Ustavna žalba zbog amortizacije akcija na donosioca odbačena

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za isplatu vrednosti poništenih akcija na donosioca. Sud je utvrdio da nije došlo do povrede prava jer je podnosilac propustio da postupi po javnim pozivima za njihovu zamenu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3752/2010
24.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi DIBEK akcionarskog društva za unutrašnju i spoljnu trgovinu u stečaju iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba DIBEK akcionarskog društva za unutrašnju i spoljnu trgovinu izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 2 Pž. 2524/10 od 30. juna 2010. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 8874/08 od 18. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. DIBEK akcionarsko društvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu iz Beograda, izjavilo je 9. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Jovana Vorkapića, advokata iz Beograda Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Privrednog apelacionog suda 2 Pž. 2524/10 od 30. juna 2010. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 8874/08 od 18. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je postupanjem sudova podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na jednaku zaštitu prava jer je odbijanje osnovanog tužbenog zahteva posledica ustavnopravno neprihvatljivog tumačenja, kao i nepoznavanja materijalnog prava. Pored navedenog, osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno je i pravo na imovinu, s obzirom na to da se Ustavom jemči mirno uživanje svojine i drugih imnovinskih prava stečenih na osnovu zakona, te da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i to uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, te je nedopustivo da se presudama dozvoljava ograničenje imovinskih prava podnosioca i to uz flagrantno kršenje zakonskih propisa.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 8874/08 od 18. maja 2009. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da mu tuženi - "FINDOMESTIC BANKA" a.d. iz Beograda isplati iznos od 1.164.540,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom povodom vraćanja stečenog po osnovu koji je otpao.

U postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je doneo osporenui presudu kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu. U toku parničnog postupka utvrđeno je: da je tužilac na osnovu ugovora o kupovini akcija II emisije od 8. februara 1996. godine i ugovora o prevremenoj uplati za kupovinu akcija iz III emisije od 18. marta 1996. godine stekao akcije na donosioca kod pravnog prethodnika tuženog - "Turist banke" a.d; da je zaključenjem ovih ugovora tužilac uložio osnivačka sredstva u kapital tuženog stičući učešće u kapitalu tuženog, odnosno pravo svojine na akcijama, kao i prava iz akcija; da je Narodna banka Jugoslavije 29. maja 2002. godine donela rešenje kojim je naložila pravnom prethodniku tuženog da najkasnije do 31. jula 2002. godine izvrši identifikaciju imaoca redovnih akcija koje glase na donosioca i zameni ih redovnim akcijama koje glase na ime; da je pravni prethodnik tuženog pet puta uputio javni poziv akcionarima banke da najkasnije do 15. jula 2002. godine podnesu akcije radi zamene, uz napomenu da će predate akcije biti poništene uz izdavanje novih, a da će se nepredate akcije oglasiti nevažećim i poništiti uz istovremeno povećanje rezervi banke za vrednost nepredatih akcija; da tužilac nije predao svoje akcije tuženoj banci u predviđenom roku.

U obrazloženju drugostepene presude navedeno je: da je odluka prvostepenog suda pravilna jer je tuženi u svemu postupio u skladu sa tada važećim zakonskim propisima i po rešenju Narodne banke Jugoslavije od 29. maja 2002. godine; da je neosnovan navod tužioca da je tuženi trebalo lično da pozove tužioca s obzirom na to da ne postoji zakonska odredba na osnovu koje bi tuženi bio u obavezi da vlasnike akcija na donosioca pozove lično da izvrše zamenu; da je tuženi u više navrata pozivao svoje akcionare da izvrše zamenu akcija, što znači da je tužilac imao sasvim dovoljno vremena da postupi po pozivu tuženog; da je neosnovan navod tužioca da njegove akcije nikada nisu poništene i oglašene nevažećim, jer se upravo iz odluke pravnog prethodnika tuženog utvrđuje da su nepredate akcije amortizovane i oglašene nevažećim; da shodno svemu navedenom na strani tuženog ne postoji neosnovano obogaćenje, jer je tuženi u zakonito sprovedenom postupku akcije tužioca oglasio nevažećim; da tuženi ne može biti odgovoran za propust koji je učinio tužilac na taj način što nije postupio po više poziva tuženog za zamenu akcija.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije povređena prava zajemčena odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbama člana 58. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona; da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine; da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dadžbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.

5. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge, niti pružio dokaze za svoje navode da su mu osporenim presudama kojima je njegov tužbeni zahtev odbijen, tj. potvrđena prvostepena odluka i utvrđeno da je svojim nepostupanjem doveo do toga da su mu odlukom Skupštine tuženog akcije koje nije predao amortizovane i oglašene nevažećim povređena ustavna prava označena u ustavnoj žalbi.

Naime, podnosiocu ustavne žalbe je u parničnom postupku odbijen tužbeni zahtev kojim je tražio da mu tuženi plati iznos od 1.164.540,32 dinara, sa pripadajućom kamatom, s obzirom da je tuženi u svemu postupio u skladu sa tada važećim zakonskim propisima i po rešenju Narodne banke Jugoslavije od 29. maja 2002. godine, posle čega je došlo do oglašavanja akcija podnosioca nevažećim jer nije postupio po javnim pozivima pravnog prethodnika tuženog za zamenu akcija na donosioca u akcije koje glase na ime. Privredni apelacioni sud je u osporenoj odluci naveo razloge zbog kojih je smatrao da je prvostepeni sud pravilno odlučio i odbio tužbeni zahtev podnosioca, a podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da su osporene odluke donete proizvoljnim ili pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjavaju zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac u ustavnoj žalbi ponavlja razloge koje je već isticao u žalbi protiv prvostepene presude, a koji su, po nalaženju Ustavnog suda, u dovoljnoj meri ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi. U odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u parničnom postupku povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu redovnih sudova o tome da li je tuženi trebalo da pozove lično podnosioca ustavne žalbe da izvrši predviđenu zamenu akcija ili ne.

Takođe, Ustavni sud je konstatovao da uz konkretnu ustavnu žalbu podnosilac nije dostavio dokaze za navode da mu je osporenim presudama povređeno ustavno pravo na jednaku zaštitu prava. Naime, podnosilac nije dostavio pravnosnažne presude kojima bi dokazao svoju tvrdnju da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugi sudovi u Republici Srbiji tužbene zahteve usvajali, odnosno da je drugostepeni sud o istom spornom pravnom pitanju zauzeo drugačiji pravni stav.

S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu garantovano članom 58. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Ustavna žalba zbog amortizacije akcija na donosioca odbačena

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti