Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 16 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra zbog prekomerne dužine postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3707/2010
19.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Kostića iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Kostića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3299/98 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Kostić iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 5. avgusta 2010. godine, preko pumoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3556/93. Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 10394/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 18. novembra 1993. godine Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženog S. K. iz Donjeg Bunibroda, kojom je tražio od suda da utvrdi da je on vlasnik na ½ pomoćne zgrade koja se nalazi na placu tužioca u selu Donji Bunibrod, da obaveže tuženog da mu, kao tužiocu, nadoknadi u stvarima građevinski materijal utrošen na izgradnju predmetne nepokretnosti, kao i da mu isplati polovinu novčanog iznosa dobijenog prodajom kamiona marke „Zastava-640“. Po tužbi je formiran predmet P. 3556/93.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 3556/93 od 11. maja 1994. godine određeno je spajanje predmeta tog suda P. 911/94, po tužbi B. K. i S. K. protiv tužioca ovde podnosioca ustavne žalbe i J. K. iz Donjeg Bunibroda, sa predmetom P. 3556/93.

Tokom trajanja postupka i tužioci i tuženi su pored postojećih istakli i druge tužbene zahteve.

Opštinski sud u Leskovcu je presudom P. 3556/93 P. 287/94 P. 911/94 od 23. maja 1998. godine usvojio pojedine tužbene zahteve tužilaca i tuženih, a pojedine odbio kao neosnovane.

Postupajući po žalbi tužilaca Miroslava Kostića i J. K. Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 1029/08 od 5. oktobra 1998. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 3556/93 P. 287/94 P. 911/94 od 23. maja 1998. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tuženi su urgencijom Opštinskom sudu u Leskovcu od 25. maja 2007. godine tražili zakazivanje ročišta za glavnu raspravu. Prvo ročište u ponovnom postupku održano je 1. jula 2007. godine.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 3299/98 od 25. marta 2008. godine usvojeni su, odnosno delimično su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca i tuženih. Protiv navedene presude tužioci su izjavili žalbu Okružnom sudu u Leskovcu.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž. 1560/10 od 29. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 3299/98 od 25. marta 2008. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu, 18. novembra 1993. godine, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1560/10 od 29. juna 2010. godine, te da je trajao preko 16 godina. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu da Opštinski sud u Leskovcu u ponovnom prvostepenom postupku nije preduzeo nijednu procesnu radnju više od devet godina.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on svojim pasivnim ponašanjem doprineo dužem trajanju postupka, jer u ponovnom prvostepenom postupku više od osam godina nije preduzeo niti jednu procesnu radnju.

Polazeći od navedenog, krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3556/93 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredaba člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13- Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a prevashodno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, kao i doprinos podnosioca ustavne žalbe trajanju postupku. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti