Odluka Ustavnog suda o povredi prava na slobodu i bezbednost

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe utvrdivši povredu prava na slobodu i bezbednost zbog proizvoljnog zadržavanja i prekoračenja roka za izvođenje pred sud. Deo žalbe koji se odnosi na nezakonito uzimanje bukalnog brisa je odbijen kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3702/2016
15.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ći rić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S . N . i Sn. B , oboje iz Hajdukova i D . P . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe S. N, Sn. B . i D. P . i utvrđuje da su rešenjima Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Sombor Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine i Višeg suda u Somboru Kž. 48/16 od 15. aprila 2016. godine podnosiocima ustavnih žalbi povređeni pravo na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije i dopunsko pravo u slučaju lišenja slobode bez odluke suda , zajemčeno odredbom člana 29. stav 2. Ustava.

2. Odbijaju se kao neosnovane ustavne žalbe Sn. B . i D . P . izjavljen e protiv naredbi Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 i Ktr. 194/16 od 13. aprila 2016. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 8. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. N . i Sn. B , oboje iz Hajdukov a i D. P . iz Subotice podneli su Ustavnom sudu, 7. maja 2016. godine, preko punomoćnika V. J . Đ, advokata iz Subotice, dve ustavne žalbe protiv istih osporenih akata, i to protiv: tri rešenja o zadržavanju Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Sombor Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine, rešenja Višeg suda u Somboru Kž. 48/16 od 15. aprila 2016. godine i naredbi Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 od 13. aprila 2016. godine i Ktr. 194/16 od 13. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost zajemčenog odredbama člana 27. Ustava Republike Srbije, prava iz člana 5. stav 1-c i člana 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) i prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Evropske konvencije.

Kako se prava garantovana odredbama člana 5. stav 1-c i člana 5. stav 3. Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije .

S obzirom na to da su dve ustavne žalbe, kojima su podnosioci osporili iste akte, odvojeno predate Ustavnom sudu, Sud je prvobitno formirao dva premeta Už-3702/2016 i Už-3703/2016, te je, saglasno odredbi člana 43. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-3702/2016 i Už-3703/2016, radi jednovremenog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-3703/2016 pripojen starijem predmetu Už-3702/2016.

Prema navodima ustavnih žalbi, policijski službenici su dana 14. aprila 2016. godine od 7.30 do 8.00 sati, a po naredbi Osnovnog suda u Subotici od 12. aprila 2016. godine, izvršili radnju pretresanja stana i drugih prostorija u kojima stanuje podnosilac S. N . sa vanbračnom suprugom Sn. B . u Hajdukovu , zbog postojanja osnova sumnje da je S. N . izvršio krivično delo teške krađe, te su ih nakon preduzete dokazne radnje prevezli do Policijske uprave u Subotici gde su, u periodu od 9.00 sati do 10.50 , saslušavani više puta u svojstvu osumnjičenih za najmanje tri krivična dela. U ustavnim žalbama je navedeno da je podnositeljka D . P . na sličan način dovedena u prostorije Policijske uprave u Subotici radi saslušavanja u svojstvu osumnjičene , te da ni kod jednog od podnosilaca ustavnih žalb i nije postojala volja da oni odu u stanicu policije, već su oni to učinili po naredbi policijskih službenika da pođu sa njima . Podnosioci su dalje naveli da su nakon saslušavanja u Policijskoj upravi u Subotici, oko 11 časova preveženi u Policijsku upravu u Somboru gde im je rešenjima Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati, koja su im uručena istog dana oko 14.30, te im je uzet uzorak bukalnog brisa i uručene osporene naredbe Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 i Ktr. 194/16. U ustavnim žalbama je navedeno da su uzorci bukalnih briseva od podnositeljki uzeti bez njihovog pristanka i bez sačinjavanja zapisnika, kao i da je o svemu tome branilac, koji se svo vreme nalazio u hodniku Policijske uprave, bio naknadno obavešten, tek kada su podnosiocima, nakon preduzete radnje, predate naredbe Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 i Ktr. 194/16.

U ustavnim žalbama je navedeno da je nesporni bukalni bris uzet bez pravnog osnova, jer nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 140. stav 4. u vezi sa st. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, koji su navedeni u osporenim naredbama, kao i da osporene naredbe ne sadrže dovoljne i na zakonu zasnovane razloge. Podnositeljke navode da su naredbe izdate 13. aprila 2016. godine, a da su podnosioci prinudno iz svojih domova odvedeni u prostorije Policijske uprave 14. aprila 2016. godine, što znači da nije bio ispunjen uslov iz člana 140. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer oni nisu bili lica koja su zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela, pošto u njihovim domovima nije izvršeno nijedno krivično delo, a kako nisu bili ni osumnjičeni za krivično delo teškog ubistva, na koje se naredba javnog tužioca poziva, to nisu bili ispunjeni ni uslovi iz člana 140. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Podnositeljke ustavnih žalbi smatraju da im je uzimanjem biološkog uzorka na navedeni način povređeno pravo na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije, jer je uzimanjem bukalnog brisa protiv njihove volje i bez zakonskog osnova postojalo nedozvoljeno zadiranje u njihov privatan život, kao i da im je fizički integritet povređen time što „je pripadnik policije gurao u usta štapić sa vatom svakom podnosiocu radi uzimanja bukalnog brisa, a što na svako razumno lice ostavlja i psihičke posledice kada mu pripadnik policije protiv volje stavlja nešto u usta“.

Povreda prava na slobodu je zasnovana na tvrdnji da osporena rešenja o zadržavanju ne sadrže dovoljne i na zakonu zasnovane razloge za lišavanje slobode. U ustavnim žalb ama je navedeno da povredu prava iz člana 27. Ustava osporenim rešenjima o zadržavanju ne može da umanji to što je sudija za prethodni postupak, odlučujući o žalbi koju je branilac izjavio protiv rešenja, „dodao neke razloge koji ne postoje ni u jednom od tri rešenja o zadržavanju, jer sudija nije ovlašćen da, kada postupa po žalbi zadržanog lica, umesto policije iznalazi neke razloge za konkretizaciju osnova za zadržavanje“. Podnosioci su povredu prava iz člana 5. stav 3. Evropske konvencije zasnovali na arbitre rnoj primeni procesnog prava, navodeći da nakon lišenja slobode nisu bez odlaganja izvedeni pred sudiju, a da je to što su 16. aprila 2016. godine u 9 sati izvedeni pred Višeg javnog tužioca irelevantno, jer javni tužilac nije sudija niti je drugo službeno lice koje je zakonom ovlašćeno da obavlja sudske funkcije, kao i da je arbitrerno primenjena odredba člana 291. Zakonika o krivičnom postupku, jer je izvođenje pred javnog tužioca odloženo „čak za oko 48 sati“.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povrede označenih prava, poništi osporene akte, te da im na ime povrede prava na slobodu dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 2.000,00 evra, a da podnositeljkama na ime povrede prava na privatni život dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.500,00 evra i troškove zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, odgovor Višeg javnog tužilaštva u Somboru KTO. 28/16 od 28. decembra 2018. godine, odgovor Policijske uprave Novi Sad – Policijska stanica Srbobran broj 60/20 od 18. juna 2020. godine i odgovora Policijske uprave Sombor broj: 03/1-36.2.3-100/20 od 1. jula 2020. godine , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosilaca ustavnih žalb i pred Višim sudom u Somboru u predmetu K. 35/16 , u vreme podnošenja ustavnih žalbi, bio je u toku je krivični postupak po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Somboru Kto. 28/16 od 16. avgusta 2016. godine, zbog opravdane sumnje da su 5. februara 2016. godine izvršili krivično delo razbojničke krađe iz člana 205. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i dana 4. aprila 2016. godine krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

Povodom izvršenja krivičnog dela od 5. februara 2016. godine podneta je krivična prijava protiv NN izvršilaca, a operativnim radom policije i tužilaštva, te primenom taktičkih mera i radnji prikupljeni su podaci i dokazi da su podnosioci ustavnih žalb i, koji su od ranije poznati kao izvršioci krivičnih dela, u vremenskom periodu u toku februara i marta 2016. godine izvršili više krivičnih dela na širem području Vojvodine.

U odgovoru Višeg javnog tužilaštva u Somboru Kto. 28/16 od 28. decembra 2018. godine je navedeno da su podnosioci ustavnih žalbi lišeni slobode 14. aprila 2016. godine i zadržani zbog postojanja sumnje da su izvršili krivično delo razbojničke krađe 5. februara 2016. godine, a kako je 3. februara 2016. godine u Staparu izvršeno i krivično delo teško ubistvo (pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe) u kojem je učestvovalo više NN lica od kojih je jedn o bilo nesumnjivo ženskog pola, Više javno tužilaštvo je donelo osporene naredbe Ktr. 192/16 i Ktr. 194/16, radi uzimanja nespornog bukalnog brisa od podnositeljki ust avnih žalbi, kako bi se utvrdila ili otklonila njihova povezanost sa izvršenjem krivičnog dela teškog ubistva. Tada je otklonjena sumnja da su podnositeljke izvršile krivično delo teškog ubistva, ali su optužene za krivično delo razbojničke krađe iz člana 205. stav 3. Krivičnog zakonika i krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika.

U odgovoru Višeg javnog tužilaštva u Somboru Kto. 28/16 od 28. decembra 2018. godine je navedeno da se radi o očiglednoj omašci u pisanju naredbe Ktr. 192/16 od 13. aprila 2016. godine u delu u kojem je navedeno da je Sn. B . osumnjičena za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo.

U odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Novom Sadu – Policijska stanica Srbobran broj 60/20 od 18. juna 2020. godine navedeno je da je uvidom u krivične prijave Ku. 1291/16, ku. 2161/16 i Ku. 2868/16 utvrđeno da su policijski službenici kriminalističke policije Policijske stanice Srbobran dana 14. aprila 2016. godine, u jutarnjim časovima, po pozivu otišli u prostorije Policijske uprave Subotica, radi saslušanja u svojstvu osumnjičenih , i to:

S . N, Sn. B . i D . P , zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teška krađa u pokušaju na štetu M.M, E.Z. i M.R. svo troje iz Srbobrana;

S. N . i Sn. B . zbog osnovane sumnje da su izvrši li po dva krivična dela teške krađe na štetu M.M. i M.R, oboje iz Srbobrana, koji su u periodu od 9.10 do 9.25 sati (S.), odnosno od 10.20 do 10.30 sati (Sn.) saslušani u prisustvu izabranog branioca V. J . Đ, a sa kojim je prethodno obavio poverljiv razgovor;

D. P . zbog osnovane sumnje da je izvršila dva krivična dela teške krađe na štetu M.M. i M.R, oboje iz Srbobrana , koja je bez prisustva branioca saslušana u periodu od 8.00 do 8.15 sati.

U navedenom odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Novom Sadu – Policijska stanica Srbobran broj 60/20 od 18. juna 2020. godine takođe je navedeno da policijski službenici Policijske stanice Srb obran prema podnosiocima ustavnih žalb i nisu primenjivali policijska ovlašćenja vezano za dovođ enje ili lišenje slobode, već su po pozivu policijskih službenika Policijske uprave Subotica otišli u prostorije te policijske uprave gde im je saslušanje osumnjičenih povereno od strane dežurnog zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu, te su nakon saslušanja osumnjičenih dalji rad sa njima preuzeli radnici kriminalističke Policijske uprave u Somboru .

U odgovoru Policijske uprave u Somboru broj: 03/1-36.2.3-100/20 od 1. jula 2020. godine navedeno je da su pripadnici Policijske uprave Sombor u saradnji sa Policijskom upravom Subotica i Policijskom upravom Novi Sad – Policijska stanica Srbobran dana 14. aprila 2016. godine pristupili realizaciji kriminalističke obrade nad više lica sa područja S ubotice, a za koja se raspolagalo operativnim podacima da se mogu dovesti u obzir kao izvršioci krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika, kao i više raznih drugih krivičnih dela na širem području Autonomne pokrajine Vojvodine. Stoga je u ranim jutarnjim časovima 14. aprila 2016. godine, na osnovu prethodno ishodovane naredbe Osnovnog suda u Subotici Kppr. 369/16 izvršen pretres stana u kojem je prebivala D. P, a istovremeno je vršen i pretres stana u kojem su prebivali S . N . i Sn. B, a na osnovu naredbe Osnovnog suda u Subotici Kppr. 371/16.

U navedenom odgovoru dalje je navedeno da su, posle obavljenih pretresa postupajući policijski službenici, na obe adrese, postupajući shodno članu 81. stav 1. Zakona o policiji uputili usmeni poziv licima u svojstvu građana, da pristupe u službene prostorije Policijske uprave Subotica, radi vođenja informativnog razgovora, te s obzirom na to da su isti pristali, takođe im je na osnovu člana 81. stav 1. Zakona o policiji na licu mesta ponuđen od prevoz do službenih prostorija bude obavljen službenim vozilima, na šta su oni svojevoljno pristali. U odgovoru je navedeno da prema podnosiocima ustavnih žalbi nisu preduzimane procesne mere i radnje, već je sa njima vođen informativni razgovor sve do 12.00 kada im je na osnovu odobrenja Višeg javnog tužilaštva u Somboru 202/16, a na osnovu člana 289. st. 1. i 2, te shodno članu 211. stav 1. tač. 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku , doneto rešenje o zadržavanju u trajanju od 48 sati, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo razbojničke krađe iz člana 205. stav 3. Krivičnog zakonika na štetu V.B. Sva tri lica su uz izveštaj kao dopunu krivične prijave sprovedena nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Somboru dana 16. aprila 2020. godine u 9.00 časova.

Iz naredbe Osnovnog suda u Subotici Kppr. 371/16 od 12. aprila 2016. godine, koja je dostavljena uz ustavne žalbe, proizlazi da je povodom zahteva Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Ktr. 295/16 od 12. aprila 2016. godine sud izdao naredbu o pretresanju stana i drugih prostorija u Hajdukovu, Salaš broj …, koji koristi S. N, jer postoji verovatnoća da će se pretresanjem pronaći osumnjičeni, odnosno predmeti važni za krivični postupak , koji potiču iz krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika za koje postoje osnovi sumnje da je izvršeno od strane S . N.

Iz zapisnika Policijske uprave u Subotici – Policijska stanica Mali Iđoš Ku. 634/16 od 14. aprila 2016. godine proizlazi da su podnosioci ustavn ih žalbi S . N . i Sn. B . u prisustvu izabranog branioca V . J . Đ, u periodu od 9.25 do 10.50 sati , saslušavani u svojstvu osumnjičenih za izvršenje krivičnog dela teške krađe u Malom Iđošu učinjenog dana 12. marta 2016. godine na štetu Z.K.

Iz zapisnika Policijske uprave u Novom Sadu – Policijska stanica Srbobran Ku. 1291/16 i Ku. 2161/16 od 14. aprila 2016. godine proizlazi da su podnosioci ustavn ih žalb i N . S . i Sn. B . u prisustvu izabranog branioca V . J . Đ, u periodu od 9.10 do 10.30 sati saslušavani u svojstvu osumnjičenih za izvršenje krivičnog dela teške krađe u Srbobranu učinjenog dana 19. februara 2016. godine na štetu M.R .

Osporenim rešenjima Policijske uprave u Somboru Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine određeno je zadržavanje podnosiocima ustavn ih žalb i u trajanju od 48 sati, shodno odredbama člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, po odobrenju Višeg javnog tužioca u Somboru, zbog postojanja osnova sumnje da su 5. februara 2016. godine izvršili krivično delo razbojnička krađa i dr, a koje im se ima računati od 14. aprila 2016. godine u 12,00 sati, „kada su uhapšeni, odnosno kada su se odazvali na poziv“. Osporena rešenja su doneta na osnovu člana 294. st. 1. i 2. u vezi sa članom 289. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, a po odobrenju zamenika Višeg javnog tužioca u Somboru u predistražnom postupku koji se sprovodio protiv S . N, Sn. B . i D . P . zbog sumnje da su izvršili krivično delo razbojničke krađe iz člana 205. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. U obrazloženju osporenih rešenja je, između ostalog, navedeno da su osumnjičenima predočena prava iz člana 69. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te da su osumnjičeni angažovali branioca V. J . Đ, advokata iz Subotice, kao i da se odluka o zadržavanju osumnjičenih zasniva na odredbama člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku. U pisanom otpravku rešenja je konstatovano da su ona uručena osumnjičenima 14. aprila 2016. godine u 14.00 časova.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Kž. 48/16 od 15. aprila 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca osumnjičenih, ovde podnosilaca ustavnih žalb i i potvrđena su rešenja o njihovom zadržavanju Policijske uprave u Somboru Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je Viši sud u Somboru izvršio uvid u pobijana rešenja o zadržavanju, krivičnu prijavu podnetu na zapisnik Policijske uprave u Somboru Ku. 443/16 i zapisnik o uviđaju od 4. aprila 2016. godine, zapisnik o prepoznavanju lica Policijske uprave u Somboru OKP Ku. 443/16 od 15. aprila 2016. godine, krivičnu prijavu Policijske stanice Kula Ku. 202/16 od 11. februara 2016. godine, zapisnik o prepoznavanju lica Policijske uprave Sombor OKP Ku. 202/16 i rezultat veštačenja daktiloskopije Policijske uprave u Somboru OKP – Odsek za kriminalističku i protivdiverzionu tehniku broj 234-3-99/2016 od 5. aprila 2016. godine, kao i odobrenja Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 202/16, te da je utvrdio da iz celokupne dokumentacije proizlazi postojanje osnova sumnje da su osumnjičeni, ovde podnosioci ustavnih žalb i izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, kao i da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi osumnjičeni boravkom na slobodi mogli uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnih dela, odnosno da će ometati postupak uticajem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a imajući u vidu težinu krivičnog dela za koje se sumnjiče, kao i činjenicu da su krivična dela izvršena na teritoriji više naseljenih mesta, te je osnovano, saglasno odredbama člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku rešenjima Policijske uprave u Somboru Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine prema osumnjičenima određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati koje im se ima računati od 14. aprila 2016. godine u 12,00 sati kada su uhapšeni; da je Viši javni tužilac u Somboru 14. aprila 2016. godine pod brojem Ktr. 202/16 dao odobrenje da se osumnjičeni zadrže zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo razbojničke krađe i drugih; da su rešenja o zadržavanju osumnjičenima uručena 14. aprila 2016. godine u 14,00 časova, dakle u roku od dva sata od časa lišenja slobode, shodno odredbi člana 294. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku. U odnosu na žalbene navode branioca da su osumnjičeni zatečeni na adresi stanovanja 14. aprila 2016. godine u 8,00 sati, te da su nakon toga sprovedeni u prostorije Policijske uprave u Subotici, Viši sud u Somboru je ocenio da oni nisu od značaja za postupanje u navedenom predmetu, iz razloga što su navedena lica sprovedena u Policijsku upravu u Somboru u 12,00 sati, kad je započeo postupak u toku kojeg je doneto rešenje o njihovom zadržavanju.

Osporenim naredbama Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 i Ktr. 194/16, obema od 13. aprila 2016. godine, određeno je da se u predistražnom postupku protiv NN lica (u naredbi Ktr. 192/16 navedeno je: „protiv B . Sn.“) zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo teško ubistvo, od lica Sn. B . i D . P, bez njihovog pristanka, osim ako bi nastupila kakva šteta za njihovo zdravlje, uzme nesporni bukalni bris.

Nakon saslušanja osumnjičenih, ovde podnosilaca ustavnih žalb i, pred Višim javnim tužilaštvom u Somboru u predmetu Kti. 18/16 (Ktni. 1/16) dana 16. aprila 2016. godine, to tužilaštvo je donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv podnosilaca ustavnih žalb i zbog postojanja osnova sumnje da su 5. februara 2016. godine izvršili krivično delo razbojničke krađe i 4. aprila 2016. godine krivično delo teške krađe.

Saslušanje osumnjičenih, ovde podnosilaca ustavnih žalb i, pred Višim javnim tužiocem u Somboru započeto, i to: S. N . u 9,25 časova i završeno u 9,35, a Sn. B . započeto je u 9,39 i završeno u 9,44, dok je saslušanje D. P . započeto u 9.50 i završeno u 9,55.

Rešenjima Višeg javnog tužilaštva u Somboru Kti. 18/16 od 16. aprila 2016. godine u 9,37 časova; 9,45 časova i 9,57 časova, ukinuta su zadržavanja podnosiocima ustavnih žalbi koja su im bila određena rešenjima Policijske uprave u Somboru Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine, za koja je u navedenim rešenjima konstatovano da im se računa od 12,00 sati 14. aprila 2016. godine, kada su lišeni slobode.

4. Odredbama člana 18. Ustava utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (stav 1.); da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2.); da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (stav 3.).

Ostalim odredbama Ustava koje su značajne za odlučivanje u ovom predmetu utvrđeno je: da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25. stav 2.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.); da lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu (član 29. stav 2.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (član 30. stav 2.).

Odredbama člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na čiju se povredu pozivaju podnosioci, propisano je: da svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, te da niko ne može biti lišen slobode osim u sledećim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom: u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja lica pred nadležnu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo, ili kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstvo po njegovom izvršenju (stav 1.c); da svako ko je uhapšen ili lišen slobode shodno odredbama iz stava 1.c ovog člana mora bez odlaganja biti izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom određeno da obavlja sudske funkcije i mora imati pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten na slobodu do suđenja, kao i da puštanje na slobodu može biti uslovljeno jemstvima da će se lice pojaviti na suđenju (stav 3.).

Članom 8. Evropske konvencije je propisano: da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske (stav 1.); da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih (stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS “, br. 72/11 i dr) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu (član 69. stav 2.); da u cilju utvrđivanja činjenica u postupku od osumnjičenog se mogu i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i lični podaci, sastaviti lični opis i napraviti fotografija (forenzička registracija osumnjičenog) (član 140. stav 1.); da se radi otklanjanja sumnje o povezanosti sa krivičnim delom, od oštećenog ili drugog lica zatečenog na mestu krivičnog dela mogu i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela i bukalni bris (član 140. stav 3); da radnju iz st. 1. i 3. ovog člana po naredbi javnog tužioca ili suda preduzima stručno lice (član 140. stav 4.); da ako je to potrebno radi otkrivanja učinioca krivičnog dela ili utvrđivanja drugih činjenica u postupku, javni tužilac ili sud može narediti uzimanje uzorka za forenzičko-genetičku analizu od drugih lica ako postoji jedna ili više karakteristika koja ih dovodi u vezu sa krivičnim delom (član 142. stav 1. tačka 3).

Odredbama člana 211. stav 1. ZKP propisano je: da se p ritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (tačka 2.); postoje osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3.).

Odredbama člana 289. ZKP propisano je: da k ad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog. U pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme branioca (stav 1.); da a ko policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju (stav 2.); da će o postupanju u smislu odredbi st. 1. i 2. ovog člana, policija bez odlaganja obavestiti nadležnog javnog tužioca. Javni tužilac može obaviti saslušanje osumnjičenog, prisustvovati saslušanju ili saslušanje poveriti policiji (stav 3.); da a ko osumnjičeni pristane da da iskaz, organ koji obavlja saslušanje će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog pod uslovom da su pristanak osumnjičenog da bude saslušan i njegov iskaz tokom saslušanja dati u prisustvu branioca. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku (stav 4.); da a ko javni tužilac nije prisutan saslušanju osumnjičenog, policija će mu bez odlaganja dostaviti zapisnik o saslušanju (stav 5.) .

Odredbe člana 291. ZKP propis uju: da policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora (član 211.), ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu, a prilikom dovođenja, policija će javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja (stav 1.); da uhapšeni mora biti poučen o pravima iz člana 69. stav 1. ovog zakonika (stav 2.); da ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovođenje uhapšenog trajalo duže od osam časova, policija je dužna da javnom tužiocu ovakvo zakašnjenje posebno obrazloži, o čemu će javni tužilac sačiniti službenu belešku, da će javni tužilac u belešku uneti i izjavu uhapšenog o vremenu i mestu hapšenja (stav 3.).

Odredbom člana 294. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv (stav 1.); da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je z adržan, donosi i uručuje rešenje, da u rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (stav 2.); da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od do stavljanja rešenja, da o žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe , te da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da osumnjičeni ima prava predviđena u članu 69. stav 1. ovog zakonika (stav 4.); da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju, a ako osumnjičeni sam, u roku od četiri časa, ne obezbedi branioca, javni tužilac će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora (stav 5.).

Odredbom člana 81. stav 1. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/16, 24/18 i 87/18) propisano je da je policijski službenik ovlašćen, izuzetno, da lice pozove usmeno ili odgovarajućim telekomunikacionim sredstvom, pri čemu je dužan da saopšti razlog pozivanja, a uz saglasnost lica može i da preveze lice do službenih prostorija.

5. Ispitujući osnovanost navoda ustavnih žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, kojom se pružaju jemstva slobode i bezbednosti i koja sadržinski odgovara odredbi člana 5. stav 1-c Evropske konvencije, čiju su povredu podnosioci istakli, Ustavni sud, u ovom ustavnosudskom predmetu, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, stav 6. obrazloženja ) konstatuje da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, te da policijsko hapšenje, zadržavanje osumnjičenog, zabrana napuštanja stana i pritvor, predstavljaju posebno osetljive mere njegovog ograničenja. Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Razlozi zbog kojih se jedno lice može lišiti slobode, kako u toku krivičnog postupka, tako i u predistražnom postupku propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP, a postupak lišavanja slobode nekog lica u predistražnoj fazi krivičnog gonjenja regulisan je odredbama člana 294. ZKP.

Krećući se u okvirima postavljenog zahteva ustavnih žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosilaca vođen predistražni postupak zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo razbojničke krađe i krivično delo teške krađe; da je u tom predistražnom postupku nadležni javni tužilac ocenio da je, radi nesmetanog sprovođenja predistražnog postupka, a zbog postojanja pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP , neophodno zadržati osumnjičene, ovde podnosioce ustavnih žalbi, te je Policijska uprava u Somboru, po odobrenju Višeg javnog tužioca u Somboru, donela osporena rešenja o zadržavanju Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine , saglasno odredbama člana 294. ZKP.

Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom i iz razloga formalno predviđenog zakonom. Međutim, Ustavni sud je ocenio da Policijska uprava u Somboru i Viši sud u Somboru u osporenim rešenjima nisu naveli ustavnopravno prihvatljive razloge kojima bi se moglo obrazložiti zašto je zadržavanje podnosilaca ustavnih žalb i bilo neophodno. Naime, u obrazloženju osporenih prvostepenih rešenja o zadržavanju Policijske uprave u Somboru Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine, osim što je navedeno da postoji sumnja da su podnosioci izvršili krivično delo razbojničke krađe 5. februara 2016. god ine i označen zakonski osnov zadržavanja, nije dato obrazloženje postojećih razloga koji „shodno članu 211. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP“ opravdavaju lišavanje slobode podnosilaca ustavnih žalb i. Ustavni sud nadalje ukazuje na to da je u osporenom drugostepenom rešenju, odlučujući o osnovanosti izjavljenih žalbi protiv rešenja o zadržavanju, Viši sud u Somboru u izvesnoj meri otklonio manjkavosti obrazloženja prvostepenih rešenja, te citirao odredbe lana 211. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, ali nije izneo nijednu konkretnu i individualizovnu činjenicu, u odnosu na bilo kog od osumnjičenih, ovde podnosilaca ustavnih žalb i, a koja bi predstavljala razlog zbog kojeg se, na osnovu citiranih odredbi člana 211. ZKP, osumnjičena lica mogu lišiti slobode, čime, po oceni Ustavnog suda, odbijanje žalbi kao neosnovanih nije obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način, i jeste posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja nadležnih državnih organa.

Naime, prema odredbi tačke 3) člana 211. stav 1. ZKP, moraju se utvrditi osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, između ostalog, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Viši sud u Somboru, u žalbenom postupku, imajući u vidu težinu krivičnih dela za koje se podnosioci ustavnih žalbi sumnjiče, a ukazujući samo na činjenicu da su krivična dela izvršena na teritoriji više naseljenih mesta, nije uverio Ustavni sud da navedeni razlozi, u konkretnom slučaju, predstavljaju one osobite okolnosti koje su direktno ukazivale na to da će podnosioci ustavn ih žalb i boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo. Pored toga , Ustavni sud konstatuje da Viši sud u Somboru nije naveo nijednu konkretnu činjenicu koja bi se mogla smatrati pritvorskim razlogom iz tačke 2) člana 211. stav 1. ZKP, te tako očigledne manjkavosti prvostepenog rešenja o zadržavanju nisu adekvatno otklonjene ni u postupku po redovnom pravnom leku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da lišenje slobode podnosilaca ustavnih žalbi nije sprovedeno iz razloga predviđenih zakonom, kako to jemči odredba člana 27. stav 1. Ustava, pa je ocenio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na slobodu i bezbednost, i saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavne žalbe u ovom delu usvojio, odluč ujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud osporena rešenja nije poništio, imajući u vidu da su ta rešenja bila temporalnog karaktera i da su prestala da proizvode pravno dejstvo, ukidanjem zadržavanja prema podnosiocima ustavnih žalbi.

Ustavni sud je ocenio je da je, iako su podnosioci ustavnih žalb i tražili da se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, samo utvrđivanje povrede prava dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocima ustavn ih žalbi.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na slobodu iz člana 5. stav 3. Evropske konvencije, Ustavni sud, najpre, konstatuje da iz navoda ustavnih žalbi, kojima podnosioci obrazlažu navedenu povredu prava, proizlazi da oni suštinski ukazuju na povredu prava iz člana 29. stav 2. Ustava Republike Srbije. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da prema podnosiocima ustavnih žalbi nije bio određen pritvor odlukom suda, već su u predistražnoj fazi postupka podnosioci zadržani u svojstvu osumnjičenih, po ovlašćenju javnog tužioca, koje mu je izuzetno dato kako se od ovog državnog organa ne bi, u kompleksnijim slučajevima, zahtevalo postupanje u nerealno kratkim rokovima, Ustavni sud je ocenio da bi se navodi ustavnih žalbi kojima se ukazuje na to da podnosioci nisu u skladu sa zahtevima hitnosti, koje propisuje odredba člana 291. ZKP, izvedeni pred sud, mogli dovesti u ustavnopravnu vezu sa sadržinom prava iz člana 29. stav 2. Ustava, kojom se utvrđuju dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda.

Razmatrajući navode ustavnih žalb i u odnosu na odredbu člana 29. stav 2. Ustav a, Ustavni sud najpre ukazuje da se navedenim ustavnim pravom svakome garantuje da će lišenje slobode bez odluke suda biti svedeno na najkraće moguće vreme, te je zato utvrđeno da se lice lišeno slobode mora najkasnije u roku od 48 časova predati nadležnom sudu, što znači sudu koji će odlučiti o osnovanosti lišenja slobode donošenjem odluke o određivanju pritvora ili puštanjem lica na slobodu. Dakle, Ustavom utvrđeni rok od 48 časova ne odnosi se na rok u kome lice mora biti saslušano od strane sudije, odnosno rok u kome mora biti započeto njegovo saslušanje, niti rok u kome mora biti doneta sudska odluka o lišenju slobode – pritvoru. Ovakav stav Ustavni sud je, pored ostalog, zauzeo u Odluci Už-3855/2011 od 29. marta 2012. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs) i Rešenju Už-4430/2011 od 11. septembra 2014. godine.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je dana 14. aprila 2016. godine, u ranim jutarnjim časovima, na osnovu naredbi Osnovnog suda u Subotici Kppr. 369/16 i 371/16 izvršeno pretresanje stana i ostalih prostorija koje koriste podnosioci ustavn ih žalb i od strane policijskih službenika kriminalističke policije Policijske uprave Sombor u saradnji sa Policijskom upravom u Subotici i Novom Sadu – Policijska stanica Srbobran . Podnosioci ustavnih žalbi su , nakon obavljenih pretresa, na osnovu člana 81. stav 1. Zakona o policiji usmeno pozvani da pristupe u službene prostorije Policijske uprave Subotica, radi vođenja informativnog razgovora, te su i preveženi službenim vozilima do Policijske uprave u Subotici.

U prostorijama Policijske uprave Subotica najpre je zamenik Osnovog javnog tužilaštva u Vrbasu poverio saslušanje podnosilaca ustavn ih žalbi policijskim službenicima Policijske stanice u Srbobranu zbog krivičnog dela teške krađe učinjenog 19. februara 2016. godine na štetu M.M. i 27. marta 2016. godine na štetu M.R, tako da je saslušanje podnosioca ustavne žalbe S. N . započeto u 9,10 časova i završeno u 9,25 časova , podnositeljke Sn. B . započeto u 10,20 časova i završeno u 10,30, a podnositeljke D. P . započeto u 8,00 časova i završeno u 8,15 časova. Nakon toga podnosioci ustavnih žalbi su saslušavani od strane kriminalističke policije Policijske uprave Subotica – Policijska stanica Mali Iđoš zbog krivičnog dela teške krađe učinjeno 12. marta 2016. godine na štetu Z.K, po odobrenju zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici , te je saslušanje podnosioca ustavne žalbe S. N . započeto u 9,45 časova, a podnositeljke Sn. B . započeto u 10,30 časova i završeno u 10,5 0, nakon čega su osumnjičeni „preuzeti“ na dalji rad od strane policijskih službenika kriminalističke policije Policijske uprave Sombor. Iz odgovora Policijske uprave u Somboru broj 03/1-36.2.3-100/20 od 1. jula 2020. godine proizlazi da je sa podnosiocima ustavnih žalbi najpre vođen informativni razgovor do 12,00 sati 14. aprila 2016. godine, kada im je određeno zadržavanje zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo razbojničke krađe na štetu V.B.

Podnosioci ustavnih žalbi su dana 16. aprila 2020. godine u 9,00 časova uz dopunu krivične prijave sprovedeni zameniku Višeg javnog tužilaštva u Somboru, te su im rešenjima Višeg javnog tužilaštva u Somboru Kti. 18/16 od 16. aprila 2016. godine u 9,37 časova; 9,45 časova i 9,57 časova, ukinuta zadržavanja koja su im bila određena rešenjima Policijske uprave u Somboru Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine.

Iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi: da se lišenje slobode podnositeljki ustavne žalbe D. P . ima računati od 8.00 časova 14. aprila 2016. godine, a podnosiocima ustavn ih žalbi S . N . i Sn. B . lišenje slobode se ima računati od 14. aprila 2016. godine u 9,10 časova, kada su, nakon izvršenog pretresa njihovih stanova dovedeni u prostorije Policijske uprave Subotica gde je započelo njihovo saslušanje od strane policijskih službenika kriminalističke policije Policijsk e stanic e Srbobran u svojstvu osumnjičenih, s obzirom na to da su od tog trenutka oni suštinski bili lišeni prava na slobodu koje im je zajemčeno odredbama člana 27. Ustava Republike Srbije.

Polazeći od napred utvrđenih činjenica, Ustavni sud ukazuje na to da su, saglasno odredbama člana 29. stav 2. Ustava i člana 69. stav 2. ZKP, podnosioci ustavnih žalbi do 16. aprila 2016. godine u 8,00 (D . P .), odnosno u 9,10 časova (S. N . i Sn. B .) mora li biti predati sudu radi odlučivanja o daljem lišenju slobode , odnosno, u konkretnom slučaju pušteni na slobodu , s obzirom na to da je nadležni javni tužilac odlučio da ne predlaže sudu određivanje pritvora prema njima.

Imajući u vidu da su podnosioci ustavnih žalbi pušteni na slobodu nakon isteka roka utvrđenog Ustavom, Ustavni sud je utvrdio da im je osporenim rešenjima Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Sombor Ku. 202/16 od 14. aprila 2016. godine i Višeg suda u Somboru Kž. 4 8/16 od 15. aprila 2016. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 29. stav 2. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu usvojio ustavne žalbe u tački 1. izreke .

7. Ocenjujući osnovanost navoda podnositeljki ustavnih žalbi o povredi prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije, Ustavni sud konstatuje da podnositeljke svoje tvrdnje o povredi ovog prava obrazlažu time da je nesporni bukalni bris od njih uzet protiv njihove volje i bez pravnog osnova, jer nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 140. ZKP, na koji se javni tužilac poziva u osporenim naredbama.

Ustavni sud ukazuje na to da prava propisana u članu 8. stav 1. Evropske konvencije nisu apsolutna, već podležu ograničenjima koja su detaljno navedena u članu 8. stav 2. ove konvencije, a koja moraju biti usko tumačena kako bi se obezbedila maksimalna moguća zaštita prava na privatnost. Naime, osnovna ideja zaštite prava na koja se primenjuje član 8. Evropske konvencije jeste da postoje sfere života svakog pojedinca u koje država ne sme da se meša, osim u onim situacijama kada su kumulativno ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana, odnosno da je takvo mešanje u skladu sa zakonom, da ima legitimni cilj i da je neophodno u demokratskom društvu.

Ustavni sud konstatuje da sfera privatnog života, u smislu člana 8. stav 1. Evropske konvencije, obuhvata i fizički i psihički integritet neke osobe, te da uzimanje uzoraka biološkog porekla, predstavlja zadiranje u sferu privatnog života nekog lica, s obzirom na to da uzorci ćelija sadrže osetljive informacije o pojedincu, a pored toga uzorci biološkog porekla sadrže jedinstveni genetski kod koji je od izuzetne važnosti ne samo za tog pojedinca, već i za njegove rođake.

Ustavni sud ukazuje na to da test dopuštenog ograničenja prava na poštovanje privatnog i porodičnog života počinje tako što se, najpre, utvrđuje da li je stvarno došlo do mešanja javne vlasti u bilo koji od segmenata prava na privatnost. S obzirom na to da iz navoda ustavnih žalbi, dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg javnog tužilaštva u Somboru nesumnjivo proizlazi da je na osnovu naredbi Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 i Ktr.194/16 od podnositeljki ustavnih žalbi, uzet nesporni bukalni bris, bez njihovog pristanka, za potrebe utvrđivanja istovetnosti i vođenja krivičnog postupka protiv NN izvršilaca krivičnog dela teškog ubistva, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju došlo do mešanja državnih organa u pravo zaštićeno članom 8. stav 1. Evropske konvencije.

Zadatak je Ustavnog suda da nadalje ispita da li je mešanje države u pravo na privatan život podnositeljki ustavnih žalbi iz člana 8. stav 1. Evropske konvencije bilo u skladu sa ograničenjima utvrđenim u stavu 2. istog člana, odnosno potrebno je ispitati: 1) da li je mešanje države bilo dopušteno (zakonito); 2) da li je bilo neophodno i 3) da li je imalo legitiman cilj.

Kada je reč o prvom uslovu, Ustavni sud ukazuje da se jedan od najvažnijih standarda po Evropskoj konvenciji sastoji u tome što zakon, odnosno konkretna norma, na osnovu koje se primenjuje određena mera prema nekom licu mora zadovoljiti uslov predvidljivosti. S tim u vezi, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, da bi se zadovoljio standard „zakonitosti“ pravo, bilo pisano ili nepisano, mora biti dovoljno precizno „kako bi građanin u slučaju potrebe i uz odgovarajući savet, mogao, s obzirom na okolnosti, u razumnoj meri predvideti posledice do kojih jedno ponašanje može dovesti“ (videti presudu u predmetu Steel i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavke br. 67/1997/851/1058, od 23. septembra 1998. godine, paragraf 54 .).

Ustavni sud najpre konstatuje da u ovom slučaju podnositeljke ustavnih žalbi ne osporavaju postojanje zakona koji dozvoljava uzimanje biometrijskih uzoraka i uzoraka biološkog porekla, niti osporavaju njegovu preciznost i dostupnost, već ukazuju na to da primena takvih mera nije bila „zakonita“ u vezi sa krivičnim postupkom koji je vođen protiv njih. U ustavnim žalbama je navedeno da u odnosu na podnositeljke nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 140. ZKP, na osnovu kojeg su donete osporene naredbe Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 i Ktr. 194/16, obe od 13. aprila 2016. godine.

S tim u vezi, Ustavni sud je iz odgovora Višeg javnog tužilaštva u Somboru Kto. 28/16 od 28. decembra 2018. godine utvrdio da su osporene naredbe za uzimanje bukalnog brisa od podnositeljki ustavnih žalbi izdate u okviru predistražnog postupka koji se sprovodio protiv NN izvršilaca, od kojih je jedan nesumnjivo bio ženskog pola, zbog krivičnog dela teško ubistvo (koje je izvršeno tako što je oštećeni najpre izboden oštrim predmetom, opljačkan, a potom i zapaljen), učinjenog 3. februara 2016. godine u mestu Stapar, dakle u vremenskoj i prostornoj povezanosti sa krivičnim delom razbojničke krađe za čije su se izvršenje podnositeljke ustavnih žalbi osnovano sumnjičile i za čije izvršenje su kasnije i optužene.

Stoga Ustavni sud smatra da podnositeljke opravdano ukazuju na to da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 140. ZKP da se od podnositeljki ustavnih žalbi, protiv njihove volje uzimaju biološki uzorci. Ovo stoga što podnositeljke nisu imale svojstvo osumnjičenih lica za krivično delo teško ubistvo, te stoga nije bilo moguće vršiti njihovu forenzičku registraciju na osnovu člana 140. stav 1. ZKP, niti je bilo moguće da se, radi otklanjanja sumnje o povezanosti sa krivičnim delom, saglasno odredbi člana 140. stav 3. ZKP, od podnositeljki uzima bukalni bris, jer one nisu imale ni svojstvo oštećenih, niti su bile zatečene na mestu izvršenja krivičnog dela teškog ubistva, radi čijeg rasvetljavanja su osporene naredbe izdate.

Međutim, Ustavni sud ukazuje na to da je odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, u konkretnom slučaju, mogla biti pravni osnov za uzimanje nespornog bukalnog brisa od podnositeljki ustavnih žalbi, s obzirom na to da je iz prikupljenih tragova na mestu izvršenja krivičnog dela teškog ubistva utvrđeno da je u tom kritičnom događaju učestvovalo više lica, od kojih je jedna nesumnjivo ženskog pola. Polazeći od toga da iz navoda ustavnih žalbi i odgovara Višeg javnog tužilaštva u Somboru proizlazi da je Više javno tužilaštvo nakon lišavanja slobode i otkrivanja podnositeljki ustavnih žalbi kao osnovano sumnjivih učinilaca za krivično delo razbojničke krađe koje je učinjeno samo dva dana posle krivičnog dela teškog ubistva u čijem izvršenju je postojala sumnja da je učestvovala bar jedna osoba ženskog pola, te imajući u vidu okolnosti pod kojima je izvršeno krivično delo teškog ubistva, a dovodeći ga u vremensku i prostornu vezu sa krivičnim delom razbojničke krađe za koje su podnositeljke bile sumnjive, Ustavni sud smatra da bi u okolnostima konkretnog slučaja bilo dopušteno da se uzorci za forenzičko – genetičku analizu uzmu od nekog drugog lica (koje nije ni osumnjičeni, ni oštećeni, niti je zatečen na mestu izvršenja krivičnog dela, kako to propisuje odredba člana 140. ZKP), bez njegovog pristanka, ako poseduje jednu ili više karakteristika, odnosno obeležja od značaja za identifikaciju, a koje bi ga mogle dovesti u vezu sa tim krivičnim delom, a koje je u konkretnom slučaju postojalo.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je pravni osnov za uzimanje nespornog bukalnog brisa od podnositeljki ustavnih žalb i sadržan u članu 142. stav 1. tačka 3) ZKP, te da činjenica da se u osporenim naredbama Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktr. 192/16 i Ktr. 94/16 od 13. aprila 2016. godine, kao pravni osnov za preduzimanje navedene radnje navodi član 140. st. 1. i 3. ZKP, može smatrati očiglednom omaškom u pisanju, koja u okolnostima konkretnog slučaja ne utiče na zakonitost sprovedene dokazne radnje.

Što se tiče ostalih uslova koji, pored napred utvrđene zakonitosti, moraju biti ispunjeni da bi se mešanje u prava pojedinca od strane izvršne vlasti, moglo smatrati dozvoljenim ograničenjima utvrđenim u stavu 2. člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je utvrdio da je Više javno tužilaštvo u Somboru donelo osporene naredbe Ktr. 192/16 i 194/16 istražujući okolnosti pod kojima je izvršeno krivično delo teškog ubistva 3. februara 2016. godine u mestu Stapar koje se nalazi u blizini naseljenih mesta u kojima je u bliskom vremenskom razdoblju sa tim delom izvršeno više krivičnih dela protiv imovine sa elementima nasilja, od kojih je jedno izvršeno 5. februara 2016. godine. Polazeći od toga da su osporene naredbe izdate u cilju rasvetljavanja jednog od najtežih krivičnih dela, za koje je postojao jako mali broj tragova sa mesta događaja, od kojih je jedan bio DNK uzorak koji je upućivao na prisustvo ženske osobe na mestu izvršenja krivičnog dela teškog ubistva, a imajući u vidu način izvršenja tog krivičnog dela od 3. februara 2016. godine (oštećeni je najpre izboden oštrim predmetom, opljačkan, a potom i zapaljen), kao i okolnost da su podnositeljke ustavn ih žalbi od ranije bile dobro poznate organima krivičnog gonjenja kao izvršioci velikog broja krivičnih dela protiv imovine, od kojih je za jedno od tih (razbojnička krađa), u vreme donošenja osporenih naredbi, postojala osnovana sumnja da je izvršeno od strane podnositeljki ustavnih žalbi 5. februara 2016. godine, Ustavni sud smatra da je mešanje države u privatan život podnositeljki ustavnih žalbi imalo legitiman cilj i u okolnostima konkretnog slučaja bilo neophodno da se utvrdi da li su one povezane sa izvršenjem krivičnog dela teškog ubistva.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani navodi ustavnih žalbi o povredi prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. stav 1. Evropske konvencije, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Razmatrajući navode ustavnih žalbi da je pripadnik policije gurao u usta štapić sa vatom radi uzimanja bukalnog brisa, čime je došlo do povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta ličnosti iz člana 25. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da se ovi navodi, u suštini, odnose na tvrdnje o povredi prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije, čiju je osnovanost Sud već cenio.

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na slobodu i bezbednost

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti