Usvajanje ustavne žalbe zbog obustave izvršnog postupka usled propusta suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Privrednog suda o obustavi izvršnog postupka, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sud je zaključio da stranka ne sme trpeti štetne posledice zbog propusta suda u evidentiranju podneska.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Jovan Ćirić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „N .“ a.d. Novi Sad, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „N.“ a.d. Novi Sad i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 52/18 od 5. februara 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 52/18 od 5. februara 2018. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnet protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu Iv. 392/11 od 26. decembra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „N.“ a.d. Novi Sad podneo je Ustavnom sudu, 29. marta 2018. godine, preko punomoćnika J. K . iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 52/18 od 5. februara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac bio izvršni poverilac u izvršnom postupku u kojem je doneto osporeno pravnosnažno rešenje o obustavi izvršnog postupka; da je osporeno pravnosnažno rešenje doneto sa obrazloženjem da podnosilac nije, u ostavljenom roku, postupio po zaključku suda za dalji tok postupka; da je podnosilac ustavne žalbe, suprotno tvrdnji suda, u ostavljenom roku, postupio po zaključku suda podneskom koji je podnet izvršnom sudu preko pošte preporučenom pošiljkom; da je podnosilac u postupku o prigovoru protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka dostavio dokaze da je postupio po zaključku suda – sam podnesak o izjašnjenju i izvod iz knjige pošte; da se u izvodu iz knjige pošte vidi zavodni broj podneska, a da je na predmetnom podnesku upisan taj isti zavodni broj, te da je ovaj način jasno i nedvosmisleno utvrđena veza između podneska koji je poslat i dokaza da je ovaj podnesak poslat preko pošte preporučenom pošiljkom (broj nm 047120/iz-do/016438, broj preporučene pošiljke AA000340608 PC); da se na portalu sudova Ministarstva pravde – tok predmeta, nalazi registrovan prijem ovog podneska u predmetu Privrednog suda u Beogradu I. 669/16, kao i da je podnosilac uputio potražnicu kojom je utvrđeno da je pošiljka uredno primljena od strane izvršnog suda dana 20. novembra 2017. godine, istog dana kada je na portalu konstatovan prijem; dakle izvršni sud nije vodio računa ni o činjenici da je da je sporni podnesak elektronski evidentiran, već samo o činjenici da isti nije ulepljen u spise predmeta; da stranka u postupku ne sme da da trpi štetne posledice zbog greške u radu zaposlenih.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu ž albu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje izvršnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju i na osnovu navoda ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverilac „N.“ a.d. Novi Sad, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je predlog za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, Privrednom sudu u Novom Sadu protiv izvršnog dužnika P. d.o. o. Obrenovac, radi namirenje novčanog potraživanja. Privredni sud u Novom Sadu je rešenjem Iv. 392/11 od 20. januara 2011. godine odredio predloženo izvršenje.

Predmet je ustupljen Privrednom sudu u Beogradu radi sprovođenja izvršenja popisa, procene i prodaje pokretnih stvari. Pred tim sudom predmet je formiran pod brojem I. 669/16.

Privredni sud u Novom Sadu je rešenjem Iv. 392/11 od 26. decembra 2017. godine obustavio izvršni postupak, sa obrazlaženjem da podnosilac ustavne žalbe, u ostavljenom roku, nije postupio po zaključku suda o daljem toku postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo prigovor protiv navedenog rešenja o obustavi izvršnog postupka u kojem je naveo da je, u ostavljenom roku, postupio po zaključku suda, podnošenjem podneska o izjašnjenju sudu preko pošte preporučenom pošiljkom. Uz prigovor je kao dokaz priložio kopiju podneska od 15. novembra 2017. godine pod zavodnim broj nm 047120/iz-do/016438 i kopiju izvoda iz knjige pošte od 15. novembra 2017. godine sa brojem preporučene pošiljke AA000340608PC i šifrom nm 047120/iz-do/016438.

Privredni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem IPV(Iv). 52/18 od 5. februara 2018. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da predmetni podnesak ne postoji u spise predmeta sa prijemnom pečatom Privrednog suda u Beogradu, a iz izvoda iz knjige pošte od 15. novembra 2017. godine ne može da se utvrdi o kom podnesku je reč, o dnosno ne vidi se broj predmeta, već broj dopisa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbama Zakona o parničnom o postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji je važio u vreme donošenju osporenog rešenja i koji se shodno primenjivao na predmetni izvršni postupak, propisano je da se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan podnošenja sudu (član 104. stav 2.); da drugostepeni sud može, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izveštaj o povredama odredaba postupka i da zatraži da se radi utvrđivanja tih povreda sprovedu provere (član 382. stav 2.).

Odredbama Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-ispr, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18), propisano je da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan da na primljeno pismeno stavi zabelešku o prijemu pismena (štambilj broj 22) i uz pismeno zadrži poštansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi način (član 154. stav 3 .); da pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima (član 170. stav 1.); da se pismena ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma (član 171. stav 1.) ; da upisnike i pomoćne knjige vodi pisarnica odvojeno za svaku vrstu predmeta (član 245. stav 1.); da se pismena u upisnike zavode hronološkim redom i na isti način vode se i pomoćne knjige, ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno (član 247. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog pr ava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava pravnosnažno rešenje izvršnog suda o obustavi izvršnog postupka koje je doneto sa obrazloženjem da podnosilac, kao izvršni poverilac, nije , u ostavljenom roku, postupio po zaključku izvršnog suda o daljem toku postupka. U ustavnoj žalbi se ističe da je podnosilac postupio, u ostavljenom roku, po zaključku suda, tako što je predmetni podnesak podneo sudu preko pošte preporučenom pošiljkom, 15. novembra 2017. godine. Podnosilac je navedenu tvrdnju istakao i u prigovoru protiv prvostepenog rešenja o obustavi izvršnog postupka i uz prigovor je priložio kopiju podneska od 15. novembra 2017. godine pod zavodnim broj nm 047120/iz-do/016438 i izvod iz knjige pošte od 15. novembra 2017. godine sa brojem preporučene pošiljke AA000340608 PC i šifrom -nm 047120/iz-do/016438.

Ustavni sud ocenjuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, u postupku o prigovoru, učinio sve što je u njegovoj procesnoj mogućnosti da dokaže da je on, u ostavljenom roku, postupio po zaključku suda, tako što je predmetni podnesak o izjašnjenju podneo sudu preko pošte preporučenom pošiljkom, 15. novembra 2017. godine. On je uz prigovor dostavio kopiju izvoda iz knjige pošte od 15. novembra 2017. godine iz koje se vidi broj preporučene pošiljke (AA000340608PC), primalac preporučene pošiljke (Privredni sud u Beogradu), kao i broj šifre (nm 047120/iz-do/016438) koji predstavlja zavodni broj predmetnog podneska o izjašnjenju, čija je kopija sa tim zavodnim brojem, takođe, priložena uz prigovor.

U vezi sa pravnim stanovištem izvršnog suda da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da predmetni podnesak o izjašnjenju ne postoji u spise predmeta sa prijemnom pečatom suda , Ustavni sud ocenjuje da navedeno samo po sebi ne znači da izvršni sud nije primio predmetni podnesak podnosioca o izjašnjenju, odnosno preporučenu pošiljku. Ustavni sud ukazuje da u skladu sa relevantnim odredbama Sudskog poslovnika sudovi moraju da imaju dokaz o prijemu pismena, da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan i uz pismeno zadrži poštansku kovertu na kojoj se nalazi broj pre poručene pošiljke i da vodi evedenciju o pismenima. U slučaju da je izvršni sud primio pismeno - predmetni podnesak o izjašnjenju, ali da takav podnesak nije uložen u omot spisa konkretnog predmeta, onda štetne posledice takvog propusta ne može da snosi podnosilac ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje na opšti pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da posledice bilo koje greške koju je u činio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca (vid. presudu u predmetu Radchikov protiv Rusije, broj predstavke 65582/01, od 24. maja 2007. godine, stav 50.). Upravo u ovoj procesnoj situaciji, a cilju otklanjanja bilo kakve nedoumice u pogledu postojanja razloga za obustavu izvršnog postupka, veće izvršnog suda je moglo da koristi procesnu mogućnost, u smislu člana 382. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, da zatraži da sudija pojedin ac sprovede odgovarajuće radnje provere.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 -dr.zakon i 103/15) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 52/18 od 5. februara 2018. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 52/18 od 5. februara 2018. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv prvostepenog rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.