Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro osam godina i još nije okončan. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio naknadu nematerijalne štete podnositeljkama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slađane Tošić, Borke Ludvi k i Anđeline Miladinović, svih iz Knjaževca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slađane Tošić, Borke Ludvik i Anđeline Miladinović i utvrđuje da je u postupku koji se vo dio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3820/08, a sada se vodi pred Prvim o snovnim sudom u Beogradu u u predmetu P. 70264 /10, povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 7 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slađana Tošić, Borka Ludvik i Anđelina Miladinović, sve iz Knjaževca, su 4. j anuara 2010. godine preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, Ustavnom sudu izjavile ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pr ed Treć im opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P . 3820/08, k ao i zbog povrede prava na sudsku zaštitu, pravično suđenje i pra va na jednaku zaštitu prava iz čl. 22, 32. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnositeljke 1. marta 2005. godine podnele tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 1882/05 od 3. aprila 2006. godine kojom je odbijen njihov tužbeni zahtev; da su protiv navedene presude izjavile žalbu koju je Okružni sud u Beogradu usvojio rešenjem Gž. 3015/07 od 11. jula 2008. godine tako što je ukinuo osporenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da je predmetu, u ponovnom postupku, dodeljen novi broj P. 3820/08 i da do dana podnošenja ustavne žalbe Treći opštinski sud u Beogradu nije meritorno odlučio o predmetu spora.

Predlažu da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i da im se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3820/08, a sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 70246/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljke ustavne žalbe su 1. marta 2005 . godine podnele Trećem opštinskom sudu u Beogradu t užbu radi predaje u posed stana.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 459/05.

Treći opštinski sud u Beograd u je rešenjem P. 459/05 od 9. maja 2005. godine odbacio tužbu kao neurednu.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 6606/05 od 6. jula 2005. godine uvažio žalbu tužilja, ukinuo rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 459/05 od 9. maja 2005. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen novi broj P. 1882/05. Nakon jednog odloženog ročiš ta od 20. marta 2006. godine i ročišta održanog 3. aprila 2006. godine, na kojem je rešenjem odbio preinačenje tužbe isticanjem i zahteva za utvrđenje ništavosti ili raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, jer se tuženi takvom preinačenju uspr otivio, prvostepeni sud je doneo presudu P. 1882/05. Navedenom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužilja, kao i predlog tužilja za određivanje privremene mere i obavezane su tužilje da tuženom na knade troškove postupka kao što je navedeno u izreci presude.

Pismeni otpravak prvostepene presude dostavljen je punomoćnicima parničnih stranaka nakon osam meseci , početkom januara 2007. godine.

Rešavajući o žalbi koju su izjavile tužilje, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3015/07 od 11. jula 2008. godine ukinuo presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1882/05 od 3. aprila 2006. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da pobijana odluka ne sadrži potpune razloge o odlučnim činjenica, zbog čega se ne može ispitati.

Pred prvostepenim sudom, u predmetu kojem je dodeljen novi broj P. 3820/08 , održano je ročište zakazano za 28. no vembar 2008. godine, a odložena su ročišta od 23. februara i 28. aprila 2009. godine .

Treći opštinski sud u Beogradu je 22. oktobra 2009. godine doneo dva rešenja u istom predmetu P. 3820/08. Prvim rešenjem je odbijen kao neosnovan predlog tužilja da sud donese privremenu meru da se tuženom zabrani otuđenje, opterećenje, oštećenje i stavlja nje hipoteke na predmetnom stanu. Drugim rešenjem je stavljeno van snage rešenje t og suda P. 1882/05 od 3. aprila 2006. godine kojim je odbijeno preinačenje tužbe tužilja, tako što je sada dopušteno objektivno preinačenje tužbe koje su tužilje učinile podneskom od 16. marta 2006. godine , kojim su tražile da sud utvrdi da je ništav i bez pravnog dejstva ugovor o doživ otnom izdržavanju koji je zaključio tuženi pred Opštinskim sudom u Zaječaru pod brojem R. 386/2001 od 23. novembra 2001. godine, sa alternativnim zahtev om da sud raskine isti ugovor o doživotnom izdržavanju.

Tužilje su izjavile žalbu protiv rešenja kojim je odbijen njihov predlog za određivanje privremene mere.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 7789/10 od 18. februara 2010. godine uvažio žalbu tužilja i ukinuo rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3820/08 od 22. oktobra 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Predmetu je dodeljen novi broj P. 70264/10.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 70246/10 od 26. aprila 2010. godine odredio privremenu meru i tuženom N. Đ. iz Zaječara zabranio otuđenje, opterećenje, oštećenje i stavljanje hipoteke na predmetnom stanu, do pravnosnažnog okončanja spora, kao što je navedeno u rešenju . Isti sud je , tokom daljeg postupka, izvršio uvid u spise predmeta bivšeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu O. 1471/04 i O. 44/04 i zatražio na uvid spise O. 20144/10.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja o određivanju privremene mere žalbu je 11. maja 2010. godine izjavio tuženi.

Spisi predmeta su 6. avgusta 2010. godine dostavljeni Višem sudu u Beogradu na odlučivanje o žalbi.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. ).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljke, u suštini , poziva ju na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, a da su se samo formalno pozvale na povrede ostalih označenih ustavnih prava i načela.

U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započet 1. marta 2005 . godine, podnošenjem tužbe Trećem o pštinskom sudu u Beogradu, a da se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 70264/10. Predmetni postupak ni nakon sedam godina od njegovog pokretanja nije okončan, odnosno prvostepeni sud još nije odlučio o postavljenom tužbenom zahtevu.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljkama ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, Treći opštinski sud u Beogradu je najpre odbacio tužbu kao neurednu rešenjem P. 459/05 od 9. maja 2005. godine, koje je ukinuo Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. 6606/05 od 6. jula 2005. godine. Isti sud je nakon samo jednog održanog ročišta doneo presudu P. 1882/05 od 3. aprila 2006. godine kojom je odbio postavljeni tužbeni zahtev, a u obrazloženju odluke nije dao dovoljne razloge o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovao svoju odluku. Pismeni otpra vak navedene presude je dostavljen punomoćnicima stranaka nakon osam meseci, početkom januara 2007. godine , a ta je presuda ukinuta od strane Okružnog suda u Beogradu, ali tek godinu i po dana od kada je žalba podnositeljki izjavljena. Prvostepeni sud nije sproveo adekvatan dokazni postupak na osnovu kojeg bi utvrdio odlučne činjenice za presuđenje o postavljenom odnosno preinačenom tužbenom zahtevu, pa je dokazni postupak uvidom u određenu dokumentaciju nastavljen tek 2010. godine, kada je Prvi osnovni sud u Beogradu vršio uvid u ostavinske sudske spise.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustav ni sud konstatuje da podnositeljke ustavne žalbe nisu doprinele dužini trajanja postupka, kao i da su imale legitiman i nteres da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak, u kom traže predaju u posed dvoiposobnog stana u Beogradu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3820/08, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 70264/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakoj u izn osu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima za p odnositeljke ustavne žalbe, postupanje sudova i ukupnu duž inu trajanja parničnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele prevashodno zbog neadekvatnog i neažurnog postupanja suda.

7. U odnosu na ostale istaknute povrede prava i načela iz čl. 32, 36. i 22. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su se podnositeljke us tavne žalbe samo formalno pozvale na povredu označenih ustavnih pr ava i načela, a da pri tome nisu navele ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine ovako označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. Takođe, ustavna žalba je u ovom delu preuranjena, jer je parnični postupak i dalje u svojoj prvostepenoj fazi, tako da nisu iscrpljena redovna pravna sredstva za otklanjanje eventualnih povreda prava u sudskom postupku.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević