Povreda prava na suđenje u razumnom roku u višedecenijskom upravnom postupku za vraćanje zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupak za vraćanje oduzetog zemljišta, pokrenut 1991. godine, još uvek nije pravnosnažno okončan, što prevazilazi svaki prihvatljiv okvir trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. K . iz Bogdanja i M . G . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. K . i M . G . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik u predmetu broj 461-9/91-03, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. K . iz Bogdanja i M . G . iz Beograda su , 6. maja 2016. godine, preko punomoćnika B. T , advokata iz Trstenika, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik u predmetu broj 461-9/91-03.

Podnosioci nisu postavili zahtev za naknadu nematerijalne štete.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je osporeni postupak pokrenut još 1991. godine, te da nije pravnosnažno okončan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik broj 461-9/91-03, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pok. M. K . i pok. T . K . su 5. aprila 1991. godine podneli Skupštini opštine Trstenik zahtev za vraćanje imovine oduzete rešenjem Komisije za poljoprivredni zemljišni fond pri Narodnom odboru Sreza trsteničkog broj 7/53 od 26. jula 1953. godine. Do održavanja ročišta 18. novembra 1991. godine zahtevu je pristupio i Lj . K.

Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik je prvo rešenje donela 7. marta 1997. godine, kojim je stavom 1. utvrđeno koje su nep okretnosti oduzete od sada pok. K. V . i B, stavom 2. je naslednicima vraćena k.p. br. 3592/4, KO B, stavom 3. utvrđena obaveza na naknadu u odnosu na preduzeće DD S . iz Trstenika, za preostalu površinu k.p. br. 3592, KO B, stavom 4. odbijen je zahtev podnosilaca za davanje naknade u drugom odgovarajućem zemljištu, zemljišta u potez u „J.“, KO T, stavom 5. utvrđeno je pravo na novčanu naknadu za oduzetu k.p. br. 3919, KO B . i k.p. br. 708, KO T, stavom 6. je utvrđeno da je obveznik na isplatu naknade opština Trstenik.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-263/97-13 od 20. avgusta 1997. godine poništeno je prvostepeno rešenje u delu dispozitiva pod tač. 2, 3. i 4. i predmet je u tom delu vraćen na ponovni postupak i odlučivanje, dok je u stavu dva dispozitiva odbijena žalba izjavljena protiv tačke 1. dispozitiva prvostepenog rešenja.

Podnosilac zahteva T. K . je preminuo 18. marta 1997. godine. Podnosilac ustavne žalbe V . K . je kao njegov naslednik stupio u postupak.

Rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik broj 461-9/91-03 od 6. novembra 1997. godine, zakonskim naslednicima pok. K. V . i B, i to K. Lj . iz Trstenika i K . V . iz Bogdanja, kao zakonskom nasledniku pok. K. T, vraćena je u svojinu k.p. br. 3592/4 u površini od 10,57 ari, K O B, i to stavom 1. rešenja, stavom 2. je utvrđeno da je obveznik naknade u drugom odgovarajućem zemljištu za oduzetu k.p. br. 3592, KO B, u manjenu za površinu od 10,57 ari DD „S." iz Trstenika, stavom 3. istog rešenja je utvr đeno da se kao naknada u drugom odgovarajućem zemljištu za oduzetu k.p. br. 3592, KO B, umanjenu za napred navedenu površinu određuje nepokretnost iz kompleksa na potezu „J.“, KO T, a stavom 4 . da će se i dentifikacija zemljišta iz napred navedenog potesa izvršiti po pravosnažnosti ovog rešenja.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U. 4241/97 od 13. maja 1998. godine uvažena je tužba opštine Trstenik, pa je poništeno rešenje Ministarstva finansija broj 461-02-263/97-13 od 20. avgusta 1997. godine u drugom stavu dispozitiva.

Drugostepeni organ je 5. januara 1999. godine doneo rešenje broj 461-02-00263/97-13 kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 7. marta 1997. godine u delu dispozitiva pod tač. 5, 6. i 8. i predmet je u tom delu vraćen na ponovni postupak.

Drugostepeni organ je 5. januara 1999. godine doneo rešenje broj 461-02-00263/97-13 kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 6. novembra 1997. godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U. 847/99 od 22. decembra 1999. godine odbijena je tužba izjavljena protiv drugostepenog rešenja broj 461-02-00263/97-13 kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 6. novembra 1997. godine.

Rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik broj 461-9/91-03 od 28. avgusta 2002. godine, zakonskim naslednicima pok. K. V. i B, i to K . M . iz B . i K . Lj . iz Trstenika i K . V. iz Bogdanja, kao zakonskom nasledniku pok. K. T, vraćena je u svojinu k.p. br. 3592/4 u površini od 10,57 ari, KO B , i to stavom 2. istog rešenja, stavom 3. je obavezana DOO „N. S .“ da pravnim sledbenicima preda u svojin u i državinu napred navedenu nepokretnost, st. 4 . i 5 . utvrđeno je da je obveznik naknade u drugom odgovarajućem zemljištu za oduzetu k.p.br. 3592, KO B, umanjenu za po vršinu od 10,57 ari DOO „S.“ iz Trstenika te je data kao drugo odgovarajuće zemljište k.p. br. 2082/5 na mestu zv. „manastirski ključ“ po kulturi voćnjak 1. klase u površ ini od 1.01,81 ha, KO T, s tavom 6. istog rešenja je utvrđeno da je obveznik plaćanja novčane naknade za oduzetu k.p. br. 3919, KO B , Opština Trstenik, kao pravni sledbenik narodnog odbora Sreza trsteničkog.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-263/97-13 od 9. aprila 2003. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U. 2254/03 od 15. jula 2005. godine odbijena je tužba izjavljena protiv drugostepenog rešenja od 9. aprila 2003. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe M . G . je januara 2006. godine podnela zahtev za „pridruživanje zahtevu za povraćaj zemljišta“ .

Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik je novo rešenje broj 461-9/91-03 donela 27. novembra 2009. godine, ali je i ono poništeno rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-263/97-13 od 21. marta 2011. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-263/97-13 od 12. novembra 2013. godine odbijene su žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 19537/13 od 16. januara 2015. godine uvažene su tužbe, te je poništeno drugostepeno rešenje.

Drugostepeni organ je 3. jula 2015. godine poništio prvostepeno rešenje od 2. jula 2013. godine i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik broj 461-9/91-03 od 12. aprila 2016. godine utvrđeno je da su iz domaćinstva pok. V. K . i B . K, obojice iz Bogdanja, rešenjem Komisije za poljoprivredni zemljišni fond pri Narodnom odboru Sreza trsteničkog broj 7/53 od 26. jula 1953. godine oduzete nepokretnosti bliže navedene u ovom rešenju, određeno je da se njihovim pravnim sledbenicima, između ostalih, i podnosiocima ustavne žalbe, u suvlasničkom udelu od po 1/4 vraća u svojinu nepokretnost bliže navede na u ovom rešenju, obavezana je „N. S .“ a.d. Trstenik da podnosiocima preda u svojinu i državinu tu nepokretnost, određeno je da se kao naknada u drugom odgovarajućem zemljištu za račun preostale površine da nepokretnost, takođe, bliže navedena u ovom rešenju, i to podnosiocima ustavne žalbe u suvlasničkom udelu od po 1/4, određeno je da je obveznik naknade u drugom odgovarajućem zemljištu „N. S .“ a.d. Trstenik i utvrđeno da je obveznik plaćanja naknade za druge oduzete nepokretnosti opština Trstenik, s tim što se pravni sledbenici ranijih sopstvenika i obveznik naknade mogu sporazumeti o visini naknade, a ako ne dođe do sporazuma da će odluku doneti sud u vanparničnom postupku.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-263/97-13 od 19. avgusta 2016. godine odbijene su žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta „N. S .“ d.o.o. Trstenik je podnela tužbu Upravnom sudu.

Upravni sud - Odeljenje u Kragujevcu je 26. aprila 2017. godine doneo rešenje U. 13518/16 kojim je utvrđen prekid postupka u ovoj pravnoj stvari i određeno da će se postupak nastaviti kada naslednik pok. A. K . ili staralac njegove zaost avštine preuzme postupak ili kad ga sud na predlog protivne strane pozove da to učini.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232.).

5. Ocenjujući navode podnosilaca da im je u upravnom postupku koji se vodi pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja za vraćanje zemljišta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pri Skupštini opštine Trstenik u predmetu broj 461-9/91-03 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je postupak pokrenut 5. aprila 1991. godine, zahtevom pravnih prethodnika podnosilaca, te da nije pravnosnažno okončan. Pri tom, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe V. K . stupio u postupak 1997. godine, a podnositeljka M . G . 2006. godine. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene o tome da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što upravni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. Iz navedenog proizlazi da predmetni postupak traje više od 26 godina, te da u odnosu na podnosioca traje više od 20 godina, dok u odnosu na podnositeljku više od 11 godina.

Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje organa uprave, odnosno sudova koji vode postupak, odnosno upravnosudski spor, i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca, da trajanje postupka više od 26 godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavn i sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini trajanja osporenog postupka .

Ustavni sud je isti stav zauzeo i u Odluci Už-892/2010 od 18. oktobra 2012. godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Kako podnosioci ustavne žalbe nisu istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9 ) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.