Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao devet godina i četiri meseca i okončan je obustavom zbog zastarelosti. Dosuđena je naknada nematerijalne štete podnosiocu žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N . V . iz Sente , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sed nici Veća održanoj 7. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. V . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Subotici K. 477/13 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Senti K. 343/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. V . iz Sente je , 10. maja 2013. godine, preko punomoćnika O . J, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 477/13 od 2. aprila 2013. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 10, 21, 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Subotici K. 477/13 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Senti K. 343/09). U ustavnoj žalbi se istovremeno ukazuje i na povredu čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Dopunom ustavne žalbe od 17. juna 2013. godine osporeno je i rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1615/13 od 30. maja 2013. godine kojim je odlučivano o žalbi podnosioca izjavljenoj zbog nedosuđivanja troškova postupka.

Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanih navedenim odredbama apostrofirane Evropske konvencije, garantovana i odredbama Ustava, zbog čega se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja označenih prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, ukazano na dugo trajanje krivičnog postupka u kojem je podnosilac imao svojstvo okrivljenog.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava. Podnosilac je tražio naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Subotici K. 477/13 , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan 2013. godine .

Opštinsko javno tužilaštvo u Senti je 17. novembra 2003. godine podnelo istražnom sudiji Opštinskog suda u Senti zahtev za sprovođenje istrage Kt. 427/02 protiv N. V, ovde podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe, istraga je zahtevana zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ i krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u podstrekavanju iz člana 235. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 23. stav 1. OKZ.

Istražni sudija Opštinskog suda u Senti je 8. decembra 2003. godine doneo rešenje Ki. 90/03 o sprovođenju istrage, pored ostalih i protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršena prethodno navedena krivična dela.

Opštinsko javno tužilaštvo u Senti je 3. septembra 2008. godine podnelo optužnicu Kt. 178/04 Opštinskom sudu u Senti protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, više krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ i krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u podstrekavanju iz člana 235. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 23. stav 1. OKZ. Po ovoj optužnici je formiran predmet K. 343/09. Optužnicom je obuhvaćeno još jedno lice.

Glavni pretres je prvi put zakazan za 9. septembar 2009. godine.

Opštinski sud u Senti je 15. oktobra 2009. godine izdao naredbu za prinudno dovođenje podnosioca ustavne žalbe, nakon čega, do 1. januara 2010. godine, kada je uspostavljena nova mreža sudova u Republici Srbiji, nisu preduzimane druge radnje u postupku.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, kojom je ukinut Opštinski sud u Senti, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 1297/10.

Osnovni sud u Subotici je dopisom K. 1297/10 od 7. septembra 2012. godine naložio Policijskoj stanici u Senti da uruči poziv za glavni pretres podnosiocu ustavne žalbe. Do tada nije preduzeta nijedna radnja u postupku.

Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je dopisom Kt. 178/04 od 26. oktobra 2012. godine obavestilo sud da odustaje od krivičnog gonjenja podnosioca ustavne žalbe zbog izvršena dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ.

Osnovni sud u Subotici je, u odnosu na ova krivična dela, rešenjem K. 1297/10 od 14. novembra 2012. godine obustavio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe.

U predmetnom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan 13 puta, pri čemu nije održan sedam puta (pet puta nije održan zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, a dva puta jer se pozivu nisu odazvali ni podnosilac ustavne žalbe ni saokrivljeni). N a glavnom pretresu je sproveden dokazni postupak saslušanjem svedoka, optuženih lica i uvidom u pisanu dokumentaciju.

Osnovni sud u Subotici je presudom K. 1297/10 od 19. decembra 2012. godine odbio optužbu protiv podnosioca ustavne žalbe za učinjeno krivično delo prevara, dok ga je oglasio krivim za učinjeno krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u podstrekavanju za koje mu je izrekao uslovnu osudu, tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni ne učini novo krivično delo u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Kž1. 685/13 od 26. februara 2013. godine usvojio žalbu podnosioca ustavne žalbe, te je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Predmet je formiran pod novim brojem K. 477/13.

Osnovni sud u Subotici je osporenim rešenjem K. 477/13 od 2. aprila 2013. godine obustavio krivični postupak, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Ovim rešenjem nije odlučeno o troškovima postupka.

Osnovni sud u Subotici je rešenjem K. 477/13 od 19. aprila 2013. godine dosudio troškove postupka podnosiocu ustavne žalbe.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv prvostepenog rešenja od 2. aprila 2013. godine izjavio žalbu zbog nedonošenja odluke o troškovima postupka. Kako je neposredno po donošenju osporenog rešenja prvostepeni sud posebnim rešenjem, saglasno Zakoniku o krivičnom postupku, okrivljenom dosudio troškove krivičnog postupka, to je Apelacioni sud u Novom Sadu osporenim rešenjem Kž2. 1615/13 od 30. maja 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 8. decembra 2003. godine , kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 30. maja 2013. godine, kada je doneto rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 2. 1615/13, kojim je postupak pravnosnažno okončan - obustavom . Dakle, krivični postupak je trajao devet godina i četiri mesec a.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, ukupno trajanje krivičnog postupka u konkretnom slučaju ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Prvo, glavni pretres je prvi put zakazan 9. septembra 2009. godine, godinu dana od podnošenja optužnice. Drugo, u periodu od 14. oktobra 2009. do 2. jula 2012. godine sud nijednom nije zakazao glavni pretres, niti je sprovodio drugu procesnu radnju. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je krivični postupak bio u određenoj meri činjenično složen, jer je optužnica obuhvatala veći broj krivičnih dela koji su stavljeni na teret podnosiocu, te da je krivični postupak vođen protiv još jednog okrivljenog , zatim da glavni pretres sedam puta nije održan zbog podnosioca ustavne žalbe, odnosno podnosioca ustavne žalbe i drugog saokrivljenog, ali nalazi da je to od značaja za utvrđenje vis ine naknade nematerijalne štete, ali ne i za samo utvrđenje povrede prava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, kao što je prethodno ukazano, imao u vidu složenost krivičnog postupka u određenoj meri , doprinos podnosioca ustavne žalbe, kao i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavaju rešenje Osnovnog suda u Subotici K. 477/13 od 2. aprila 2013. godine i rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 2. 1615/13 od 30. maja 2013. godine, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 170. Ustava kojom je ustanovljena ustavna žalba, po prirodi stvari, sledi da do povrede zajemčenih prava i sloboda može doći samo aktima donetim i radnjama preduzetim na štetu podnosioca ustavne žalbe, odnosno nedonošenjem akata ili nepreduzimanjem radnji. Kako je osporenim rešenj ima pravnosnažno obustavljen krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, to on nema bilo kakav pravni interes da ustavnom žalbom osporava da osporava navedene akte . O troškovima krivičnog postupka je odlučeno posebnim rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 477/13 od 19. aprila 2013. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti