Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 20 godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 1.000 evra zbog prekomernog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirsade Fazlić, Emine Buđevac, Sadije Ibrahimović, Muzafere Šaćirović, Hadije Muratović, Remke Malić, Zumrete Salković, Nazima Ibrahimovića, Munire Sulejmanović, Hakije Arslanović, Ismete Šaćirović, Tikomira Milutinovića, Sabihe Ibrahimović, Nurije Arifović, Rešada Ibrahimović a, Ismete Plojović, Ramiza Kadrića, Sakipa Kadrića, Milahete Plojović, Šehrije Kadrić, Đuzide Kadrić, Nedžiba Kadrića, Ismete Kadrić, Sadije Šaćirović, Fadilje Murtezić, Esme Ibrahimović, Hilmije Bihorac, Bajramke Osmanović, Šefkije Bejtović, Muamera Kučevića, Hasibe Šemsović, Mersata Šemsovića, Nadire Hamidović, Ifete Ibrahimović, Dike Ibrahimović, Fatime Pepić, Emira Džankovića, Hedije Mavrić, Senade Arslanović, Muamera Jakupovića, Jasminke Milutinović, Ismete Mekić, Senada Emrovića, Danke Popović, Ljubice Milutinović, Muška Murića, Nade Veselinović, Dobrile Veselinović, Hamdije Murića, Milosije Radenković, Dragana Popovića, Šabana Ferhatovića, Svetlane Ristović i Stane Milošević, svih iz Lukare, Mehdije Gudžević, Muamera Bihorca, Hamide Husović, Muradije Društinac, Uljfa Mahmutovića, Emira Salihovića, Vahida Arslanovića, Esme Tafilović, Rajka Petrovića, Mahije Lukača, Gordane Aksić , Dragana Antonijevića, Miloranke Milošević, Ismeta Suljovića i Safeta Bogućanina , svih iz Novog Pazara, Kimeta Kadrića i Bajramke Dreković iz Tutina, Safije Bihorac iz Ribarića i Radike Čukić iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirsade Fazlić, Emine Buđevac, Sadije Ibrahimović, Muzafere Šaćirović, Hadije Muratović, Remke Malić, Zumrete Salković, Nazima Ibrahimovića, Munire Sulejmanović, Hakije Arslanović, Ismete Šaćirović, Tikomira Milutinovića, Sabihe Ibrahimović, Nurije Arifović, Rešada Ibrahimović a, Ismete Plojović, Ramiza Kadrića, Sakipa Kadrića, Milahete Plojović, Šehrije Kadrić, Đuzide Kadrić, Nedžiba Kadrića, Ismete Kadrić, Sadije Šaćirović, Fadilje Murtezić, Esme Ibrahimović, Hilmije Bihorac, Bajramke Osmanović, Šefkije Bejtović, Muamera Kučevića, Hasibe Šemsović, Mersata Šemsovića, Nadire Hamidović, Ifete Ibrahimović, Dike Ibrahimović, Fatime Pepić, Emira Džankovića, Hedije Mavrić, Senade Arslanović, Muamera Jakupovića, Jasminke Milutinović, Ismete Mekić, Senada Emrovića, Danke Popović, Ljubice Milutinović, Muška Murića, Nade Veselinović, Dobrile Veselinović, Hamdije Murića, Milosije Radenković, Dragana Popovića, Šabana Ferhatovića, Svetlane Ristović, Stane Milošević , Mehdije Gudžević, Muamera Bihorca, Hamide Husović, Muradije Društinac, Uljfa Mahmutovića, Emira Salihovića, Vahida Arslanovića, Esme Tafilović, Rajka Petrovića, Mahije Lukača, Gordane Aksić , Dragana Antonijevića, Miloranke Milošević, Ismeta Suljovića , Safeta Bogućanina , Kimeta Kadrića , Bajramke Dreković, Safije Bihorac i Radike Čukić i utvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postu pku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 59/01 (kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 45/10 i Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 1360/11).

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirsada Fazlić i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke podneli su, 11. maja 2013. godine, Ustavnom sudu, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 59/01 (kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 45/10 i Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 1360/11).

Podnosioci su, u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveli: da su početkom 1993. godine podneli tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru radi isplate naknade zarade za period kada su kao radnici tuženog DD Trikotaža „Raška“ Novi Pazar bili na tzv. „prinudnom odmoru“ od 1. januara 1991. do 31. jula 1992. godine; da se parnični postupak do otvaranja stečajnog postupka nad tuženim vodio pred Opštinskim odnosno Osnovnim sudom u Novom Pazaru, a zatim pred Privrednim sudom u Kraljevu; da je presudom Privrednog suda u Kraljevu delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca i da je ista potvrđena u postupku po žalbi pred drugostepenim sudom; da su veštačenja koja su u toku postupka određivana bila nejasna i nisu utvrđivala realne iznose potraživanja tužilaca; da sudovi nisu postupali u razumnom roku i da su podnosioci tek nakon 20 godina dobili pravnosnažnu presudu. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe, na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Privrednog suda u Kraljevu P. 1360/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su tužbu, 6. aprila 1993. godine, Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženih DD Trikotaža „Raška“, Novi Pazar i DD Trikotaža „Bogoljub Čukić“, Novi Pazar , radi isplate zarade.

Do donošenja prve presude pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru je održano 13 ročišta na kojima su izvođeni dokazi ekonomskim veštačenjem i saslušanjem sudskog veštaka, a nisu održana dva ročišta (jedno zbog neodazivanja uredno pozvanih punomoćnika parničnih stranaka na kome je određeno mirovanje postupka, a jedno zbog nepristupanja uredno pozvanog tuženog i sudskog veštaka), dok je jedno ročište odloženo na predlog punomoćnika tužilaca.

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 328/93 od 20. februara 1995. godine su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan je prvotuženi da im na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za 21, 19, 13 i deset meseci odsustva sa rada isplati utvrđene iznose , sa zakonskom zateznom kamatom do isplate i da im naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Novom Pazaru je rešenjem Gž1. 45/96 od 30. maja 1997. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 328/93 od 20. februara 1995. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku su, nakon devet održanih ročišta i jednog neodržanog zbog izostanka uredno pozvanog tuženog, presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 725/97 od 15. decembra 2000. godine usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan je prvotuženi da tužiocima isplati neisplaćene zarade , sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, dok je tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na drugotuženog odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Novom Pazaru je rešenjem Gž1. 147/01 od 27. marta 2001. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 725/97 od 15. decembra 2000. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku su, nakon dva održana ročišta, presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 59/01 od 24. decembra 2003. godine , usvojeni tužbeni zahtev i tužilaca i obavezan je prvotuženi da tužiocima isplati neisplaćene zarade , sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, dok je tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na drugotuženog odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Novom Pazaru je rešenjem Gž1. 183/04 od 28. avgusta 2004. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 59/01 od 24. decembra 2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Do donošenja rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 45/10 od 21. januara 2011. godine kojim je prekinut postupak u ovoj parnici zbog nastupanja posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim „Raška“ AD, Novi Pazar održana su četiri ročišta, dok dva ročišta nisu održana zbog izostanka punomoćnika parničnih stranaka.

Punomoćnik tužilaca je podnescima od 26. marta i 5. avgusta 2011. godine predlagao nastavak postupka u ovoj parnici. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 513/11 od 1. novembra 2011. godine je nastavljen postupak i navedeni sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici, a spise predmeta je po pravnosnažnosti dostavio Privrednom sudu u Kraljevu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Pred Privrednim sudom u Kraljevu su, nakon održanih pet ročišta na kojima su ponovo izvedeni dokazi ekonomskim veštačenjem i jednog neodržanog ročišta, presudom P. 1360/11 od 10. decembra 2012. godine , u stavu prvom izreke delimično usvojeni tužbeni zahtev i tužilaca i utvrđeno da je osnovano potraživanje svakog tužioca u iznosu od 51.017,51 dinara ; stavom drugim izreke je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca u delu u kojem su tražili da se utvrdi osnovanim potraživanje za iznos glavnog duga od 279.582,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. decembra 2012. godine ; stavom trećim izreke su odbijen i, kao neosnovani, tužbeni zahtevi tužilaca kojim su tražili da se na utvrđeni iznos potraživanja od 51.017,51 dinara prizna i pripadajuća kamata počev od 10. decembra 2012. godine, a stavom četvrtim izreke je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužilaca, Privredni apelacioni sud je pravnosnažnom presudom Pž. 486/13 od 3. aprila 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio ožalbenu presudu Privrednog suda u Kraljevu P. 1360/11 od 10. decembra 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/ 84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.) .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 4)); da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, te ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku (član 216. stav 2.); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1-5. ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.).

Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 71/12) propisano je: da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu (član 88.); da se sudski postupak iz člana 88. ovog zakona u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak (član 89. stav 1.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak započeo povodom podnetih tužbi podnosilaca, 6. aprila 1993. godine i da je pravnosnažno okončan presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 486/13 od 3. aprila 2013. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak ukupno trajao 20 godina, što ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a , pre svega , od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak bio činjenično (ali ne i pravno) složen, jer se predmet spora odnosio na naknadu zarade tužilaca za period od 1. januara 1991. do 31. jula 1992. godine kada su bili na „prinudnom odmoru“, te da je sud morao odlučiti o potraživanjima sedamdeset i tri tužilaca, da je vršio ekonomsko veštačenje, kao i da je izvodio dokaz saslušanjem sudskog veštaka.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci, kao tužioci, i njihov punomoćnik, delimično doprineli dužini trajanja parničnog postupka. Naime, ročište zakazano za 30. septembar 1993. godine je odloženo na predlog punomoćnika tužilaca, a kako na sledećem ročištu zakazanom za 19. januar 1994. godine nisu pristupili punomoćnici parničnih stranaka, to je na istom određeno mirovanje postupka, koje je trajalo do 15. juna 1994. godine, što je produžilo trajanje parničnog postupka za devet meseci. Pored navedenog, punomoćnik tužilaca, iako uredno pozvan , nije pristupio ročištu zakazanom za 30. januar 2008. godine, a kako je sledeće ročište održano 2. aprila 2008. godine, to je trajanje parničnog postupka produženo za tri meseca.

Ipak, i pored određenog doprinosa podnosilaca, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje Opštinskog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o tužbi, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud ukazuje da i bez podrobnije analize čitavog toka parničnog postupka, činjenica da je on trajao 20 godina (ne računajući period za koji podnosioci snos e odgovornost , kao ni period od deset meseci u kome je postupak pred prvostepenim sudom bio u prekidu usled otvaranja stečajnog postupka nad tuženim), sama po sebi dovoljna je da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. Dužnost sudova je da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine ( broj aplikacije 70767/01, stav 51.), u kome je konstatovano da višestruko vraćanj e predmeta na nižu instancu radi ponovnog odlučivanja može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su p odnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog u činjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno složenost činjeničnog stanja, predmet odlučivanja, dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos podnosilaca ustavne žalbe i period u kom je isti bio u opravdanom prekidu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog a suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko- socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti