Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od ponavljanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja o produženju pritvora. Utvrđeno je da su redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora, zasnovane na postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni ponoviti krivično delo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Petrova iz Iđoša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Momčila Petrova izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1921/11 od 13. decembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 3049/11 od 22. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momčilo Petrov, iz Iđoša, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 16. januara 2012. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi:

- da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, iako okolnost da je do sada više puta osuđivan za imovinska krivična dela i krivična dela sa elementima nasilja, po stavu podnosioca, ne predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da bi mogao ponoviti krivična dela za koja mu se sudi, s obzirom na činjenicu da nije osuđivan za krivična dela jednake težine kao dela za koja se postupak vodi, kao i da žalbeni navodi protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora nisu cenjeni, niti su dati dovoljni i relevantni razlozi za produženje pritvora, već su u drugostepenom osporenom rešenju samo ponovljeni navodi prvostepenog suda;

- da se sporni krivični postupak ne vodi „sa dužnom hitnošću, nego se naprotiv odugovlači“, da se ne postupa po „standardu naročite hitnosti“, da nisu „dati dovoljni razlozi za pritvaranje“, da do sada utvrđene činjenice ukazuju da je prestala osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe počinio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, pa je prestao i osnov za njegovo dalje držanje u pritvoru, zbog čega je i pritvor protiv njega nezakonit;

- da su na navedeni način povređena njegova prava koja jemče odredbe člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povrede označenih Ustavom garantovanih prava, da mu dosudi troškove zastupanja pred Ustavnim sudom, kao i naknadu materijalne i nematerijalne štete nastale pritvaranjem.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1921/11 od 13. decembra 2011. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 3049/11 od 22. decembra 2011. godine, te iz njih i navoda ustavne žalbe utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 1638/11 vodi se krivični postupak protiv Z.K, B.I. i podnosioca ustavne žalbe zbog izvršenja više krivičnih dela razbojništva, teških krađa i krađa. Podnosiocu se stavlja na teret izvršenje dva krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ.

Krivični postupak protiv podnosioca je započeo 27. maja 2011. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, kada je istražni sudija Osnovnog suda u Subotici doneo i rešenje o određivanju pritvora Ki. 737/11, koji se podnosiocu računa od 25. maja 2011. godine, kada je lišen slobode.

Protiv podnosioca ustavne žalbe i ostalih saokrivljenih Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je 17. oktobra 2011. godine podiglo optužnicu Kt. 1111/11, stavljajući podnosiocu na teret izvršenje dva krivična dela razbojništva. Optužnica je, u odnosu na podnosioca, stupila na pravnu snagu 11. decembra 2011. godine, odbijanjem prigovora na optužnicu.

Podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom pritvor je više puta produžavan, po više osnova – poslednji put osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 1921/11 od 13. decembra 2011. godine, donetim na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, koji može trajati najduže dva meseca. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja se navodi da je sud, nakon uvida u spise predmeta, utvrdio da i dalje postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, te je potrebno okrivljenom produžiti pritvor, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Stanovište suda je da i dalje postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi mogao ponoviti krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi. U odnosu na okrivljenog Momčila Petrova, sud konstatuje da je do sada više puta osuđivan zbog izvršenja krivičnih dela: teška telesna povreda (2000. godine), nasilničko ponašanje (tri puta, sve u 2003. godini), krađa (2003. i 2008. godine), teška krađa (2007. godine), iznuda (2007. godine), ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi (2008. godine). Sud zaključuje da je „veće prilikom odlučivanja imalo u vidu brojnost krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret aktuelnim optužnim aktom, zatim težinu tih krivičnih dela, kao i činjenicu da su okrivljeni lica teškog materijalnog stanja, bez zanimanja, zaposlenja, imovine i stalnih izvora prihoda, te je prema tome stanovište ovog veća da postoji i osnovana sumnja da su okrivljeni navedena krivična dela izvršili kako bi sebi i svojoj porodici obezbedili sredstva za egzistenciju, koje sve okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će isti puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo. Prilikom odlučivanja veće je imalo u vidu da su sva trojica okrivljenih do sada osuđivana zbog istovrsnih krivičnih dela, odnosno zbog izvršenja krivičnog dela protiv imovine kao i zbog izvršenja krivičnog dela sa elementima nasilja“.

Rešavajući o žalbama protiv prvostepenog osporenog rešenja, Apelacioni sud u Novom Sadu je 22. decembra 2011. godine doneo osporeno rešenje Kž. 3049/11, kojim je žalbe branilaca odbio kao neosnovane. Drugostepeni sud u ovom rešenju navodi: „Iz utvrđenja prvostepenog suda proizlazi da su okrivljeni K.Z, okrivljeni I.B. i okrivljeni Petrov Momčilo prema izvodu iz KE do sada više puta osuđivani presudama bliže navedenim u obrazloženju prvostepenog rešenja, između ostalog i zbog istovrsnih krivičnih dela, odnosno krivičnih dela protiv imovine kao i zbog izvršenja krivičnih dela sa elementima nasilja. Nadalje, imajući u vidu da su okrivljeni K.Z, okrivljeni I.B. i okrivljeni Petrov Momčilo osnovano sumnjivi da su izvršili više krivičnih dela razbojništva iz člana 206 stav 1. KZ u vezi sa članom 33 . KZ i više krivičnih dela teške krađe iz člana 204 . stav 1 . tačka 1) KZ, u relativno kratkom vremenskom periodu, sve napred navedene okolnosti, po mišljenju Apelacionog suda, predstavljaju osobite okolnosti ko je ukazuju da bi okrivljeni K.Z, okrivljeni I.B. i okrivljeni Petrov Momčilo ukoliko bi se našli na slobodi mogli ponoviti krivično delo , odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela pa je pravilno prvostepeni sud utvrdio da su ispunjeni uslovi za produženje pritvora propisani u članu 142 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP, zbog čega su žalbeni navodi branilaca okrivljenih ocenjeni kao neosnovani.

Ovaj sud, takođe, nalazi da je pritvaranje okrivljenih shodno članu 141 . stav 1. ZKP neophodno radi vođenja krivičnog postupka, jer se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.

Kako ostali žalbeni navodi branilaca okrivljenog K.Z, okrivljenog I.B. i okrivljenog Petrov Momčila ne dovode u pitanje pravilnost prvostepenog rešenja, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud dao valjane, argumentovane i na zakonu zasnovane razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu“.

4. Članom 27. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode je dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 31. stav 1. Ustava je utvrđeno da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu a ko do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 133. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 , 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09, 76/10 i 72/11) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je da mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor.

Odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se p ritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo – ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti;

Ostale odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje su od značaja za odlučivanje, propisuju: da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja i da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (član 146. st. 1. do 4.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st . 1. i 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka (videti, pored ostalih, odluke u predmetima: Už-1197/2008, od 13. novembra 2008. godine, Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1738/2009 i Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine, Už-1258/2010 od 15. jula 2010 godine, Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine, te Už-1108/2011 i Už-1082/2010 od 8. septembra 2011. godine) dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27, 31. i 32. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene osnovanosti ustavne žalbe, primenjeni već zauzeti stavovi.

6. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčen ih prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustav a, Ustavni sud je pošao od toga da je, kod svakog odlučivanja o produženju pritvora tokom krivičnog postupka, nadležan sud dužan da ceni da li i dalje postoje zakonom propisani razlozi za zadržavanje ove procesne mere na snazi, te ukoliko nađe da takvi razlozi i dalje postoje, obavezan je da ih u rešenju o produženju pritvora jasno i dovoljno obrazloži.

Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su, po oceni Ustavnog suda, u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo može produžiti pritvor, i u njima su dati detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog (podnosioca ustavne žalbe) u pritvoru.

Odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo – ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti. Prvostepeni sud je smatrao da dosadašnja osuđivanost podnosioca za imovinska krivična dela i krivična dela sa elementima nasilja, predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da će , puštanjem na slobodu, ponoviti krivično delo . Podnosilac, naprotiv, smatra da njegova ranija osuđivanost ne predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da bi mogao ponoviti krivična dela za koja mu se sudi, jer nije osuđivan za krivična dela jednake težine kao dela za koja se u konkretnom slučaju postupak vodi.

Ustavni sud ocenjuje da dosadašnja višestruka osuđivanost podnosioca za istovrsna krivična dela, odnosno za imovinska krivična dela i krivična dela sa elementima nasilja (teška telesna povreda, nasilničko ponašanje, krađa, teška krađa, iznuda i ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi), očigledno predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da bi, puštanjem na slobodu, mogao ponoviti krivično delo. Na ovakav stav nema uticaja težina svakog pojedinačnog dela za koje je podnosilac ranije osuđivan, što podnosilac neosnovano ističe, već je bitna kako brojnost, tako i vrsta učinjenih krivičnih dela. Kako su ranija krivična dela uglavnom iz imovinsk e oblasti, a neka od njih i sa elementima nasilja, po mišljenju Ustavnog suda, očito je da se radi o krivičnim delima koja u sebi sadrže one elemente koje sadrže i krivična dela za koja se postupak vodi, pa je ustavnopravno u svemu prihvatljiv stav postupajućih sudova da višestruka osuđivanost za istovrsna krivična dela predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da bi okrivljeni, puštanjem na slobodu, mogao ponoviti krivično delo.

Dalje, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud ocenio i obrazložio navode podnosioca iz žalbe izjavljene protiv osporenog rešenja o produženju pritvora , vodeći pri tome računa da oceni samo navode koji se odnose na osnovanost produženja pritvora, a ne i navode žalbe koji ne dovode u pitanje pravilnost prvostepenog rešenja o produženju pritvora, s obzirom na to da se ti navodi odnose na ocenu izvedenih dokaza, utvrđivanje činjeničnog stanja, te pretpostavke i kalkulacije odbrane, kojima je mesto u žalbi protiv osuđujuće presude, a ne i u žalbi protiv rešenja o produženju pritvora.

Okolnost da su u drugostepenom osporenom rešenju razlozi za produženje pritvora okrivljenima dati skupno, odnosno da nisu nabrajani pojedinačno za svakog okrivljenog, kao što je to učinjeno u prvostepenom osporenom rešenju, Ustavni sud smatra prihvatljivom, imajući u vidu da kod svih okrivljenih egzistira ista osobita okolnost koja ukazuje da bi puštanjem na slobodu mogli ponoviti krivičn o dela – višestruka osuđivanost za imovinska krivična dela i krivična dela sa elementima nasilja.

Činjenicu da se u drugostepenom osporenom rešenju ponavljaju navodi iz osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, Ustavni sud takođe smatra prihvatljivom, imajući u vidu da drugostepeni sud u potpunosti prihvata argumente iz ožalbenog prvostepenog rešenja, s tim što iste okolnosti ne navodi za svakog okrivljenog ponaosob, već ih navodi zbirno, s obzirom na to da se odnose na sve okrivljene podjednako.

Shodno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom, kao i da su u osporenim rešenjima dati dovoljni i relevantni razlozi za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da su tvrdnje podnosi oca o povredi njegovih prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, neosnovane.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 31. st av 1. Ustava, koje podnosilac ustavne žalbe izričito ističe, Ustavni sud ukazuje da se pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava ne može dovesti u pravnu vezu sa osporenim rešenjima, jer se navedenom ustavnom odredbom jemče prava okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice. Kako su u konkretnom slučaju osporena rešenja Osnovnog suda u Subotici i Apelacionog suda u Novom Sadu o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe doneta nakon podizanja optužnice, Ustavni sud nalazi da se pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe može postaviti samo u odnosu na pravo garantovano odredbom člana 31. stav 2. Ustava, kojim se svakome jemči da trajanje pritvora posle podizanja optužnice sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, a koje pravo podnosilac ustavne žalbe nije označio kao povređeno.

8. Polazeći od naveden og, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena prava zajemčena odredbama člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od ponavljanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti