Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom i stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnosti sudova u izvršnom i stečajnom postupku koji traju od 2006. godine. Podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne štete i nalaže ubrzanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3722/2011
20.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nj. R. i Nj. Š, oboje iz Z, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nj. R. i Nj. Š. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 1726/06 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu St. 299/11.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve zakonom predviđene mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončali.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Nj. R. i Nj. Š. iz Z. podneli su 10. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika D. R, advokata iz Z, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu I. 1726/06 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim, odnosno Trgovinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu St. 4/09.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi istakli: da su na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 2617/05 od 15. novembra 2005. godine podneli predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Zrenjaninu 23. aprila 2006. godine, ali da izvršenje nije sprovedeno, jer je izvršni dužnik bio u blokadi; da su nakon otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom prijavili svoja potraživanja i da je Trgovinski sud u Zrenjaninu doneo zaključak St. 4/09 od 18. novembra 2009. godine kojim su im utvrđena potraživanja prema stečajnom dužniku i da od podnošenja predloga za izvršenje nisu uspeli ni nakon osam godina da namire svoje potraživanje. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 1726/06 i izjašnjenje Privrednog suda u Pančevu Su. 39/1-2014 od 7. februara 2014. godine, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe su 25. aprila 2006. godine podneli Opštinskom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. š. „Z.“ AD, Z. radi izvršenja pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 2617/05 od 15. novembra 2005. godine, izvršenjem na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Zrenjaninu je rešenjem I. 1726/06 od 3. maja 2006. godine odredio izvršenje.

Spis ovog izvršnog predmeta je arhiviran 15. septembra 2006. godine.

Rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 4/09 od 17. juna 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom F. š. „Z.“ AD, Z.

Iz sadržine izjašnjenja Privrednog suda u Pančevu Su. 39/1-2014 od 7. februara 2014. godine proizlazi: da su spisi stečajnog predmeta Privrednog suda u Zrenjaninu St. 4/09 (novi broj St. 15/10) na osnovu odluke Privrednog apelacionog suda o delegaciji nadležnosti dostavljeni 14. juna 2006. godine na dalju nadležnost Privrednom sudu u Pančevu; da su stečajnim poveriocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, utvrđena potraživanja zaključkom Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 4/09 od 18. novembra 2009. godine i da su stečajni poverioci razvrstani u četvrti isplatni red za iznos potraživanja od po 350.801,00 dinara; da je Privredni sud u Pančevu doneo rešenje o glavnoj deobi St. 299/11 od 7. maja 2011. godine koje je postalo pravnosnažno 24. maja 2012. godine, po kom rešenju je podnositeljka Nj. R. namirena za 2,99% od utvrđenog potraživanja, odnosno za iznos od 10.479,76 dinara, a Nj. Š. je treblo da bude namiren takođe za 2,99% od utvrđenog potraživanja, odnosno za iznos od 10.479,76 dinara, ali nije dostavio broj svog računa za uplatu, iako je blagovremeno pozvan da to učini; da izuzev namirenja poverilaca po osnovu glavne deobe nije bilo naknadnog namirenja poverilaca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05) bilo je propisano: da je s tečajni postupak hitan (član 29. stav 2.); da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka i da se p ostupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju (član 73. stav 1. i 2.).

Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 71/12 -Odluka US) je propisano da će se stečajni postupci koji su na dan početka primene ovog zakona u toku, nastaviti po propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona (član 207. stav 1.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je konstatovao da su podnosioci Opštinskom sudu u Zrenjaninu podneli predlog za izvršenje 25. aprila 2006. godine i da postupak izvršenja nije okončan, imajući u vidu da rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 4/09 od 17. juna 2009. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom (ovaj stečajni postupak se sada vodi pred Privrednim sudom u Pančevu St. 299/11) i da je to bio razlog za prekid postupka izvršenja, u smislu odredaba člana 73. st. 1. i 2. ranijeg Zakona o stečajnom postupku.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Predmet izvršnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnosioce ustavne žalbe, budući da je predmet izvršenja pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 2617/05 od 15. novembra 2005. godine kojim je obavezan tuženi da im naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog teškog invaliditeta sina.

Ustavni sud naročito ističe da je u izvršnom postupku, Opštinski sud u Zrenjaninu nakon donošenja rešenja o izvršenju I. 1726/063 od 3. maja 2006. godine, po pravnosnažnosti istog, spis izvršnog predmeta arhivirao.

Ustavni sud nalazi da pre svega izvršni sud, odnosno Opštinski sud u Zrenjaninu nije preduzimao redovnu sudsku aktivnost, time što nije preduzimao radnje radi sprovođenja izvršenja, a osim toga, po otvaranju stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, izvršni sud nije u skladu sa tada važećim Zakonom o stečajnom postupku prekinuo izvršni postupak.

Ustavni sud, pri tom, ukazuje da podnosioci ustavne žalbe u izvršnom postupku od donošenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 1726/06 od 3. maja 2006. godine do otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, nisu ispoljili nikakvu zainteresovanost ni za tok, niti za okončanje izvršnog postupka.

Rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 4/09 od 17. juna 2009. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom F. š. „Z.“ AD, Z, ranije izvršnog dužnika, a podnosiocima ustavne žalbe je utvrđeno u celosti prijavljeno potraživanje zaključkom navedenog suda St. 4/2009 od 18. novembra 2009. godine. Nakon ustupanja stečajnog predmeta usled delegacije nadležnosti Privrednom sudu u Pančevu St. 299/11, i po unovčenju pretežnog dela stečajne mase, stečajni upravnik je sačinio predlog nacrta za glavnu deobu, nakon čega je po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi St. 299/11 od 7. maja 2012. godine, podnositeljka Nj. R. namirena za 2,99% utvrđenog potraživanja, a podnosilac Nj. Š. je trebalo da bude namiren u istom procentu, ali nije dostavio broj svog računa radi uplate navedenog iznosa.

Pored toga, Ustavni sud je iz priložene relevantne dokumentacije zaključio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu St. 299/11, od donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 4/09 od 17. juna 2009. godine do donošenja rešenja o glavnoj deobi stečajne mase 7. maja 2012. godine proteklo tri godine i da je do tada unovčen pretežni deo stečajne mase stečajnog dužna, a da unovčenje preostalog dela stečajne mase i naknadno pronađene imovine, podrazumeva preduzimanje niza neophodnih radnji kako bi se stekli uslovi za unovčenje najvećeg dela preostale neprodate imovine stečajnog dužnika.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje kako Opštinskog suda u Zrenjaninu u izvršnom postupku, tako i Trgovinskog suda u Zrenjaninu, odnosno Privrednog suda u Pančevu u stečajnom postupku, dovelo do toga da je podnosioci svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom nisu uspeli da naplate ni nakon osam godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 1726/06 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu St. 299/11, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu da utvrđenu povred u prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, je p olazeći od toga da izvršni i stečajni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nisu okončani, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve zakonom predviđene mere kako bi se postupci okončali, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja izvršnog i stečajnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli isključivo zbog neažurnog postupanja sudova, kao i usled doprinosa samih podnosilaca u izvršnom postupku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom i stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti