2007. godine utvrđuje se da je prof. dr Vladimir Cvetković postupio suprotno odredbi člana 9. stav 1. Zakona o sprečavanju sukoba interesa, na taj način što se istovremeno nalazi na javnoj funkciji člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije i funkciji dekana Fakulteta bezbednosti u Beogradu. Stoga mu se izriče mera nejavnog upozorenja, kojom se obavezuje da se u roku od 15 dana povinuje propisima Zakona o sprečavanju sukoba interesa koji ograničavaju istovremeno obavljanje više funkcija. Odluka je doneta na osnovu čl. 18. i 24. Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija («Službeni glasnik RS», broj 43/04), a podnosiocu ustavne žalbe je mera izrečena na osnovu odredbe člana 25. stav 1. i člana 26. tog zakona.
4. Prema odredbi člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Saglasno odredbi člana 1. stav 1. Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija («Službeni glasnik RS», broj 43/04), funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, niti da među njima izazove sukob. Odredbom člana 18. stav 1. Zakona propisano je da Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa, pored ostalog, odlučuje o tome da li je činjenje ili nečinjenje funkcionera prouzrokovalo povredu ovog zakona, i ako jeste, izriče mere. Funkcioneru koji je postavljen ili imenovan na javnu funkciju mogu se izreći mera nejavnog upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje (član 25. stav 1.). Prema odredbama člana 26. ovog zakona, mera nejavnog upozorenja izriče se funkcioneru zbog povrede ovog zakona koja nije uticala na vršenje javne funkcije, kao i ako funkcioner zadocni sa izvršenjem obaveze predviđene ovim zakonom, a u odluci mu se određuju način i rok za povinovanje ovom zakonu (stav 2.).
Odredbama člana 26. Zakona o radiodifuziji («Službeni glasnik RS», br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/05, 85/06 i 86/06) propisano je: da članu Saveta (Republičke radiodifuzne agencije) funkcija može prestati samo iz razloga i u postupku predviđenom ovim zakonom (stav 2.); da niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta (stav 3.).

5. Iz navedenih odredaba Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija proizlazi da mere koje Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa izriče funkcioneru zbog povrede odredaba tog zakona imaju za cilj da doprinesu da se uspostavi stanje u kome neće biti rizika od uticaja privatnog interesa na vršenje javne funkcije. Stoga se, imajući u vidu prirodu tih mera i njihove pravne posledice, postavlja pitanje dopuštenosti ustavne žalbe protiv odluka kojima se te mere izriču.
Po oceni Ustavnog suda, odluka Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa kojom se izriče mera nejavnog upozorenja ne sadrži određena obeležja koja nužno mora imati pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama nekog lica. Naime, osporena odluka nema svojstvo autoritativnosti - u smislu nametanja određenog ponašanja jačom voljom i postojanja sankcije za nepostupanje po izrečenoj meri, niti svojstvo izvršnosti - koje podrazumeva da se u slučaju potrebe takva odluka može prinudno izvršiti. Takođe, imajući u vidu odredbe Zakona o radiodifuziji kojima se uređuje prestanak članstva u Savetu Republičke radiodifuzne agencije, Sud je našao da osporena odluka nema ni pravno dejstvo, jer ne može proizvesti nikakvu promenu u konkretnoj pravnoj situaciji.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da odluka Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa kojom se izriče mera nejavnog upozorenja nije pojedinačni akt protiv koga se, u smislu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke za vođenje postupka utvrđene Ustavom i Zakonom.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 251/2008: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluke o sukobu interesa
• IUz 88/2024: Ustavnost prelaznog režima za izbor Saveta Regulatora za medije
• Už 2362/2009: Ustavna žalba protiv odluke Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa
• IU 166/2006: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o radiodifuziji
• IUz 245/2011: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije
• IUz 244/2006: Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o radiodifuziji
• IUz 245/2011: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije