Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje nužnog naslednog dela. Postupak, koji je trajao preko devet godina, ocenjen je kao nerazumno dug, prvenstveno zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . i Ma . R, oboje iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba M. R . i Ma . R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u N ovom Sadu u predmetu P. 5/14 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . i Ma . R, oboje iz Novog Sada, podneli su Ustavnom sudu, 20. februara 2018. godine, preko punomoćnika S. D, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5/14, kao i protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1489/16 od 26. oktobra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava nasleđivanja, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, čl. 36. i 59. Ustava , kao i čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojima se suštinski pružaju iste garancije kao i odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda odbijena je revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, podneta protiv pravnosnažne presude kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da pravni prethodnik tužilaca ima pravo na nužni nasledni deo na zaostavštin i pokojne M . Z . iz Novog Sada, u visini od 1/3 idealnih delova, kao i da se, po tom osnovu, izvrši smanjenje njenog zaveštajnog raspolaganja izvršenog u korist tuženog.

U ustavnoj žalbi se iznosi hronološki opis toka osporenog parničnog postupka i navod i da je reč o sporu za utvrđenje nužnog naslednog dela i redukciju zaveštajnog raspolaganja koji je trajao duže od deset godina . Takođe, ustavnom žalbom se osporava stav parničnih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ostvarenje prava na nužni nasledni deo, u smislu člana 39. stav 2. Zakona o nasleđivanju , kao i neopravdano odbijanje predloga za izvođenje određenih dokaza u postupku pred prvostepenim sudom.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu revizijsku presudu . Naknada nematerijalne štete nije tražena.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovednom postupku, izvršio uvid u spise parničnog predmeta Višeg suda u Novom Sadu P. 5/14 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

B. R . iz Veternika je 22. avgusta 200 8. godine, u svojstvu tužioca, podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tužen og Č. F . – S. iz Beograda , radi utvrđenja prava na nužni nasledni deo na zaostavštini pokojne M . Z . iz Novog Sada i redukcije zaveštajnog raspolaganja ostavilje u korist tuženog do visine nužnog naslednog dela tužioca . Kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 8.000.000 dinara. Predmet je zaveden pod brojem P. 6885/08.

Tuženi je 23. septembra 2008. godine dostavio odgovor na tužbu , a 17. decembra iste godine protivtužbu radi utvrđenja da je tužilac predmetnim zaveštanjem isključen iz nasleđa i da ne postoji njegovo prav o na nužni nasledni deo . Rešenjem od 18. decembra 2018. godine izvršeno je spajanje postupaka po tužbi i protivtužbi. Do smrti tužioca -protivtuženog zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih samo jedno nije održano, i to zbog dojave o podmetnutoj bombi u zgradi suda. Izveden je dokaz saslušanjem tužioca -protivtuženog u svojstvu parnične stranke i dva svedoka . Takođe, izvršen je uvid u spise predmeta istog suda O. 2457/07.

Punomoćnik tužioca-protivtuženog je na ročištu održanom 4. septembra 2009. godine obavestio sud da je tužilac -protivtuženi preminuo, te da parnicu preuzimaju njegova deca M . R . i Ma . R, ovde podnosioci ustavne žalbe . Sud je odlučio da se postupak odmah nastavi i n a istom ročištu je određeno izvođenje dokaza veštačenjem, preko Instituta za medicinu rada Srbije. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni sudu 9. novembra 2009. godine, a u međuvremenu jedno ročište (23. oktobra 2009. godine) nije moglo biti održano, jer je predmet bio na veštačenju.

Nadležnost Opštinskog suda u Novom Sadu je 1. januara 2010. godine preuzeo Osnovni sud u Novom Sadu, koji se rešenjem P. 1106/10 od 25. februara 2010. godine (pravnosnažno 7. aprila 2010. godine) oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Višem sudu u Novom Sadu.

Predmet je u Višem sudu u Novom Sadu zaveden pod brojem P. 276/10, a prvo ročište za glavnu raspravu održano je 12. jula 2010. godine. U periodu do prvog presuđenja zakazano je još četiri ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva nisu održana. Jedno zbog štrajka zaposlenih u sudu, a drugo usled sprečenosti postupajućeg sudije. Izveden je dokaz saslušanjem predstavnika Instituta za medicinu rada Srbije, petoro svedoka i tužioca – protivtuženog M . R . u svojstvu parnične stranke. Glavna rasprava je zaključena 5. maja 2011. godine.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P. 276/10 od 5. maja 2011. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca-protivtuženih, a usvojen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca.

Tužioci-protivtuženi su 17. juna 2011. godine izjavili žalbu, na koju je tuženi-protivtužilac odgovorio podneskom od 1. jula 2011. godine.

Spisi parničnog predmeta su se u Apelacionom sudu u Novom Sadu nalaz ili u periodu od 6. jula 2011. do 12. aprila 2012. godine. Presudom tog suda Gž. 2495/11 od 21. marta 2012. godine delimično je preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev, dok je u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu prvostepena presuda potvrđena.

Tužioci-protivtuženi su 5. juna 2012. godine izjavili reviziju, na koju je tuženi-protivtužilac odgovorio podneskom od 27. juna 2012. godine. Spisi parničnog predmeta su 6. jula 2012. godine dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu . Rešenjem Rev. 689/12 od 5. decembra 2013. godine ukinute su presud e nižestepenih sudova u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu i predmet je 17. januara 2014. godine vraćen na ponovni postupak prvostepenom sudu.

U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem P. 5/14. Zakazano je još 14 ročišta za glavnu raspravu. Usled štrajka advokata u drugoj polovini 2014. godine nisu održana dva ročišta, dok je razlog neodržavanja još jednog ročišta bila sprečenost postupajućeg sudije. Izveden je dokaz saslušanjem predstavnika Instituta za medicinu rada Srbije, četvoro svedoka i oboje tužilaca. Izvršen je uvid u ostavinski predmet istog suda O. 7103/12 , povodom kojeg je kasnije, u dva navrata , sud traž io podatak o ishodu postupka po reviziji. Glavna rasprava je zaključena 6. oktobra 2015. godine.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P. 5/14 od 6. oktobra 2015. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u celini. Ova presuda je parničnim strankama otpravljena 8. decembra 2015. godine.

Tužioci su 28. decembra 2015. godine izjavili žalbu, na koju je tuženi odgovorio podneskom od 13. januara 2016. godine.

Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Novom Sadu dostavljeni 3. februara 2016. godine. Presudom Gž. 452/16 od 13. aprila 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i navedena prvostepena presuda je u celini potvrđena.

Tužioci su 10. juna 2016. godine izjavili reviziju, na koju je tuženi odgovorio podneskom od 27. juna 2016. godine.

Spisi parničnog predmeta su Vrhovnom kasacionom sudu dostavljeni 26. avgusta 2016. godine. Osporenom presudom Rev. 1489/16 od 26. oktobra 2017. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilaca. Njihovom punomoćniku je ova presuda dostavljena 22. januara 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 , 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Gotovo idtentične odredbe sadrži i važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14), koji se, u konkretnom slučaju, primenjivao nakon ukidanja presude Višeg suda u Novom Sadu P. 276/10 od 5. maja 201 1. godine.

5. Razmatrajući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 22. avgusta 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, i da je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1489/16 od 26. oktobra 2017. godine, koja je punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe dostavljena 2 2. januara 201 8. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao devet godina i dva meseca, što samo po sebi ukazuje da isti nije okončan u okviru razumnog roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, te prirode zahteva i njegovog značaja za podnosioca ustavne žalbe , devetogodišnje trajanje osporenog parničnog postupka ne može se opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud smatra da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, imajući pritom u vidu da ne postoji doprinos podnosi laca ustavne žalbe, a čak ni smrt njihovog pravnog prethodnika nije imala za posledicu prekid postupka, ne može oceniti kao razumn o to što je postupak trajao devet godina i dva meseca, te da se ovako dugo trajanje postupka, pre svega, može pripisati nedovoljnoj efikasnosti prvostepenog suda. Činjenice da je u postupku pred prvostepenim sudom zakazano ukupno 26 ročišta za glavnu raspravu, od toga 14 u ponovnom postupku ( nakon ukidanja nižestepenih presuda od strane revizijskog suda), a u toj fazi održano je čak 11 ročišta, s tim da dokazni postupak tada nije bio naročito složen , po oceni Ustavnog suda, potvrđuju da prvostepeni sud u ovom sporu nije efikasno postupao. Ustavni sud, takođe , konstatuje da su oba postupka po reviziji, zaključno sa vraćanj em predmeta prvostepenom sudu, trajala po godinu i po dana, što je u okolnostima konkretnog slučaja bitno uticalo na ukupnu dužinu trajanja postupka .

Međutim, Ustavni sud ima u vidu da jedno ročište za glavnu raspravu nije održano zbog dojave o podmetnutoj bombi u zgradi suda, isto toliko zbog štrajk a zaposlenih u sudovima , a dva ročišta nisu održana zbog štrajk a advokata u drugoj polovini 2014. godine, što je sve objektivno utical o na ukupnu dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka , a ne može se pripisati u krivicu postupajući m sudovima.

Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, s obzirom na to da podnosi oci ustavne žalbe ni su istak li zahtev za naknadu nematerijalne štete.

7. Što se ostalih povred a tiče, Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavn ih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporen og akta.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Na osnovu svega izneto g i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti