Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu oštećenog u krivičnom postupku, izjavljenu protiv oslobađajućih presuda. Utvrđeno je da oštećeni nema Ustavom zajemčeno pravo da treće lice bude osuđeno, te mu oslobađajućom presudom ne može biti povređeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovice Veljkovića iz Žitorađe, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovice Veljkovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu VPK. 40/06 od 2. decembra 2008. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. VP. 286/10 od 2. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovica Veljković iz Žitorađe, preko punomoćnika Svetislava S. Veličkovića, advokata iz Niša, podneo je Ustavnom sudu 5. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu VPK. 40/06 od 2. decembra 2008. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. VP. 286/10 od 2. marta 2010. godine, zbog povrede načela neposredne primene zajemčenih prava i zabrane diskriminacije, utvrđenih odredbama čl. 18. i 21. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je tokom krivičnog postupka u kome je podnosilac, kako ističe, imao svojstvo oštećenog kao tužioca, izvršeno saobraćajno veštačenje kome je prigovoreno od strane punomoćnika oštećenog, koji je predložio novo veštačenje, ali je prvostepeni sud to odbio, a da u obrazloženju presude o tome nema ni jedne reči; da su drugostepena, a samim tim i prvostepena presuda nezakonite; da se postavlja pitanje na osnovu kojih dokaza i činjenica je sud oslobodio okrivljene; da oštećenom nije pružena sudska zaštita, jer je u redove Vojske poslao zdravog i sposobnog sina jedinca, a vraćen mu je kovčeg sa njegovim telom i to isključivo krivicom okrivljenih. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene presude i odredi da nadležni sud sprovede postupak.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da su osporenom prvostepenom presudom Okružnog suda u Nišu VPK. 40/06 od 2. decembra 2008. godine, u predmetu protiv okrivljenih P.P. iz Beograda i M.B. iz Niša, po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. Vp. 1422/05 koja je precizirana 28. novembra 2008. godine, okrivljeni oslobođeni optužbe za izvršenje po jednog krivičnog dela nepreduzimanje mera za obezbeđenje vojne jedinice iz člana 410. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), jer dela za koja su optuženi po zakonu nisu krivična dela; da je osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. VP. 286/10 od 2. marta 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba Okružnog javnog tužioca u Nišu izjavljena protiv prvostepene presude, koja je i potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća u svojstvu oštećenog u krivičnom postupku protiv okrivljenih P.P. iz Beograda i M.B. iz Niša, vođenom po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Nišu, u kome su donete osporene presude. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su u navedenom krivičnom postupku povređena ustavna načela neposredne primene zajemčenih prava i zabrane diskriminacije i pravo na pravično suđenje time što sud nije osudio okrivljene, pa se, po mišljenju podnosioca, „postavlja pitanje na osnovu kojih dokaza i činjenica je sud oslobodio okrivljene“.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, to se u ovom postupku, po shvatanju Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10), kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, privatni tužilac i oštećeni nemaju ni zakonom, niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti istraga, da će se protiv njega voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Oštećeni se stoga u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom su okrivljeni pravnosnažno oslobođeni od optužbe, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više ranijih odluka (videti: Rešenje Už – 297/07 od 22. decembra 2009. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u presudi Krzak protiv Poljske, od 6. aprila 2004. godine, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio aplikaciju zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je utvrdio da je ratione materiae inkopatibilna sa odredbama Konvencije.

Kako podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju ne navodi ustavnopravne razloge za povredu označenih ustavnih načela i prava, već prvenstveno ističe svoj interes da lica protiv kojih je vođen krivični postupak budu oglašena krivim i osuđena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti