Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede načela ne bis in idem

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno načelo ne bis in idem. Utvrđeno je da prekršajna osuda za narušavanje javnog reda i mira i krivična osuda za neovlašćeno nošenje oružja ne predstavljaju suđenje za isto delo, jer se radi o dva odvojena delikta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Markovića iz Dobrače kod Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milana Markovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu K. 899/14 od 27. januara 2015. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 255/15 od 17. aprila 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Marković iz Dobrače kod Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 5. juna 2015. godine, preko punomoćnika Duška Pačariza, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv presuda označenih u izreci, zbog povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. Ustava Republike Srbije. Podnosilac je istakao i povredu prava iz člana 4. Protokola broj 7 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako se navedeno pravo jemči i Ustavom Republike Srbije, Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odredb u člana 34. stav 4. Ustava .

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je podnosilac pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od lišenja slobode, pa do upućivanja na izdržavanje kazne.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je dva puta bio pravnosnažno osuđen za isti događaj , i to prvi put od strane Prekršajnog suda u Kragujevcu, a drugi put od strane Osnovnog suda u Kragujevcu. Predložio je da Ustavni sud poništi osporenu drugostepenu presudu i naloži ponovno odlučivanje o žalbi okrivljenog koju je izjavio protiv prvostepene presude, kao i da mu se isplati 2.000.000,00 dinara na ime nematerijalne i 1.500.000,00 na ime materijalne štete, te da se prekine izvršenje kazne zatvora do donošenja konačne odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. U sprovedenom postupku utvrđeno je da je povodom istog životnog događaja protiv podnosioca ustavne žalbe prvobitno vođen prekršajni, a zatim i krivični postupak, te da je u oba sudska postupka podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oglašen krivim i osuđen na kazne zatvora u različitom trajanju. U prekršajnom postupku podnosilac je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 16 dana zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru („Službeni gl asnik RS“, br. 51/92 i dr.), dok su osporene presude donete u krivičnom postupku u kojem je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od lišenja slobode, pa do upućivanja na izdržavanje kazne, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta krivičnog dela.

3.1. Činjenice i okolnosti koje se tiču prekršajnog postupka koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe :

U prekršajnom postupku koji je vođen pred Prekršajnim sud om u Kragujevcu u predmetu Pr. 5253/14 utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe „dana 9. septembra 2014. godine oko 2 3,15 časova u kafani 'Gružanski dvori' u selu Kikojevac, narušavao javni red i mir, na taj način što je … više puta telefonom pozivao vlasnika kafane S.B. i pretio kako će doći u kafanu, pretio da će da ga ubije, kao i radnike u kafani i polomiti sav inventar, pa je oko 23,45 sati došao u navedenu kafanu, pod vidnim dejstvom alkohola i bez ikakvog povoda i razloga prišao gostu D.M, uhvatio ga rukama za garderobu, vukao ga za tregere i rukave i pocepao mu komade odeće, a nakon toga bez odobrenja radnice u kafani ulazi u prostor koji je namenjen za radnike kafane, seda i uzima piće, kada mu je prišla radnica, okrivljeni joj se obratio rečima 'Šta hoćeš, gde ti je gazda i njegov ortak, sad ću da pobijem sve i polomiću celu kafanu', a zatim je otišao do teretnog vozila sa kojim je došao do kafane i iz kabine uzeo oružje sa kojim je nastavio da upućuje pretnje“. Presudom Prekršajnog suda u Kragujevcu Pr. 5253/14 od 10. septembra 2014. godine, koja je postala pravnosnažna 24. septembra 2014. godine, podnosilac ustavne žalbe je pravnosnažno oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 16 dana.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se tiču krivičnog postupka u kojem su donete osporene presude:

Osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe je pravnosnažno oglašen krivim zato „što je dana 9. septembra 2014. godine u Dobrači kod Kragujevca, suprotno odredbi člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, i to jednu automatsku pušku 'Zastava', model M-70, kalibra 7,62x39, crne boje, fabričkog broja 5744, fabričke izrade, sa okvirom u kome se nalazilo osam metaka, kalibra 7,62mm, čije držanje nije dozvoljeno građanima“. U obrazloženju osporene provostepene presude, koje je u potpunosti prihvatio i drugostepeni sud, navedeno je da između izreke Prekršajnog suda u Kragujevcu Pr. 5253/14 od 10. septembra 2014. godine i optužnice Osnovnog suda u Kragujevcu Kto. 491/14 od 10. oktobra 2014. godine ne postoji objektivni identitet , te nisu osnovani navodi odbrane o istaknutoj povredi načela ne bis in idem. Osnovni sud u Kragujevcu je u osporenoj presudi konstatovao da iz istog životnog događaja može proisteći više kažnjivih dela, te da izvršenje prekršaja, za koji je okrivljeni oglašen krivim, nije uslovilo nošenje oružja od strane optuženog, već njegovo prethodno ponašanje u kafani, kada se nasilno ponašao, pretio da će ubiti gazdu kafane i kada je maltretirao goste kafane, pri čemu u toj situaciji optuženi kod sebe nije imao automatsku pušku. U obrazloženju osporene prvostepene presude je navedeno da nije sporno da se na kraju izreke prekršajne presude pominje to da je optuženi uzeo i pušku, ali da ta činjenica, po mišljenju suda , nije uzrok nastanka posledice u vidu prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, već upravo prethodno ponašanje okrivljenog , te da radnju izvršenja prekršaja za koju je ovde optuženi osuđen u prekršajnom postupku ne čini neovlašćeno držanje oružja, koje je samo pomenuto u izreci prekršajne presude, kao i da predmetno krivično delo ima drugačiji zaštitni objekt u odnosu na prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru.

4. Odredbom člana 34. stav 4. Ustava utvrđeno je da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je: da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen (član 4. stav 1.); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje (član 438. stav 1. tačka 1)); da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova‚ dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi (član 451. stav 1.). Odredbama člana 348. Krivičnog zakonika ( „Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12 i 104/13) (u daljem tekstu: KZ) propisano je: da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom svako ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije (stav 1.); da ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (stav 2.); da ako je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći ili se delo vrši protivno pravilima međunarodnog prava, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina (stav 3.); da će se kazniti zatvorom od dve do deset godina svako ko neovlašćeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog člana (stav 4.); da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina svako ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa (stav 5.); da će se vatreno oružje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije oduzeti (stav 6).

Odredbom člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/05 i 101/05 ) (u daljem tekstu: ZJRM) propisano je da k o vređanjem ili zloupotrebom drugog, vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da je u svojim ranijim odlukama (videti npr. Odluku Už-1285/2012 od 26. marta 2014. godine ), uvažavajući praks u Evropskog suda za ljudska prava, utvrdio kriterijume na osnovu kojih vrši ocenu da li je došlo do povrede načela ne bis in idem: prvo, da li su oba postupka koja su vođena protiv podnosioca ustavne žalbe vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je prva kazna po svojoj prirodi bila kaznenopravna; drugo, da li su dela zbog kojih se podnosilac kazneno goni ista ( idem); treće, da li je postojala dvostrukost postupka (bis).

5.1. Ispitujući da li su oba postupka koja su vođena protiv podnosioca vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li se konkretan prekršajni postupak odnosio na tzv. „krivičnu“ stvar, Ustavni sud je, polazeći od ustavnopravnog okvira zaštite načela zabrane dvostruke ugroženosti proklamovanog u odredbi člana 34. stav 4. u vezi sa odredbom člana 33. stav 8. Ustava, te primenom „Engel merila“ (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Engel i drugi protiv Holandije , od 8. juna 1976. godine i Odluku Ustavnog suda Už-1285/2012 ), na osnovu kojih se utvrđuje da li se radi o „optužbi za krivično delo“, u odnosu na utvrđeno činjenično stanje, ocenio da prekršajni postupak koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe, jeste vođen za delo koje po svojoj prirodi i težini i svrsi zaprećene sankcije predstavlja kazneno delo, odnosno „krivično delo “ u autonomnom smislu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

5.2. Ispitujući, zatim, da li u konkretnom slučaju postoji identitet kaznenih dela zbog kojih je podnosilac oglašen krivim u prekršajnom i krivičnom postupku (idem), Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi (videti odluke Ustavnog suda Už-1285/2012 i Už-1207/2011), zauzeo stanovište da je u cilju zaštite pretežnijeg in teresa, pored utvrđenog kriterijuma činjeničnog identiteta dela, na osnovu kojeg se član 4. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda mora tumačiti na način da zabranjuje kazneni progon ili suđenje za drugo „kažnjivo delo“, ukoliko ono proizlazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste kao i kažnjivo delo za koje je već doneta pravnosnažna osuđujuća ili oslobađajuća presuda (videti: p resudu Evropskog suda za ljudska prava broj 14939/03, od 3. feb ruara 2009. godine, u predmetu Sergej Zolotukin protiv Rusije), potrebno u svakom konkretnom slučaju razmotriti i dodatne, tzv. korektivne kriterijume: 1) identitet zaštićenog dobra i težine posledice dela, 2) identitet sankcije, kako bi se odgovorilo na pitanje da li su dela zbog kojih se podnosilac ustavne žalbe goni ili je osuđen u različitim postupcima ista (idem). Ovo pitanje je naročito važno u onim slučajevima u kojima bi posledice preširokog tumačenja načela ne bis in idem bile štetne u zaštiti temeljnih društvenih vrednosti i svrsi koja se ostvaruje u svakom pojedinačnom kaznenom postupku.

Ustavni sud je, u konkretnom predmetu, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe najpre u prekršajnom postupku oglašen krivim „što je 9. septembra 2014. godine oko 23,15 časova u kafani 'Gružanski dvori' u selu Kikojevac, narušavao javni red i mir, na taj način što je ... oko 23,45 sati došao u navedenu kafanu, pod vidnim dejstvom alkohola i bez ikakvog povoda i razloga prišao gostu D.M, uhvatio ga rukama za garderobu, vukao ga za tregere i rukave i pocepao mu komade odeće, a nakon toga bez odobrenja radnice u kafani ulazi u prostor koji je namenjen za radnike kafane…obrativši joj se rečima : ' Šta hoćeš, gde ti je gazda i njegov ortak, sad ću da pobijem sve i polomiću celu kafanu', a zatim je otišao do teretnog vozila sa kojim je došao do kafane i iz kabine uzeo oružje sa kojim je nastavio da upućuje pretnje“.

Nakon pravnosnažnosti navedene prekršajne presude , podnosilac ustavne žalbe je u krivičnom postupku oglašen krivim „što je dana 9. septembra 2014. godine u Dobrači kod Kragujevca, suprotno odredbi člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municij u, i to jednu automatsku pušku 'Zastava', model M-70, kalibra 7,62x39, crne boje, fabričkog broja 5744, fabričke izrade, sa okvirom u kome se nalazilo osam metaka, kalibra 7,62mm, čije držanje nije dozvoljeno građanima“.

Po oceni Ustavnog suda, i z napred navedenog proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe kritične večeri 9. septembra 2014. godine iz sela Dobrače, u kojem ima prebivalište, neovlašćeno nosio vatreno oružje, čije držanje i nošenje nije dozvoljeno građanima, i to tako što ga je prevozio u kabini teretnog vozil a kojim se dovezao do kafan e koja se nalazi u selu Kikojevac, čime su ostvareni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ, za koje je oglašen krivim osporenim presudama, pa je zatim svojim ponašanjem u kafani u selu Kikojevac ugrozio spokojstvo prisutnih građana, a najviše gosta D.M. tako što ga je uhvatio rukama za garderobu, vukao ga za tregere i rukave i pocepao mu komade odeće , te je nastavio da remeti javni red i mir u toj kafani izgovarajući preteće reči obraćajući se zaposlenoj u kafani „…gde ti je gazda i njegov ortak, sad ću da pobijem sve i polomiću celu kafanu“, čime su ostvareni elementi prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM, za čije je izvršenje oglašen krivim presudom Prekršajnog suda u Kragujevcu Pr. 5253/14 od 10. septembra 2014. godine. Iz dostavljene dokumentacije nadalje proizlazi da je nakon vršenja nasilja nad gostom D.M i remećenjem javnog reda i mira izgovaranjem pretnji da će sve pobiti, okrivljeni otišao do teretnog vozila kojim se dovezao do kafane i iz kabine uzeo vatreno oružje te nastavio da upućuje pretnje, čime je po oceni Ustavnog suda povećana uznemirenost svih prisutnih građana, te se stoga ne može prihvatiti kao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje osporene prvostepene presude da činjenica da je optuženi uzeo pušku, kako je opisano u izreci prekršajne presude , nije uzrok nastanka posledice u vidu prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM.

Međutim, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju Prekršajni sud u Kragujevcu nije aktivirao zabranu ne bis in idem, time što je u činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM uneo i događanja koja su usledila nakon remećenja javnog reda i mira u kafani u selu Kikojevac i vršenja nasilja nad jednim od prisutnih gostiju, a koja se tiču uzimanja – nošenja vatrenog oružja i nastavljanja izgovaranja pretnji, niti je osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe osuđen za delo koje je obuhvaćeno navedenom prekršajnom presudom. Ovo stoga što je okrivljeni elemente krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ, za koje je oglašen krivim osporenim presudama, ostvario pre nego što je došao do kafane u selu Kikojevac, time što je prevozio – nosio vatreno oružje za koje fizička lica ne mogu dobiti dozvolu nadležnog državnog organa za njihovo držanje ili nošenje.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje na to da se prekršajni sudovi moraju ograničiti na utvrđivanje onih činjenica koje čine biće prekršaja i da prepuste krivičnom sudu da utvrđuje činjenice bitne za postojanje krivičnog dela. Međutim, iz napred navedenih razloga , Ustavni sud je ocenio da između konkretne prekršajne i krivične osude podnosioca ustavne žalbe ne postoji činjenični identitet, s obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe u prekršajnom i krivičnom postupku oglašen krivim zbog dva i prostorno i vremenski razdvojena delikta.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji identitet kaznenih dela zbog kojih je podnosilac oglašen krivim u prekršajnom i krivičnom postupku ( idem).

5.3. Polazeći od napred utvrđenog – da u konkretnom slučaju ne postoji identitet kaznenih dela zbog kojih je podnosilac oglašen krivim u prekršajnom i krivičnom postupku ( idem), Ustavni sud konstatuje da u konkretnom slučaju nije mogla postojati ni dvostrukost postupka ( bis).

Polazeći od toga da je cilj člana 34. stav 4. Ustava zabrana ponavljanja postupka koji je okončan odlukom koja je stekla status res iudicata, a da je Ustavni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe jeste osuđen u prekršajnom postupku koji se u smislu odredaba člana 34. stav 4. i člana 33. stav 8. Ustava izjednačava sa krivičnim postupkom, te da je nakon pravnosnažnosti prekršajne presude oglašen krivim za krivičn o del o koj e se nije odnosil o na isto ponašanje za koj e je kažnjen u prekršajnom postupku i koje nije obuhvatal o iste činjenice, odnosno za koje je utvrđeno da se ne radi o istom delu ( idem), Ustavni sud je zaključio da osporenim presudama nije došlo do povrede načela ne bis in idem.

6. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-O dluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

7. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42v stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede načela ne bis in idem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti