Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih odluka u imovinskom sporu. Žalba je delimično odbačena kao neblagovremena, a u preostalom delu jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje ili imovinu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3749/2010
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Šukića iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Šukića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 755/06 od 30. januara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 658/07 od 20. marta 2007. godine, delimične presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 842/07 od 5. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1832/08 od 24. septembra 2008. godine, presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 842/07 17. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 154/09 od 26. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Šukić iz Aranđelovca je 9. avgusta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 756/06 od 30. januara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 658/07 od 20. marta 2007. godine, delimične presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 842/07 od 5. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1832/08 od 24. septembra 2008. godine, presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 842/07 17. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 154/09 od 26. novembra 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 22. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je u postupcima po navedenim sudskim odlukama povređeno pravo na pravično suđenje „obzirom da sud nije pravilno primenio materijalno pravo, a ono koje je primenio, pogrešno je tumačio“. Podnosilac takođe ističe i povredu „ljudskog prava na sudsku zaštitu dostojanstva i ličnosti u vezi sa članom 22. stav 1. Ustava“, ali i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. jer se „navedenim sudskim odlukama ne garantuje mirno uživanje svojine, već se ohrabruju uzurpatori da to pravo podnosioca ustavne žalbe ruše“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i osporenih akata, kao i druge dokumentacije koju je dostavio podnosilac ili pribavio Ustavni sud, utvrđeno je da su osporena rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 755/06 od 30. januara 2007. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 658/07 od 20. marta 2007. godine doneta u postupku po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog smetanja poseda. Prvostepenim rešenjem je odbijen tužbeni zahtev tužioca, a drugostepenim rešenjem je prvostepeno rešenje potvrđeno i žalba tužioca odbijena kao nesnovana.

Osporena delimična presuda Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 842/07 od 5. maja 2008. godine i osporena presuda Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1832/08 od 24. septembra 2008. godine donete su u postupku po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja i naknade štete. Prvostepenom delimičnom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužioca, a drugostepenom presudom odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, osim u drugom stavu izreke u kome je ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Opštinski sud u Aranđelovcu, postupajući po nalogu iz presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1832/08 od 24. septembra 2008. godine, doneo je osporenu presudu P. 842/07 od 5. maja 2008. godine, kojom je odbio zahtev tužioca za naknadu štete. Osporenom presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 154/09 od 26. januara 2009. godine i potvrđena je prvostepena presuda.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 859/10 od 11. marta 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 154/09 od 26. januara 2009. godine i odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1832/08 od 24. septembra 2008. godine. U dopisu Osnovnog suda u Kragujevcu Su-VIII-443/2010 od 14. septembra 2010. godine navodi se da je tužilac reviziju izjavio 1. aprila 2009. godine. Viši sud u Kragujevcu je dopisom Su-I-3-8/11 od 9. februara 2011. godine obavestio Ustavni sud da je presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 859/10 od 11. marta 2010. godine dostavljena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 12. avgusta 2010. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 1 107/10 od 2. juna 2010. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 775/06 od 30. januara 2007. godine i P. 755/06 od 9. marta 2009. godine, kao i protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 658/07 od 20. marta 2007. godine i Gž. 1234/09 i 1235/09 od 10. juna 2009. godine. U obrazloženju rešenja Vrhovnog suda Srbije se konstatuje da je rešenjem istog suda Sgzz. 44/08 od 23. januara 2008. godine već odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 755/06 od 30. januara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 658/07 od 20. marta 2007. godine.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe, Ustavni sud je pošao od svog utvrđenog pravnog stava da se pravna sredstva u parničnom postupku iscrpljuju donošenjem presude o reviziji, a u slučaju kada revizija zakonom nije dozvoljena donošenjem odluke o žalbi na presudu ili rešenje.

S obzirom na to da u sporu zbog smetanja poseda revizija nije dozvoljena, da je podnosilac ustvane žalbe protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 755/06 od 30. januara 2007. godine i osporenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 658/07 od 20. marta 2007. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti koji je odbačen rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 44/08 od 23. januara 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 9. avgusta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv navedenih osporenih rešenja podneta po proteku roka propisanog članom 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

U sprovedenom prethodnom postupku takođe je utvrđeno da je osporena presuda Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1832/08 od 24. septembra 2008. godine dostavljena podnosiocu pre 1. aprila 2009. godine, kada je protiv nje podnosilac izjavio reviziju koja je odbačena presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 859/10 od 11. marta 2010. godine. Kako se, prema stavu Ustavnog suda, rok za izjavljivanje ustavne žalbe u tom slučaju računa od dana dostavljanja odluke o žalbi, to je ustavna žalba neblagovremeno izjavljena i protiv navedene osporene drugostepene presude, kao i protiv osporene prvostepene delimične presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 842/07 od 5. maja 2008. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe sa stanovišta člana 32. stav 1. Ustava kojim je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, tj. povredu prava na pravično suđenje koja je navodno učinjena donošenjem presuda Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 154/09 od 26. januara 2009. godine i Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 842/07 od 17. novembra 2008. godine, po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je ovim osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava već detaljno cenjeni, a ocena sudova obrazložena u osporenoj presudi Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 154/09 od 26. januara 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 859/2010 od 11. marta 2010. godine, na način koji ukazuje da su razmotrena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka nadležnih redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge. Po pravilu, Ustavni sud se ne upušta u pitanje jesu li redovni sudovi pravilno i potpuno utvrdili činjenično stanje i ocenili dokaze. Za Ustavni sud značajne su samo one činjenice od čijeg postojanja zavisi ocena o eventualnoj povredi Ustavom zajemčenog prava na koje se poziva u ustavnoj žalbi.

Razmatrajući dopuštenost ustavne šalbe sa stanovišta povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava kojim se utvrđuje da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava prvenstveno se odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica. Za razliku od sporova koji se vode zbog mešanja države u nečiju imovinu ili neko drugo svojinsko pravo, u imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je u ovom slučaju postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, povreda imovinskih prava koja neposredno spadaju u domen građanskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije člana 32. stav 1. ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeni pravo na imovinu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. stav 1. Ustava, jer se povreda ovog prava izvodi iz povrede prava na pravično suđenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti