Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnim izvršnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene prava u vezi sa dužinom trajanja izvršnog postupka. Takođe utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u dugotrajnim izvršnim i stečajnim postupcima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama V. P. i V. B, obe iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba V. P. i i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4 I. 412/19 od 20. decembra 2019. godine i R4 I. 93/20 od 13. avgusta 2020. godine, kao i rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 9/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 60/20 od 25. septembra 2020. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 412/19 od

20. decembra 2019. godine i R4 I. 93/20 od 13. avgusta 2020. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 9/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 60/20 od 25. septembra 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba V. B. i utvrđuje da je rešenjima

Osnovnog suda u Čačku R4 I. 418/19 od 20. decembra 2019. godine i R4 I. 95/20 od 14. avgusta 2020. godine ispravljeno rešenjem istog suda R4 I. 95/20 od 15. septembra 2020. godine i rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 10/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 81/20 od 21. oktobra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 418/19 od 20. decembra 2019. godine i R4 I. 95/20 od 14. avgusta 2020. godine, ispravljeno rešenjem istog suda R4 I. 95/20 od 15. septembra 2020. godine, i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 10/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 81/20 od 21. oktobra 2020. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba V. P. i utvrđuje se da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 3851/12, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21.

6. Utvrđuje se pravo V. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 3851/12 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo V. P. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3851/12 od 22. novembra 2012. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Usvaja se ustavna žalba V. B. i utvrđuje se da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 3850/12, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21.

9. Utvrđuje se pravo V. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 3850/12 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Utvrđuje se pravo V. B. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3850/12 od 23. novembra 2012. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Odbacuju se zahtevi podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. V. P. i V. B, obe iz Čačka, podnele su 16. marta 2020. godine, kao i 28. oktobra i 25. novembra 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 412/19 od 20. decembra 2019. godine i R4 I. 93/20 od 13. avgusta 2020. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 9/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 60/20 od 25. septembra 2020. godine, kao i rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 418/19 od 20. decembra 2019. godine i R4 I. 95/20 od 14. avgusta 2020. godine ispravljenog rešenjem istog suda od R4 I. 95/20 od 15. septembra 2020. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 10/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 81/20 od 21. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 3851/12 i I. 3850/12. Podnositeljke su 26. i 29. jula 2024. godine podnele Ustavnom sudu ustavne žalbe, preko istog punomoćnika, sada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom – bivšim poslodavcem pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), usvavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

U ustavnim žalbama se, pored ostalog, navodi: da su osporeni izvršni postupci, koji se vode radi prinudne naplate pravnosnažno dosuđenih minimalnih zarada podnositeljki, pokrenuti 16. novembra 2012. godine, te da isti još uvek nisu okončani; da su podnositeljke ustavnih žalbi samo delimično namirene, i to u periodu kada je postupke sprovođenja izvršenja vodio javni izvršitelj; da je podnositeljkama ustavne žalbe, pored prava na suđenje u razumnom roku, povređeno i pravo na imovinu, a kako je izvršni dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom, država je dužna da im naknadi materijalnu štetu u visini nenamirenih potraživanja; da su osporenim rešenjima podnositeljkama ustavne žalbe pravnosnažno odbijeni kao neosnovani prigovori radi ubrzavanja predmetnih postupaka, jer je sud cenio samo period nakon što je predmet od javnog izvršitelja ponovo ustupljen izvršnom sudu na nadležnost, ne uzimajući u obzir kontinuitet u postupanju javnog izvršitelja i suda.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su podnositeljkama osporenim rešenjima u osporenim izvršnim postupcima, kao i stečajnom postupku povređena označena Ustavom zajemčena prava, kao i da im se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000, odnosno po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i materijalne štete u visini nenamirenih potraživanja u izvršnim postupcima, a kasnije i u stečajnom postupku. Takođe su istakle zahtev za troškove pred Ustavnim sudom

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavnih žalbi i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

 

3.1 Činjenice i okonosti koje se odnose na podnositeljku ustavne žalbe V. P:

Podnositeljka ustavne žalbe V. P. je 16. novembra 2012. godine podnela Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „S.“ u restrukturiranju Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 362/12 od 26. septembra 2012. godine, radi prinudne naplate minimalnih zarada.

Predloženo izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3851/12 od 22. novembra 2012. godine.

Osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4 I. 412/19 od 20. decembra 2019. godine i R4 I. 93/20 od 13. avgusta 2020. godine odbijeni su prigovori radi ubrzavanja postupka ovde podnositeljke ustavne žalbe kojima je tražila da se utvrdi da joj je u predmetu istog suda I. 3851/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 9/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 60/20 od 25. septembra 2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe podnositeljke ustavne žalbe, izjavljene protiv prvostepenih rešenja.

U obrazloženjima osporenih drugostepenih rešenja je, pored ostalog, navedeno: da podnositeljki nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer su prigovori radi ubrzavanja osporenog izvršnog postupka podneti nakon pravnosnažnosti rešenja Osnovnog suda u Čačku kojim je obustavljeno sprovođenje izvršenja pred tim sudom, te usvojen predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Krdžićem; da je nakon toga pomenuti javni izvršitelj zaključkom obavestio Osnovni sud u Čačku da je izvršni poverilac delimično namiren, te da se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i da se usvaja predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred tim sudom; da je pravilno stanovište prvostepenog suda da nije osnovan prigovor predlagača, jer postupak pred Osnovnim sudom u Čačku, od dana dostavljanja spisa predmeta od strane javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred tim sudom, traje pet odnosno 14 meseci; da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne ceni u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se isto odnosi na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa.

 

3.2 Činjenice i okonosti koje se odnose na podnositeljku ustavne žalbe V. B:

 

Podnositeljka ustavne žalbe V. B. je 16. novembra 2012. godine podnela Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „A.“ doo Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 167/12 od 16. maja 2012. godine, radi prinudne naplate minimalnih zarada.

Predloženo izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3850/12 od 23. novembra 2012. godine.

Osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4 I. 418/19 od 20. decembra 2019. godine i R4 I. 95/20 od 14. avgusta 2020. godine ispravljenim rešenjem istog suda R4 I. 95/20 od 15. septembra 2020. godine, odbijeni su prigovori radi ubrzavanja postupka podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila da se utvrdi da joj je u predmetu istog suda I. 3850/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 10/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 81/20 od 21. oktobra 2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljene protiv prvostepenih rešenja.

U obrazloženjima osporenih drugostepenih rešenja je, pored ostalog, navedeno: da podnositeljki nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer su prigovori radi ubrzavanja osporenog izvršnog postupka podneti nakon pravnosnažnosti rešenja Osnovnog suda u Čačku kojim je obustavljeno sprovođenja izvršenja pred tim sudom, te usvojen predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Krdžićem; da je nakon toga pomenuti javni izvršitelj zaključkom obavestio Osnovni sud u Čačku da je izvršni poverilac delimično namiren, te da se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i da se usvaja predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred tim sudom; da je pravilno stanovište prvostepenog suda da nije osnovan prigovor predlagača, jer postupak pred Osnovnim sudom u Čačku, od dana dostavljanja spisa predmeta od strane javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred tim sudom, traje pet odnosno 11 meseci; da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne ceni u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se isto odnosi na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa.

 

3.3 Činjenice i okonosti koje se odnose na stečajni postupak pred Privrednim sudom u Čačku St. 19/21

 

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 19/21 od 12. januara 2022. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom AD „F.“, Čačak i za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

AD „F.“, Čačak je privredno društvo sa većinskim državnim kapitalom.

Podnositeljke ustavne žalbe su u stečajnom postupku prijavile potraživanje po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3851/12 od 22. novembra 2012. godine i I. 3850/12 od 23. novembra 2012. godine i ista su im priznata, kao i delimično namirena.

4. Ispitujući navode podnositeljki u delu u kojem je ustavna žalba izjavljena protiv osporenih rešenja, kojima su pravnosnažno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud konstatuje da su tvrdnje podnositeljki o povredi prava na pravično suđenje zasnovane na navodima da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno neprihvatljivoj primeni merodavnog prava, odnosno da je sud prilikom ocene dužine trajanja postupaka cenio samo period nakon što su predmeti od javnog izvršitelja ponovo ustupljeni izvršnom sudu na nadležnost, ne uzimajući u obzir kontinuitet u postupanju javnog izvršitelja i suda.

Ustavni sud konstatuje da je osporenim rešenjima zauzeto stanovište da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne uzima u obzir prilikom ocene eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, već da se odredba člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odnosi isključivo na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa. U tom smislu, sudovi su prilikom razmatranja povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, razmatrali samo deo postupaka koji su se vodili nakon 15. aprila 2019. godine, nakon što je izvršitelj vratio predmete sudu na dalje sprovođenje izvršenja, iako su izvršni postupci pokrenuti još 16. novembra 2012. godine.

Ustavni sud, međutim, još jednom ukazuje na svoje stanovište da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenim rešenjima, a kojima je uzeto u obzir samo trajanje izvršnih postupaka nakon 15. aprila 2019. godine, ustavnopravno neprihvatljivo. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir da su postupci pokrenuti još 16. novembra 2012. godine, te da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.), koju prihvata i ovaj Sud, svako trajanje postupka za namirenje pravnosnažno utvrđenog potraživanja prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koje traje više od jedne godine, predstavlja povredu prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku i rešenjima Višeg suda u Čačku navedenim u tačkama 1. i 3. izreke podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i 3. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. i 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke ustavnih žalbi tražile utvrđenje navedene povrede u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 3851/12 i I. 3850/12, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 i zaključio da se osporeni postupci moraju posmatrati kao celina. Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su osporeni izvršni postupci u trenutku podnošenja ustavnih žalbi trajali 7 godina i četiri meseca, da osporeni stečajni postupak, koji je otvoren 12. januara 2022. godine još uvek nije okončan, a da potraživanja podnositeljki prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnositeljki i utvrdio da im je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 3851/12 i I. 3850/12 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. i 8. izreke.

7. Razmatrajući tvrdnje podnositeljki da im je u osporenim postupcima povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima i osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku i Privrednog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljki koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa većinskim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljki na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnositeljki i utvrdio da im je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 3851/12 i I. 3850/12 i stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. i 8. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tač. 6. i 9. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositljki ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno već utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 3851/12 i I. 3850/12 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. i 10. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakoj u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3851/12 od 22. novembra 2012. godine i I. 3850/12 od 23. novembra 2012. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljki o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povredu drugih ustavnih prava podnositeljki i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnositeljki u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

11. U pogledu zahteva podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 11. izreke.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.