Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku administrativnog izvršenja koji traje skoro 30 godina. Nadležnim organima se nalaže da postupak okončaju u najkraćem roku, bez odlaganja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3739/2010
24.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P. i utvrđuje da j e u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odeljenjem za građevinske, inspekcijske i upravne poslove opštinske uprave gradske opštine Rakovica u predmetu broj 351-273/93, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. iz B. je 9. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika I. M, advokata iz V, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odeljenjem za građevinske, inspekcijske i upravne poslove opštinske uprave gradske opštine Rakovica u predmetu broj 351-273/93.

U ustavnoj žalbi se detaljno opisuje tok osporenog postupka koji je prvo vođen pred Opštinskim sekretarijatom za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti SO Rakovica u predmetu 351-753/84, a koji je zatim nastavljen u predmetu Odeljenja za građevinske, inspekcijske i upravne poslove opštine Rakovica u Beogradu u predmetu 351-273/93, i ističu se konkretne radnje upravnih organa koje su, po mišljenju podnosioca, doprinele nerazumno dugom trajanju postupka i povredi prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je naveo da prvostepeni upravni organ 30 godina nije okončao postupak izvršenja svog rešenja koje se odnosi na rušenje starog objekta, te traži od Ustavnog suda da naredi nadležnom prvostepenom upravnom organu da postupi po nalogu iz rešenja drugostepenog upravnog organa - Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju broj 351. 1-343/09 od 23. jula 2009. godine i okonča osporeni upravni postupak. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu i spise predmeta Odeljenja za građevinske, inspekcijske i upravne poslove gradske opštine Rakovica broj 351-273/93, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je, na osnovu ugovora o kupovini i prodaji nekretnina Ov. broj 1389/65 od 29. marta 1965. godine, kupio nepokretnost koju čine kuća od dva odeljenja, sa pravom trajnog korišćenja placa na katarskoj parceli broj 3646 u Beogradu.

U odnosu na katastarsku parcelu broj 3646 dato je odobrenje M. P, podnosiocu ustavne žalbe, da po izvršnosti rešenja Grada Beograda - SO Čukarica 04/1 broj 44/873 od 11. aprila 1968. godine, može izgraditi porodičnu stambenu zgradu visine P+1 sprat sa dva stana. Po navedenom rešenju, kao uslov za tehnički prijem zgrade, bilo je neophodno porušiti sve postojeće privremene i pomoćne objekte na toj parceli. Podnosilac je postupio po nalogu iz tog rešenja i srušio objekat kupljen po ugovoru o kupovini i prodaji nepokretnosti Ov. broj 1389 od 29. marta 1965. godine.

Urbanistički zavod grada Beograda je maja 1968. godine izvršio novu parcelaciju, tako što je proširio ulicu za pet metara na katastarsku parcelu broj 3646, koja je za pet metara proširena na graničnu parcelu 3645, na parceli 3646 sada se nalazi stara kuća od tri odeljenja V. G, te je tako njena kuća smetnja podnosiocu ustavne žalbe da za svoju kuću dobije upotrebnu dozvolu. Postupak za rušenje predmetne kuće započet je po zahtevu podnosioca od 17. septembra 1984. godine, a u periodu od 1984. do 1987. godine doneta su tri prvostepena rešenja o rušenju i tri drugostepena rešenja kojima su poništena prvostepena rešenja.

Rešenjem broj 351-753/84 od 18. novembra 1988. godine Sekretarijata za urbanizam, komunalne i stambene delatnosti SO Rakovica naloženo je V. G. da izvrši rušenje stare postojeće stambene zgrade koja se nalazi delom na katastarskoj parceli 3646. Zatim je zbog smrti V. G, zaključkom broj 351-753/84 od 26. maja 1996. godine, prekinut postupak izvršenja rešenja broj 351-753/84.

Ostavinskim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu broj 4257/03 od 19. novembra 2003. godine za naslednike na celokupnoj zaostavštini pok. V. G. proglašeni su V. G. i M. G.

Zaključkom gradske opštine Rakovica broj 351-273/93 od 6. maja 2009. godine nastavljen je postupak izvršenja rešenja broj 351-753/84 i određeno je da će se izvršenje sprovesti na taj način što će se porušiti stara postojeća stambena zgrada koja se nalazi delom na katastarskoj parceli 3646.

Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda je rešenjem broj 351-1-343/09 od 23. jula 2009. godine poništio zaključak Odeljenja za građevinske, inspekcijske i upravne poslove gradske opštine Rakovica broj 351-273/93 od 6. maja 2009. godine i predmet vratio prvostepenom upravnom organu na ponovni postupak i odluku.

Podnosilac ustavne žalbe se obraćao urgencijama raznim državnim organima za okončanje upravnog postupka, ali u spisima predmeta nema dokaza o daljem sprovođenju postupka izvršenja.

4. Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list S RJ", br. 3/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji je stupio na snagu 19. jula 1997. godine, propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, u kom slučaju je drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju, i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno(član 261.stav 2 ); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1); da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, a da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuje način i sredstva izvršenja, kao i da je protiv ovog zaključka dopuštena žalba nadležnom drugostepenom organu (član 268. stav 1.); da će se na predmete čije je rešavanje započeto pre stupanja na snagu ovog zakona primenjivati odredbe ovog zakona, ako postupak nije konačno završen (član 290.).

Ustavni sud konstatuje da su se tokom vođenja osporenog postupka primenjivale i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 10/65, 18/65, 4/77, 11/78, 32/78, 9/86 i 47/86 i "Službeni list SRJ", broj 24/94), koji je prestao da važi 18. jula 1997. godine. Kako se odredbe navedenog zakona od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari nisu sadržinski razlikovale od citiranih odredaba važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, Ustavni sud nije posebno navodio odredbe ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog postupka.

5. Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na uverenju da predmetni postupak administrativnog izvršenja traje od 1984. godine, kada je naloženo rušenje stare zgrade koja se nalazi delom na katastarskoj parceli podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je smatrao da je najpre neophodno utvrditi period u odnosu na koji će se u ovom predmetu ceniti povreda označenog ustavnog prava. Ustavni sud je konstatovao da iz raspoloživih podataka sadržanih u spisima predmeta proizlazi da je, po zahtevu podnosioca, nadležni organ 1984. godine počeo da preduzima radnje u cilju vođenja postupka, zbog čega se, saglasno odredbi člana 125. stav 1. tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku (odredba člana 115. stav 1. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku), postupak smatrao pokrenutim.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, jemče i njihova sudska zaštita ostvaruje od 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Kad je reč o dužini trajanja predmetnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da sama činjenica da postupak traje skoro 30 godina, ukazuje da postupak nesumnjivo nije okončan u okviru razumnog roka.

Po oceni Ustavnog suda, tridesetogodišnje trajanje osporenog postupka je prvenstveno posledica neažurnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog upravnog organa. Postupak za rušenje kuće je započeo 1984. godine. Od tada je donošeno više rešenja kojima je nalagano rušenje, ali do danas postupak nije okončan i izvršenje nije sprovedeno, a u poslednje četiri godine nisu preduzimane radnje u postupku.

Ustavni sud posebno napominje da je odredbom člana 268. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da je organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese zaključak o dozvoli izvršenja rešenja koje je doneto u upravnoj stvari, po službenoj dužnosti, bez odlaganja, kad je to rešenje postalo izvršno, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno. Po oceni Ustavnog suda, cilj određivanja ovog roka je da se obezbedi efikasnost rada organa uprave nadležnog za sprovođenje administrativnog izvršenja.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka posebno imajući u vidu da je više puta urgirao kod raznih državnih organa za ubrzanje i okončanje postupka, a takođe predmet postupka je bio za njega od egzistencionalnog značaja.

Dakle, trajanje postupka administrativnog izvršenja od skoro 30 godina predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka koji se ničim ne može opravdati, kako po oceni ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Dakle, Ustavni sud je ocenio da propust nadležnih državnih organa da delotvorno sprovedu postupak administrativnog izvršenja predstavlja povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku administrativnog izvršenja koji se u predmetu broj 351-273/93 vodi pred Odeljenjem za građevinske, inspekcijske i upravne poslove opštinske uprave gradske opštine Rakovica, te je, krećući se u granicama ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnim upravnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti