Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neispunjenosti procesnih pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluke Vrhovnog kasacionog suda jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka, a protiv drugostepene presude zbog neblagovremenosti. Rok za ustavnu žalbu teče od dostavljanja drugostepene odluke kada revizija nije dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3742/2010
03.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Marinkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Marinkovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 183/09 od 26. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2862/10 Gzz1. 338/10 od 2. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Marinković iz Beograda je 7. avgusta 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2862/10 Gzz1. 338/10 od 2. juna 2010. godine, u stavu prvom izreke odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 183/09 od 26. maja 2009. godine, dok je u stavu drugom izreke odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ne spori zakonski osnov za odbačaj revizije i podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, navodeći samo da su oni odbačeni ''iz formalnih razloga'', već osporava drugostepenu presudu koja je prethodila osporenom rešenju. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu osporene presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 183/09 od 26. maja 2009. godine, Ustavni sud je zauzeo pravni stav da je u parničnom postupku, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti i kada izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na zakonom propisan način. Kako su u konkretnom slučaju revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačeni kao nedozvoljeni, jer nisu bili izjavljeni u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na presudu Okružnog suda u Valjevu Gž. 183/09 od 26. maja 2009. godine, ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio pre dobijanja obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. 1827/09 od 22. oktobra 2009. godine da neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, a da je ustavna žalba izjavljena 7. avgusta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv osporene presude neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU

PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

sudija dr Agneš Kartag Odri

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neispunjenosti procesnih pretpostavki

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti