Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o odbijanju prigovora na optužnicu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim se odlučuje o prigovoru na optužnicu. Ovakav akt predstavlja procesno rešenje kojim se cene formalni uslovi za vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačni pravni akt podložan ustavnoj žalbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, mr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Boškovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. maja 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Boškovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Kp. 27/07 – Kv. P. 37/08 od 18. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Bošković iz Beograda je 31. marta 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Tatjane Bošković iz Beograda, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su osporenim rešenjem odbijene njegova žalba i žalba njegovog branioca izjavljene protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kt. S. 6/06 od 13. novembra 2007. godine. Istovremeno, osporenim rešenjem je krivični postupak Kp. 27/07, koji se vodi pred Okružnim sudom u Beogradu protiv podnosioca, spojen sa krivičnim postupkom istog suda Kp. 11/06. Podnosilac smatra da su osporenim rešenjem na taj način povređena njegova ustavna prava i navodi: da „nema ni jednog zakonskog razloga“ da podnosilac bude okrivljen i to pred Specijalnim sudom; da se u osporenom aktu „ne navodi zbog čega se smatra da postoji osnovanost sumnje koja opravdava iznošenje ove krivičnopravne stvari pred sud“; da ne postoje zakonski osnovi za spajanje navedenih krivičnih postupaka, jer se time krivični postupak protiv njega necelishodno oteže, s obzirom da u spojenom postupku u kome „okrivljeni i predmet nemaju nikakve veze s podnosiocem“ postoji veliki broj okrivljenih i treba sprovesti obiman dokazni postupak, što suđenje protiv njega čini nepravičnim i ne može se obaviti u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povrede označenih ljudskih prava, poništi osporeno rešenje, naredi uklanjanje štetnih posledica i do okončanja postupka po ustavnoj žalbi odloži izvršenje osporenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

4. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Kp. 27/07 – Kv. P. 37/08 od 18. februara 2008. godine, u krivičnom predmetu Kp. 27/07 koji se vodi protiv podnosioca ustavne žalbe i još pet lica, odlučivano o prigovorima svih okrivljenih, pa i podnosioca, kao i njihovih branilaca, izjavljenim protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kt. S. 6/06 od 13. novembra 2007. godine, ispravljene 28. decembra 2007. godine. Osporenim rešenjem su svi prigovori odbijeni kao neosnovani, a ovaj krivični postupak je spojen sa krivičnim postupkom istog suda Kp. 11/06, radi sprovođenja jedinstvenog krivičnog postupka i donošenja jedne presude.

5. Ustavni sud konstatuje da je za podizanje optužnice protiv nekog lica dovoljna i osnovana sumnja, kao stepen izvesnosti da je to lice izvršilo krivično delo, koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se samo da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a sve činjenice i okolnosti od uticaja na utvrđivanje postojanja krivičnog dela i postojanja odgovornosti okrivljenog sud utvrđuje i razjašnjava na glavnom pretresu, kada će, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste, na koji način je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. Okrivljeni će, u daljem toku krivičnog postupka, imati pravo i mogućnost da osporava, kako postojanje dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost.

Ustavni sud je, stoga, u konkretnom slučaju, utvrdio da osporeno rešenje po svojoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim se ceni ispunjenost formalnih uslova za vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačni pravni akt koji može biti predmet ustavne žalbe, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić