Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje da je rešenjem Upravnog suda, kojim je odbačena tužba kao nedozvoljena, povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje i pravno sredstvo. Sud je proizvoljno primenio pravo, uskrativši podnosiocu pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3714/2012
19.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Veterinarske stanice "SRBOVETERINA" d.o.o. iz Pocerskog Pričinovića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Veterinarske stanice "SRBOVETERINA" d.o.o. i utvrđuje da su rešenjem Upravnog suda U. 29710/10 od 22. marta 2012. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Veterinarska stanica "SRBOVETERINA" d.o.o. iz Pocerskog Pričinovića je, 3. maja 2012. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda U. 29710/10 od 22. marta 2012. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i prava garantovanih odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija).

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Upravnog suda U. 29710/10 od 22. marta 2012. godine kojim je odbačena kao nedozvoljena tužba podnosioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 323-06-07826/2010-09 od 15. oktobra 2010. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Upravnog suda U. 29710/10, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Odlukom o izboru pravnih lica, objavljenom u "Služenom glasniku Republike Srbije", broj 63/10, od 8. septembra 2010. godine, izvršen je izbor pravnih lica kojima je povereno obavljanje poslova iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja za 2010 – 2012. godinu. Odlukom o izboru pravnih lica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za vetrinu broj 323-06-00805/153/2010-05 od 4. avgusta 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe je dodeljena epizotiološka jedinica koja obuhvata naseljena mesta Jelenča i Pocerski Pričinović, sa poukom o pravnom sredstvu da podnosilac protiv ove odluke može podneti prigovor ministru u roku od sedam dana od dana prijema iste, a što je podnosilac ustavne žalbe i učinio.

Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 323-06-07826/2010-09 od 15. oktobra 2010. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca izjavljen "protiv Odluke o izboru pravnih lica objavljenom u 'Služenom glasniku Republike Srbije' broj 63/10 od 8. septembra 2010. godine". U navedenom rešenju je data pouka o pravnom sredstvu, da se protiv tog rešenja može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema istog.

Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je 23. novembra 2010. godine podneo tužbu, koja je osporenim rešenjem Upravnog suda U. 29710/10 od 22. marta 2012. godine odbačena kao nedozvoljena. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da protiv odluke ministra o izboru pravnog lica za obavljanje javnih poslova nije predviđena mogućnost ulaganja prigovora, kao ni mogućnost vođenja upravnog spora, te da se u konkretnom slučaju radi o rešenju koje ne uživa sudsku zaštitu u smislu odredaba čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbom člana 198. stav 2. Ustava utvrđeno je da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.

Odredbama člana 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (stav 1.); da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.); da sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3.); da se odredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju i na druge akte protiv kojih se može voditi upravni spor (stav 4.).

5. Podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje da su mu osporenim rešenjem Upravnog suda povređena Ustavom i Evropskom konvencijom zajemčena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo.

Ustavni sud konstatuje da se odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih članom 32. Ustava. Stoga je Ustavni sud eventualnu povredu prava cenio u odnosu na odredbu člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud najpre ukazuje da pravo na pristup sudu, iako nije eksplicitno naznačeno prilikom normiranja ustavnog prava na pravično suđenje, čini njegov imanentni i neodvojivi deo, kao nužni uslov da bi se ovo pravo uopšte moglo ostvariti. Ovo zato, jer ako se stranci onemogući raspravljanje i odlučivanje pred sudom ili drugim državnim organom o postavljenom zahtevu, svi ostali elementi strukturalno složenog i višeslojnog prava na pravično suđenje, postaju iluzorni i apstraktni, odnosno bespredmetni.

Osporenim rešenjem Upravnog suda je odbačena kao nedozvoljena tužba podnosioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 323-06-07826/2010-09 od 15. oktobra 2010. godine, sa obrazloženjem da predmetno rešenje ne uživa sudsku zaštitu u smislu odredaba čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima.

Odredbama važećeg Zakona o upravnim sporovima predmet upravnog spora je postavljen znatno šire nego odredbama prethodnog Zakona o upravnim sporovima. Naime, u ranijem Zakonu o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96), predmet upravnog spora je bio samo upravni akt (član 6. stav 1.). Međutim, odredbom člana 198. stav 2. Ustava utvrđeno je da zakonitost svih konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. Tako je već sam Ustav kao predmet upravnog spora odredio svaki konačan rešavajući pravni akt koji ne uživa neku drugu sudsku zaštitu. Ustavni sud konstatuje da se pojedinačni akti, kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu i protiv kojih nije izričito predviđen nijedan drugi oblik sudske zaštite, mogu pobijati u upravnom sporu pred Upravnim sudom, primenom odredaba člana 3. novog Zakona o upravnim sporovima, a na podlozi stava 2. člana 198. Ustava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da nije ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje dato u osporenom rešenju da akt koji se pobija tužbom u upravnom sporu ne uživa sudsku zaštitu u smislu odredaba Zakona o upravnim sporovima.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje doneto proizvoljnom primenom merodavnog prava koja je onemogućila podnosiocu raspravljanje i odlučivanje pred sudom o podnetoj tužbi. Ovim je, po oceni Ustavnog suda, bez obzira na pravnu utemeljenost navoda iz podnete tužbe, povređeno njegovo pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Na opisani način, podnosiocu je osporenim rešenjem povređeno i pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, jer je utvrdio da su osporenim rešenjem Upravnog suda U. 29710/10 od 22. marta 2012. godine povređena navedena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe.

6. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava označenih u ustavnoj žalbi, te da poništi osporeno rešenje Upravnog suda U. 29710/10 od 22. marta 2012. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da se štetne posledice učinjene povrede Ustavom zajemčenih prava, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, mogu otkloniti, između ostalog, poništajem osporenog akta, ukoliko Sud utvrdi da je istim podnosiocu povređeno neko Ustavom zajemčeno pravo. Međutim, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je predmet upravnog spora ocena zakonitosti konačne odluke o izboru pravnih lica kojima se poverava obavljanje poslova iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja za 2010 – 2012. godinu, Ustavni sud nije poništio osporeni akt, jer se na ovaj način ne bi mogle otkloniti štetne posledice učinjene povrede prava.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti