Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Ocenjeno je da su nadležni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, zasnovane na uznemirenju javnosti zbog načina izvršenja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. R . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2016. godine , doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. R . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 39/14 od 28. marta 2014. godine i Kv. 1223/14 od 8. aprila 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. R . iz Beograda je, 25. aprila 2014. godine, preko punomoćnika M. M. S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 39/14 od 28. marta 2014. godine i Kv. 1223/14 od 8. aprila 2014. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi , pored ostalog, navod i: da je osporenim rešenj ima Višeg suda u Beogradu prema nj emu produžen pritvor za najduže 30 dana, i to do 28. aprila 2014. godine; da „u konkretnom sudskom predmetu pritvor ... traje nepotrebno i nerazumno dugo “, jer mu je pritvor određen 28. januara 2014. godine; da je „postupajućem zameniku javnog tužioca ... bilo potrebno 53 dana da bi saslušala šest svedoka “; da je „ovako nerazumnim dugim trajanjem, u konkretnom slučaju, pritvor izgubio svoju osnovnu svrhu, i da se pretvorio u kaznu zatvora, iako postoji prezumpcija nevinosti“; da su u ranije donetim rešenjima o pritvoru dati „paušalni i opšt i razlozi za određivanje pritvora “, odnosno da se radi o „uopštenim navodima bez bilo kakve individualizacije“; da se „ponavljaju isti razlozi“; da „čak i da je postojalo uznemirenje javnosti, isto protekom vremenskog perioda, od dva - tri meseca gubi na svom intenzitetu i značaju“. Podnosilac zaključuje da „u konkretnom predmetu sudija za prethodni postupak i krivičnovanpretresno veće Višeg suda u Beogradu, nisu postupali hitno, brižljivo, nisu cenili individualni slučaj, već su pritvor produžavali sa čisto apstraktne tačke gledišta, bez ulaženja u dinamiku istražnog postupka, ne uzevši ni u kom slučaju protek vremena koji neminovno uznemirenje javnosti gubi na intenzitetu, te su na taj način flagrantno prekršili ustavno pravo na ograničeno trajanje pritvora“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označen og ustavn og prava i „ odredi da krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu ponovi postupak“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno kili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 38/14 od 30. januara 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe i još pet lica stavljeno je na teret postojanje osnova sumnje da su izvrši li više krivičnih del a zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 39 /14 od 30. januara 2014. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 28. januara 2014. godine, kada je lišen slobode.

Pritvor je potom podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu istih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, produžen rešenj em sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 39/14 od 27. februara 2014.

Osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 39/14 od 28. marta 2014. godine pritvor je prema podnosi ocu ustavne žalbe produžen za još 30 dana, samo na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 1223/14 od 8. aprila 2014. godine su odbijene kao neosnovane izjavljene žalb e protiv navedenog prvostepenog rešenja. U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja o produženju pritvora je navedeno: da je „po oceni ovog veća pravilno postupio sudija za prethodni postupak kada je prema okriveljenoj M.M. i okrivljenom B. R . produžio pritvor po zakonskom osnovu iz člana 21. st av 1. tač ka 4) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je okrivljenima stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, pa imajući u vidu način izvršenja krivičnog dela, i to da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su u dužem vremenskom periodu od gotovo godinu dana, i to kao službena lica, konkretno okrivljena M.M. u svojstvu šefa odseka upravno-pravnih poslova Odeljenja za građevinske, inspekcijske i upravne poslove Opštine Rakovica, a okrivljeni Bojan Radanović u svojstvu rukovodioca Odeljenja za građevinske, inspekcijske i upravne poslove Opštine Rakovica, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granice svojih službenih ovlašćenja, pribavili korist okrivljenog N.G. kao investitoru poslovnog objekta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, tako što su donošenjem rešenja broj 351-150/11 od 22. avgusta 2011 godine, odnosno rešenja od 5. marta 2012. godine, omogućili investitorima da izbegnu redovan postupak za izdavanje građevinske dozvole i izbegnu plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda u vrednosti od oko 32.000.000,00 dinara za koji iznos je oštećen budžet grada Beograda i pribavljena korist investitorima, čime su, prema navodima naredbu o sprovođenju istrage, ispoljili posebnu upornost prilikom izvršenja krivičnog dela za koje su osnovano sumnjivi te i po oceni ovog veća, u konkretnom slučaju opisani način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledica istog, doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 28. aprila 2014. godine rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 1445/14 i izrečena mu je mera zabrane napuštanja stana.

4. Odredbom člana 31. stav 1. Ustava, na čij u povred u se poziva podnosi lac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je, pored ostalog, da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora .

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Odredbama člana 214. ZKP je propisano: da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (stav 1.); da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.) i da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Trajanje pritvora u istrazi propisano je odredbama člana 215. ZKP, prema kojima je, pored ostalog, propisano da na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode i sudija za prethodni postupak je dužan da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (stav 1.) .

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) propisano je da će se službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, a da će se, ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina (zloupotreba službenog položaja - član 359. st. 1. i 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrši o krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od dve do 12 godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odred be člana 211. stav 1. tač ka 4) ZKP . Dakle, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenih rešenja Višeg suda u Beogradu je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvrši o krivično delo zloupotreba službenog položaja za koje je zaprećena kazna zatvora od preko deset godina, a da imajući u vidu način izvršenja krivičnog dela i postojanje osnovane sumnje da je u dužem vremenskom periodu od jedne godine, kao službeno lice, rukovodilac Odeljenja za građevinske, inspekcijske i upravne poslove Opštine Rakovica „iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granice svojih službenih ovlašćenja“, pribavio korist jednom od okrivljenih kao investitoru poslovnog objekta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, tako što je donošenjem dva rešenja omogućio investitorima da „izbegnu redovan postupak za izdavanje građevinske dozvole i izbegnu plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda u vrednosti od oko 32.000.000,00 dinara za koji iznos je oštećen budžet grada Beograda i pribavljena korist investitorima“, te da su „opisani način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledica istog, doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označen om zakonskom osnovu. Naime, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud je u osporenim rešenjima naveo i jasno obrazlažio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (pribavljanje visoke protivpravne imovinske koristi investitorima i nanošenje štete budžetu grada Beograda) dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosioci sumnjiče, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je prema podnosilocu pritvor ukinut tri dana nakon podnošenja ustavne žalbe i da se nalazio u pritvoru nepuna tri meseca (računajući od 28. januara 2014. godine, kada je lišen slobode), koji period se poklapa sa trajanjem istrage. Imajući u vidu da se istraga protiv podnosilaca ustavne žalbe i još pet lica vodila zbog izvršenja više krivičnih dela zloupotreba službenog položaja, Ustavni sud je ocenio da se istraga vodila sa primerenom hitnošću.

Najzad, Sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu u osporenom prvostepenom rešenju nije prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, već je otklonio pritvorski razlog propisan ovom odredbom, jer je utvrdio da je prestao ovaj zakonski osnov za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru, kao i da je Viši sud u Beogradu 28. aprila 2014. godine meru pritvora ukinuo i odredio drugu, blažu meru, što ukazuje na to da je nadležni sud pažljivo razmatrao sve činjenice i okolnosti koje mogu biti od značaja za donošenje odluke.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su u osporenim rešenj ima o produženju pritvora navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se vodi o sa primerenom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.