Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Povreda je nastala zbog neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda, pa je podnosiocima dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. J. i V. J, oboje iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. J. i V. J. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu P. 507/08 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. J. i V. J, oboje iz N, su 8. avgusta 2011. godine Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu P. 885/02, kasnije P. 507/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je protiv podnosilaca, kao tuženih - roditelja preminule J.J.-R, tužilac - suprug njihove pok. ćerke, 25. jula 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Negotinu; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 885/02 od 18. januara 2007. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca; da je po žalbi tužioca Okružni sud u Negotinu rešenjem Gž. 1104/07 od 30. juna 2008. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da je, u ponovnom postupku, Opštinski sud u Negotinu doneo presudu P. 507/08 od 4. septembra 2009. godine kojom je ponovo odbijen tužbeni zahtev, ali da do dana podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno odlučeno o predmetu spora.

Podnosioci ustavne žalbe predlažu da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi im povredu označenog Ustavom garantovanog prava i da im se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete. Podnosioci su istakli i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Negotinu P. 507/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosilaca ustavne žalbe, kao tuženih, tužilac Z.R. iz N. je podneo 25. jula 2002. godine Opštinskom sudu u Negotinu tužbu radi utvrđenja obima zaostavštine, posle smrti njegove supruge, a ćerke tuženih.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 885/02.

Do donošenja rešenja P. 885/02 od 26. maja 2003. godine kojim je odredio da postupak u ovom sporu miruje, počev od 26. maja 2003. godine, jer parnične stranke nisu pristupile na zakazano ročište, prvostepeni sud je odložio dva ročišta (od 25. septembra 2002. godine i 27. februara 2003. godine), na predlog parničnih stranaka, a radi pokušaja mirnog rešenja spora, dok je na ročištima koja su održana (od 31. oktobra 2002. godine, 28. januara i 10. aprila 2004. godine) sprovodio dokazni postupak uvidom u ostavinski predmet i saslušanjem parničnih stranaka.

Na ročištu od 25. avgusta 2003. godine, po predlogu tužioca, sud je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje. Tokom daljeg postupka, do donošenja prvostepene presude P. 885/02 od 18. januara 2007. godine, sud je zakazao 27 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 11 ročišta odloženo zbog nedolaska pozvanih svedoka na zakazana ročišta, nedostavljanja u ostavljenim rokovima traženih finansijskih izveštaja, nedostavljanja nalaza i mišljenja veštaka i nedolaska veštaka koje je trebalo saslušati.

Opštinski sud u Negotinu je doneo presudu P. 885/02 od 18. januara 2007. godine, kojom je odbio tužbene zahteve tužioca, utvrdio zaostavštinu iza pok. J.J.- R. predstavlja novac u iznosu od 128.779,21 dinara i obavezao tužene, ovde podnosioce ustavne žalbe da tužiocu solidarno isplate određeni iznos na ime njegovog doprinosa u dogranji stambene zgrade tuženih i da mu na ime njegovog naslednog dela isplate određeni iznos, kao i da tužiocu naknade troškove parničnog postupka.

Tužilac je protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu, koju je Okružni sud u Negotinu rešenjem Gž. 1104/07 od 30. juna 2008. godine usvojio, ukinuo presudu Opštinskog suda u Negotinu P. 885/02 od 18. januara 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je potrebno da prvostepeni sud raspravi sporna pravna pitanja, te da, nakon toga, odluči o osnovanosti kako osnovnog, tako i eventualnog tužbenog zahteva.

Predmetu je, pred prvostepenim sudom, dodeljen novi broj P. 507/08. Sud je, do donošenja druge po redu prvostepene presude, zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu (od 11. septembra, 15. oktobra, 18. novembra i 16. decembra 2008. godine i 22. januara, 9. jula i 4. septembra 2009. godine), od kojih su odložena tri ročišta (od 11. septembra, 15. oktobra i 18. novembra 2008. godine), zbog neuredne dostave poziva tužiocu. Na ročištima koja su održana sud je dozvolio proširenje tužbenog zahteva u odnosu na novooznačene tužene i sproveo dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka.

Opštinski sud u Negotinu je presudom P. 507/08 od 4. septembra 2009. godine ponovo odbio sve zahteve tužioca i obavezao ga na plaćanje parničnih troškova.

Tužilac je 7. decembra 2009. godine protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu, koju je Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž. 10350/10 od 28. marta 2012. godine odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Negotinu P. 507/08 od 4. septembra 2009. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 18. maja 2012. godine dostavljen parničnim strankama, pa i podnosiocima ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 25. jula 2002. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Negotinu protiv podnosilaca ustavne žalbe, i da je okončan nakon devet godina, devet meseci i 23 dana, uručivanjem parničnim strankama presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 10350/10 od 28. marta 2012. godine.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka pre vashodno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, O pštinski sud u Negotin u je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu presudom P. 885/02 od 18. januara 2007. godine, posle gotovo punih pet godina od podnošenja tužbe. Do donošenja navedene presude, prvostepeni sud je odložio čak 11 ročišta za glavnu raspravu.

Ustavni sud je ocenio da je ukupnoj dužini trajanja parničnog postupka doprinelo i postupanje drugostepenog suda koji je o žalbi izjavljenoj 7. decembra 2009. godine protiv prvostepene presude, kada je postupak već trajao više od sedam godina, odlučio nakon dve godine i četiri meseca, presudom Gž. 10350/10 od 28. marta 2012. godine.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavn i sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe nisu u značajnijoj meri doprineli dužini trajanja postupka, kao i da su imali legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak, u kom je traženo utvrđenje obima zaostavštine posle smrti njihove ćerke. Podnosioci ustavne žalbe su, ipak, u izvesnoj meri, doprineli dužini trajanja postupka time što je prvostepeni sud na zajednički predlog parničnih stranaka dva puta odložio ročišta za glavnu raspravu, radi pokušaja mirnog rešenja spora, te što su jednom, zajedno sa suprotnom stranom, izostali sa ročišta iako su bili uredno pozvani.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu P. 507/08.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučko kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka, postupanje sudova i značaj koji predmet spora ima za podnosioce ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova, uzimajući u obzir i doprinos podnosilaca dužem trajanju postupka.

7. Povodom zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, ovaj sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti