Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbijena revizija tužilaca. Utvrđeno je da revizija nije bila dozvoljena jer vrednost spora za svakog pojedinačnog tužioca nije prelazila zakonom propisani limit.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3751/2010
05.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Bite, Jovana Jovanovića, Miroslava Pavlovića, Branka Pavlovića, Slobodana Gavrilovića, Snežane Bošković, Radiše Milijanovića i Radiše Gavrilovića, svih iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembar 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Bite, Jovana Jovanovića, Miroslava Pavlovića, Branka Pavlovića, Slobodana Gavrilovića, Snežane Bošković, Radiše Milijanovića i Radiše Gavrilovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1262/10 od 22. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Bite i drugi podnosioci navedeni u izreci izjavili su 7. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Branke Lekić Vrzić, advokata iz Aranđelovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1262/10 od 22. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Iz ustavne žalbe proizilazi da je osporenim rešenjem Vrhovnog kascionog suda odbijena kao neosnovana revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž.1. 361/09 od 11. decembra 2009. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 412/04 od 19. avgusta 2009. godine, kojim je odbačena kao nedozvoljena revizija koju su 1. oktobra 2008. godine izjavili protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž.1. 88/08 od 11. avgusta 2008. godine. Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da im je na ovaj način uskraćeno pravo na izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva - revizije, a protivno uslovima koje propisuje Zakon o parničnom postupku, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje. Samatraju da nisu dobili priliku da se njihova revizija protiv drugostepene presude meritorno ispituje i pored toga što su prema njihovim navodima postojali procesni uslovi za to, jer je vrednost spora iznosila 1.985.941,13 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1262/10 od 22. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 361/09 od 11. decembra 2009. godine. Navedenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i ožalbeno potvrđeno prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 412/04 od 19. avgusta 2009. godine, kojim je odbačena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 88/08 od 11. avgusta 2008. godine, donete u parnici koju su vodili protiv bivšeg poslodavca, radi duga i naknade štete na ime neisplaćenih neto zarada.

Vrhovni kasacioni sud je u osporenom rešenju, ispitujući pobijanu drugostepenu odluku na osnovu člana 399. u vezi sa članom 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), našao da je revizija neosnovana, te da u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9) Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije ceni prema odredbama Zakona o parničnom postupku koje su važile na dan podnošenja tužbe, a kako je u konkretnom slučaju tužba preinačena 15. oktobra 2007. godine, onda u odnosu na odredbe Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje su bile na snazi u vreme preinačenja tužbe. Odredbom člana 394. stav 2. tog zakona bilo je propisano da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara. Vrhovni kasacioni sud je, takođe, ocenio da u konkretnom slučaju tužioci nisu bili jedinstveni suparničari, kao i da vrednost revizijom pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog tužioca pojedinačno nije prelazila 500.000,00 dinara, te da je pobijani deo pravnosnažne presude bio ispod granične vrednosti merodavne za ocenu prava na izjavljivanje revizije, zbog čega je revizija tužilaca nedozovljena.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je revizija koja je odbijena osporenim rešenjem bila podneta u parničnom postupku koji su podnosioci ustavne žalbe zajednički vodili protiv bivšeg poslodavca, radi duga i naknade štete na ime neisplaćenih neto zarada. Dakle, u parničnom postupku obrazovana je procesna zajednica formalnih suparničara, što navodima ustavne žalbe nije osporavano.

Prema odredbi člana 203. Zakona o parničnom postupku, svaki suparničar je samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima. Radnje koje je jedan od suparničara preduzeo u postupku, odnosno propustio da preduzme, ne mogu štetiti niti koristiti drugim suparničarima. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da je svaki suparničar, u konkretnom slučaju tužilac u parničnom postupku, vlastan da zahteva isplatu duga i naknade štete na ime neisplaćenih neto zarada ili da to ne zahteva. Tako u konkretnoj pravnoj situaciji, svaki suparničar disponira samo onim delom u okviru ukupnog iznosa tužbenog zahteva koji je srazmeran njegovom potraživanju duga i naknade štete na ime neisplaćenih neto zarada.

Polazeći od izloženog, ukoliko u parničnom postupku postoji procesna zajednica suparničara koji nemaju pravni položaj jedinstvenih suparničara iz člana 204. Zakona o parničnom postupku, vrednost predmeta spora se u smislu člana 31. stav 2. ovog zakona utvrđuje prema vrednosti pojedinog zahteva svakog od suparničara. Imajući u vidu prirodu parničnog postupka u kome su podnosioci ustavne žalbe bili tužioci, vrednost predmeta spora koja je merodavna za izjavljivanje revizije u tom postupku određuje se u odnosu na visinu novčane naknade koju zahteva svaki pojedini tužilac, a ne u odnosu na ukupan iznos potraživanja po preinačenoj tužbi od 1.985.941,13 dinara.

Saglasno navedenom, izjavljivanje revizije u konkretnom slučaju u kome vrednost pojedinog novčanog potraživanja svakog revidenta ne prelazi zakonom propisani limit, predstavljalo je okolnost koja izjavljeni pravni lek čini nedozovljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku koji se shodno primenjuje na osnovu člana 412. stav 5. ovog zakona. Stoga je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1262/10 od 22. aprila 2010. godine revizija odbijena na osnovu člana 405. stav 1. navedenog zakona.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog rešenja, te da su očigledno neosnovani navodi podnosilaca da im je osporenim revizijskim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavi sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu isupnjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti