Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao manje od pet godina. Sud je uzeo u obzir složenost predmeta i doprinos podnosioca odugovlačenju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sretka Stojadinovića iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Sretka Stojadinovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Prijepolju u predmetu P. 94/08, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sretko Stojadinović iz Prijepolja je 4. avgusta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Prijepolju u predmetu P. 94/08, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1107/10 od 3. juna 2010. godine.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno : da je osporeni postupak otpočeo u julu 2005. godine; da su „suđenja nepotrebno odlagana“ i da su rasprave zakazivane na duži vremenski period; da imajući u vidu vrstu spora, nije bilo nikakvih posebnih razloga niti prepreka za nerazumno dugo trajanje postupka.

U ustavnoj žalbi se detaljno obrazlažu tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, a koje se odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza od strane sudova. Podnosilac smatra da je zbog tako sprovedenog dokaznog postupka, pogrešno utvrđeno činjenično stanje i, posledično, pogrešno primenjeno materijalno pravo, te da je osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1107/10 od 3. juna 2010. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Iz navedenih razloga, podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporenu presudu Apleacionog suda u Kragujevcu Gž. 1107/10 od 3. juna 2010. godine. Takođe, podnosilac je predl ožio da Sud, u smislu člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odloži izvršenje osporene presude, do donošenja konačne odluke po ustavnoj žalbi. Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 26. novembra 2010. godine dopunio zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, tako što je tražio da mu Sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu uvida izvršenog u spise predmeta Opštinskog suda u Prijepolju P. 94/08, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Drago Popadić je 15. jula 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Prijepolju tužbu protiv Sretka Stojadinovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđ enja prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta.

Tokom trajanja postupka pred prvostepenim sudom bilo je zakazano 14 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je većina i održana. Ročišta zakazana za 16. februar 2006. godine i 13. mart 2006. godine nisu održana, jer je tuženi tražio odlaganje, dok ročište zakazano za 28. avgusta 2006. godine nije održano, jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje. Tokom dokaznog postupka, sud je saslušao veći broj svedoka i više puta odredio veštačenja od strane veštaka geometra, kao i dostavljanje izveštaja i mišljenja od strane Službe za katastar nepokretnosti i Opštinske uprave opštine Prijepolje. Takođe, na predlog tuženog, sud je više puta određivao ponovno veštačenje od strane geometra, odnosno dopunu nalaza i mišljenja veštaka.

Presudom Opštinskog suda u Prijepolju P. 351/05 od 5. oktobra 2006. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženom da se utvrdi da je tužilac korisnik građevinskog zemljišta katastarske parcele br oj 2679 i k atastarske parcele br oj 2680 upisanih u posedovni list br oj 1421 KO , Prijepolje i da se tuženi obaveže da sa dela ovih parcela kako je opisano u merama i granicama u izreci presude , ukloni ogradu od betonskih stubova i bodljikave žice obeležen u detaljnim tačkama od 1 do 9 od magistralnog puta Bijelo Polje – Prijepolje prema reci Lim, čijim postavljanjem je tuženi zauzeo zemljište tužioca na k atastarskoj parceli br oj 2680 površine 0.01,14 ha, a na k atastarskoj parceli br oj 2679 manje od 1 m2, te da zauzeto zemljište preda tužiocu na nesmetano korišćenje.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 595/07 od 13. marta 2008. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Prijepolju P. 351/05 od 5. oktobra 2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud je zakazao 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je većina i održana. Ročište zakazano za 13. mart 2009. godine nije održano, jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje. Tokom dokaznog postupka sud je saslušao veći broj svedoka, a na predlog tuženog je odredio veštačenje od strane veštaka geodeta.

Presudom Opštinskog suda u Prijepolju P. 94/08 od 26. juna 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženom da se utvrdi da je tužilac korisnik građevinskog zemljišta katastarskih parcela br. 2679 i 2680 upisanih u posedovni list br. 1421 , KO Prijepolje i da se tuženi obaveže da sa dela ovih parcela kako je opisano u merama i granicama u izreci presude ukloni ogradu od betonskih stubova i bodljikave žice obeleženi detaljnim tačkama od 1 do 9 od magistralnog puta Bijelo Polje – Prijepolje prema reci Lim, čijim postavljanjem je tuženi zauzeo zemljište tužioca na k atastarskoj parceli br oj 2680 površine 0.01,14 ha, a na k atastarskoj parceli br oj 2679 manje od 1 m2, te da zauzeto zemljište preda tužiocu na nesmetano korišćenje

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1107/10 od 3. juna 2010. godine preinačena je presuda Opštinskog suda u Prijepolju P. 94/08 od 26. juna 2009. godine, tako što je utvrđ eno da je tužilac korisnik građevinskog zemljišta i to katastarske parcele br oj 2679 po kulturi pašnjak I klase, zvane „Polje“ u površini od 0.04,29 hektara, katastarske parcele broj 2680, po kulturi njiva I klase, zvana „Polje“ u površini od 0.12,11 hektara, katastarske parcele broj 2680, po kulturi njiva II klase zvana „Polje“ u površini od 0.06,47 hektara, sve upisano u Pl. broj 1421 , KO Prijepolje, na Republiku Srbiju, korisnik tužilac , što je tuženi dužan da prizna. Istom presudom obavezan je tuženi da sa opisanog zemljišta ukloni postavljenu ogradu od betonskih stubova i bodljikave žice, obeleženu detaljnim tačkama od 1 do 9 koja se pruža od magistralnog puta Bijelo Polje -Prijepolje prema reci Lim iz pravca jugozapada prema severoistoku u dužini od 115,03 metara i ogradu od drvenih stubova i bodljikave žice u dužini od 25,29 metara obeležene detaljnim tačkama od 10 do 12 , a koja je postavljena na katastarskim parcelama čiji je korisnik tužilac, i to katastarske parcele broj 2680 upisane u Pl. broj 1421 , KO Prijepolje u dužni od 129,41 metara i na k atastarskoj parceli broj 2579 upisane u Pl. 1421 KO Prijepolje u dužini od 2,66 metara , i to na zapadnoj strani ovih parcela udaljen oj od katastarske granice u detaljnoj tački 1-1,66 metara, u detaljanoj tački 2-1 metar, u detaljnoj tački 3- 0,99 metara, u detaljnoj tački 4-1.06 metara, u detaljnoj tački 5-1.16 metara, u detaljnoj tački 6- 1.18 metara, u detaljnoj tački 7-1.25 metara, u detaljnoj tački 8- 1.01 metar, u detaljnoj tački 9-0.37 metara , u detaljnoj tački 10- 0,23 metara, u detaljnoj tački 11-0.19 metara, u detaljnoj tački 12- 0.28 metara, čiji postavljanjem tuženi je zauzeo zemljište tužioca na k atastarskoj parceli broj 2680 u površni od 0.01,14 hektara, a na katastarskoj parceli broj 2679 manje od 1m2 i da zauzeto zemljište u navedenim merama i granicama preda tužiocu na nesmetano korišćenje u roku od 15 dana od dana prijema presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak trajao manje od pet godina.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanj e podnosioca ustavne žalbe, pos tupanje sudova, kao značaj prava o kome se raspravljalo u spornom parničnom postupku.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio sledeće: da je predmetni parnični postupak iziskivao izvođenje većeg broja dokaza, odnosno određivanje veštačenja od strane geodeta i geometra, što može ukazati na relativnu složenost činjeničnih pitanja koja su se raspravljala; da je podnosilac ustavne žalbe doprineo dužem trajanju postupka, budući da je više puta predlagao ponovna veštačenja i dopune veštačenja, kao i da četiri ročišta za glavnu raspravu nisu održana, jer su podnosilac ustavne žalbe, odnosno njegov punomoćnik, tražili odlaganja; da nije bilo postupanja od strane sudova koja su doprinela dužem trajanju postupka ; da je u osporenom postupku odlučivano o značajnom pravu podnosioca ustavne žalbe.

I majući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se ukupno trajanje parničnog postupka od pet godina ne može smatrati nerazumno dugim rokom, sa stanovišta ustavnog prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Prijepolju u predmetu P. 94/08 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu .

6. Ispitujući osnovanost navoda ustavne žalbe koji se odnosi na istaknutu povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sadržinu navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je prethodno konstatovao da se podnosilac u suštini žali na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, kao i primenu materijalnog prava.

S tim u vezi, Ustavni sud prethodno ukazuje na svoj stav da nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu ocene dokaza, utvrđenog činjeničnog stanja i primene prav a u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, osim ako iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza priloženih uz nju, ne proizlazi da su sudovi proizvoljno cenili dokaze, odnosno primenili pravo, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da je u osporenoj presudi Gž. 1107/10 od 3. juna 2010. godine Apelacioni sud u Kragujevcu dao dovoljne i jasno obrazloženje razloge za zauzet stav i ocenu dokaza, kao i primenu prava. Stoga je Ustavni sud ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju osnova za tvrdnju da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom prava, a na štetu podnosioca ustavne žalbe .

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7 . Polazeći od iznetog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Pravilnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević