Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je u izvršnom postupku koji je trajao preko sedam godina povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku. Dosuđena je naknada nematerijalne štete svakom podnosiocu u iznosu od 400 evra.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . R, I. R i M . S. svih iz M, D . I. iz V . P, Ž . P . iz S . S . i Ž . R . iz V . O , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2014. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba M. R, I . R, M . S, D. I, Ž . P . i Ž. R . i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10 povređen o prav o podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčen o članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .
O b r a z l o ž e nj e
1. M. R, I . R . i M . S, svi iz M, D. I . iz V . P , Ž. P . iz S . S . i Ž. R. iz V. O. podneli su, 7. maja i 14. juna 2012. godine, Ustavnom sudu ustavn e žalb e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10 (inicijalno predmeti Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 252/06 i I. 307/06).
Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už–3752/2012 i Už – 4975/2012. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), zaključio da se spoje postupci po ustavnim žalbama u predmetima Už–3752/2012 i Už–4975/2012, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što je predmet Už–4975/2012 pripojen predmetu Už– 3752/2012.
Podnosioci ustavne žalbe su, između ostalog, naveli: da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03 od 24. jula 2003. godine određeno izvršenje, na predlog izvršnih poverilaca M. P. iz V. P. i drugih, prema izvršnom dužniku – „G. – f. d. v.“ d.o.o. S. P, RJ S. c. F. iz V. P; da je navedenom predmetu, radi jedinstvenog sprovođenja postupka izvršenja, pripojena veća grupa predmeta tog suda, među kojima su bili i predmeti podnosilaca ustavne žalbe, kao izvršnih poverilaca, formirani pod br. I. 252/06 i I. 307/06; da su u pitanju izvršni predmeti u kojima su poverioci zaposleni i bivši zaposleni kod dužnika, radi naplate potraživanja koja potiču iz radnog odnosa; da je kao sredstavo izvršenja u svim predmetima određeno izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika; da je u predmetu I. 550/03 bio određen prekid postupka zato što se izvršni dužnik nalazio u restrukturiranju; da je postupak nastavljen; da je predmet nakon reforme pravosuđa dobio broj I. 20/10, a potom broj I. 4588/10; da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/10 od 5. decembra 2011. godine određeno da se zastaje sa izvršnim postupkom do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika; da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani „I“ 31/12 od 24. februara 2012. godine prigovor punomoćnika izvršnih poverilaca, izjavljen protiv navedenog rešenja, odbačen kao nedozvoljen; da je određivanjem da se zastaje sa postupkom izvršni sud ignorisao stav Vrhovnog kasacionog suda prema kojem se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati ; da postupak izvršenja u vreme podnošenja ustavne žalbe traje šest godina i još uvek nije okončan.
Podnosioci su predložili da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete. Tražili su i troškove postupka pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise izvršnog predmeta Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 45 88/10 (ranije Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03, kojem su pripojeni predmeti I. 252/06 i I. 307/06), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Ž. R. iz V. O, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 3. aprila 2006. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – „G. – f. d. v.“ d.o.o. S. P., RJ S. c. F. iz V. P, na osnovu pravnosnažne i izvršne delimične presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 614/05 od 1. marta 2006. godine, kojom je tuženi obavezan da mu naknadi određena primanja po osnovu rada i parnične troškove, kako je navedeno u presudi, izvršenjem na nepokretnostima izvršnog dužnika. Rešenjem I. 252/06 od 3. aprila 2006. godine sud je odredio predloženo izvršenje.
M. R. i I. R, oboje iz M, D. I. i M. S, oboje iz V. P, i Ž. P. iz S. S, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 17. aprila 2006. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – „G. – f. d. v.“ d.o.o. S. P, RJ S. c. F. iz V. P, na osnovu pravnosnažne i izvršne delimične presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 36/05 od 1. marta 2006. godine, kojom je tuženi obavezan da im naknadi određena primanja po osnovu rada i parnične troškove, kako je navedeno u presudi, izvršenjem na nepokretnostima izvršnog dužnika. Rešenjem I. 307/06 od 17. aprila 2006. godine sud je odredio predloženo izvršenje.
Predmeti Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 252/06 i I. 307/06 su radi jedinstvenog sprovođenja postupka izvršenja pripojeni predmetu istog suda I. 550/03, kojem je pripojena veća grupa predmeta tog suda. U pitanju su bili predmeti u kojima su poverioci zaposleni i bivši zaposleni kod istog dužnika, radi naplate potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, a kao sredstvo izvršenja u svim predmetima je određeno izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika.
U predmetu I. 550/03, kojem su spojeni izvršni predmeti I. 252/06 i I. 307/06, rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03 od 24. jula 2003. godine, određeno je izvršenje po predlogu navedenih izvršnih poverilaca prema istom izvršnom dužniku - „G. – f. d. v.“ d.o.o. S. P, RJ S. c. F. iz V. P.
Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 550/03 od 7. novembra 2003. godine odredio prekid izvršnog postupka zbog pokretanja postupka restrukturiranja izvršnog dužnika.
Zemljišno–knjižnom odeljenju suda su dostavljeni, po službenoj dužnosti, predlozi za izvršenje sa rešenjima o izvršenju, radi zabeležbe postojanja rešenja o izvršenju .
Podnescima dostavljenim sudu krajem 2007. godine i tokom 2008. godine punomoćnici izvršnih poverilaca su tražili da sud nastavi izvršni postupak.
Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 550/03 od 19. septembra 2008. godine odredio da se nastavlja postupak izvršenja u predmetu I. 550/03.
Na ročištu održanom 16. oktobra 2008. godine punomoćnici izvršnih poverilaca su tražili da se u nastavku postupka izvrši procena i utvrđivanje vrednosti celokupne imovine – nepokretnosti u odnosu na koje su doneta rešenja o izvršenju u predmetima koji su spojeni uz predmet I. 550/03.
Rešenjem izvršnog suda Ip. 55/08 od 18. februara 2009. godine odbijen je kao neosnovan prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja I. 550/03 od 19. septembra 2008. godine, kojim je određen nastavak izvršnog postupka, a rešenjem I. 550/03 od 14. maja 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja tog suda Ip. 55/08 od 18. februara 2009. godine.
Rešenjem I. 550/03 od 23. februara 2009. godine je utvrđena vrednost određenih nepokretnosti izvršnog dužnika, sa obrazloženjem da je, po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, sud na zahtev izvršnih poverilaca odredio finansijsko veštačenje radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.
Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem Ip. 5/09 od 29. maja 2009. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja tog suda I. 550/03 od 23. februara 2009. godine.
Ročište za javnu prodaju određenih nepokretnosti je zakazano zaključkom suda za 15. septembar 2009. godine, a takođe je određeno i ročište za 20. jul 2009. godine. Na ročištu održanom 20. jula 2009. godine, naloženo je sudskom veštaku da se izjasni o navodima izvršnog dužnika da je izvršio uplatu određenih doprinosa, a izvršnim poveriocima je ponuđen i sporazum o vansudskom poravnanju, koji nisu prihvatili.
Ročište za javnu prodaju nepokretnosti od 15. septembra 2009. godine je odloženo, jer je punomoćnik izvršnog dužnika istakao da je neke obaveze po osnovu uplate doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje već izmirio, pa je ostavljeno sudskom veštaku da utvrdi za koje izvršne poverioce su izvršene uplate i koliki je iznos potraživanja svakog od poverilaca.
Na ročištu od 15. oktobra 2009. godine, punomoćnicima izvršnih poverilaca je uručen nalaz sa mišljenjem veštaka o dopunskom finansijskom veštačenju na okolnosti navedene na ročištu od 15. septembra 2009. godine.
Ročište za javnu prodaju nepokretnosti od 5. novembra 2009. godine je odloženo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.
Izvršni poverioci su po isteku roka od tri meseca, nekoliko puta tražili da sud zakaže novo ročište za prodaju nepokretnosti.
Nakon 1. januara 2010. godine i reforme pravosuđa, predmetu je dodeljen novi broj I. 20/2010.
Dopisom od 25. marta 2011. godine, sud je naložio punomoćnicima izvršnih poverilaca da dostave izvod iz zemljišne knjige kao dokaz o vlasništvu izvršnog dužnika na nepokretnostima ili isprave podobne za uknjižbu prava svojine u zemljišnoj knjizi za određene katastarske parcele. U podnesku od 26. aprila 2011. godine izvršni poverioci su predložili uviđaj suda na licu mesta, radi identifikacije nepokretnosti i utvrđivanja da novim brojevima parcela odgovaraju brojevi starog premera po priloženom zemljišno – knjižnom ulošku.
Postupajući po nalogu suda od 24. aprila 2011. godine, Odeljenje za urbanizam i građevinu, imovinsko–pravne i komunalno-stambene poslove je u dopisu od 21. maja 2011. godine izvršnom sudu dostavilo spisak građevinskih i upotrebnih dozvola koje glase na investitora „G.“ za objekte navedene u nalogu, a koji su građeni u određenom periodu.
Agencija za privatizaciju je dopisom od 21. juna 2011. godine obavestila izvršni sud da je 21. juna 2010. godine donela Odluku br. 10-2471/10-42-4/02 o restrukturiranju subjekta privatizacije „G. – F. d. v.“ d.o.o. S. P. Dopis Agencije za privatizaciju sud je prosledio izvršnim poveriocima i oni su se izjasnili u pogledu istog, a nakon toga se i Agencija za privatizaciju izjasnila povodom podnesaka punomoćnika izvršnih poverilaca, kao i o daljem toku restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika.
Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani je doneo rešenje I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine da se zastaje sa izvršnim postupkom do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika.
Rešenjem izvršnog suda IPV „I“ br. 31/12 od 24. februara 2012. godine odbačen je prigovor punomoćnika izvršnih poverilaca podnet protiv rešenja tog suda I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine.
U podnesku od 9. oktobra 2012. godine izvršni poverioci su obavestili sud da je postupak restrukturiranja izvršnog dužnika okončan i zahtevali da sud nastavi postupak izvršenja u predmetu I. 4558/2010.
Rešenjem I. 4588/2010 od 19. decembra 2012. godine Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u predmetu I. 4588/2010 i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Požarevcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu IPV „I“ br. 11/2013 od 25. januara 2013. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori punomoćnika izvršnih poverilaca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/2010 od 19. decembra 2012. godine.
Privredni sud u Požarevcu nije prihvatio stvarnu nadležnost za odlučivanje, jer je smatrao da je za postupanje u predmetu izvršenja nadležan sud koji mu je ustupio predmet, izazvao je sukob nadležnosti i tražio da Vrhovni kasacioni sud reši sukob nadležnosti i utvrdi stvarnu nadležnost za postupanje u predmetu izvršenja.
Izvršni poverioci su obavestili Privredni sud da su, u podnesku koji je 3. juna 2013. godine dostavljen Osnovnom sudu u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani, povukli predlog za izvršenje i predložili obustavu izvršnog postupka, pošto su namireni od strane izvršnog dužnika.
Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R1 356/2013 od 13. juna 2013. godine odredio da je za postupanje u predmetu izvršenja stvarno nadležan Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani.
Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani je rešenjem I. 4588/2010 od 29. oktobra 2013. godine utvrdio da su predlozi za izvršenje povučeni, obustavio izvršni postupak u predmetu I. 4588/2010 i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, zbog namirenja izvršnih poverilaca.
Pismeni otpravak navedenog rešenja je 31. januara 2014. godine uručen punomoćniku izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 9. st. 5. i 6. Zakona je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Odredbama čl. 75. i 77. navedenog zakona propisano je da se izvršni postupak okončava obustavom ili namirenjem i da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka.
Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.):
Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.
Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restruktuiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).
Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, propisano je da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su ustavnom žalbom osporena inicijalno dva izvršna postupka I. 252/06 i I. 307/06, koja su, radi jedinstvenog sprovođenja postupka, zajedno sa većim brojem drugih izvršnih postupaka, spojena sa postupkom u predmetu istog suda I. 550/03, jer su u pitanju bili predmeti u kojima su poverioci zaposleni i bivši zaposleni kod istog dužnika tražili naplatu potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, a kao sredstvo izvršenja, u svim predmetima, određeno je izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika. Izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, povukli su 3. juna 2013. godine predloge za izvršenje, zbog namirenja potraživanja od strane izvršnog dužnika, nakon čega je postupak okončan donošenjem rešenja o obustavi izvršenja Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/2010 od 29. oktobra 2013. godine.
Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupaka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja postupaka, od podnošenja predloga za izvršenje 3. aprila i 17. aprila 2006. godine do 3. juna 2013. godine, kada su izvršni poverioci povukli predlog za izvršenje, iako je izvršni postupak formalno okončan rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 45 88/2010 od 29. oktobra 2013. godine. Iz navedenog proizlazi da je izvršni postupak trajao nešto više od sedam godina.
Sedmogodišnje trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.
Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da je sprovođenje izvršenja bilo složeno, imajući pri tome u vidu veliki broj izvršnih poverilaca i činjenicu da je izvršni dužnik bio subjekt privatizacije nad kojim je u dva navrata vođen postupak restrukturiranja, što je za posledicu imalo najpre prekid, a zatim zastoj postupka. Prekid postupka je određen rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03 od 7. novembra 2003. godine i trajao je četiri godine i deset meseci, kada je rešenjem od 19. septembra 2008. godine sud odredio nastavak postupka. Zastoj u postupku određen je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine, do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja sudova koji su bili nadležni za sprovođenje prinudnog izvršenja, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i za postupak restrukturiranja nad subjektom privatizacije, te da je Agencija za privatizaciju obavestila izvršni sud da je 21. juna 2010. godine donela Odluku br. 10-2471/10-42-4/02 o restrukturiranju subjekta privatizacije „Goša – Fabrika drumskih vozila“ d.o.o. Smederevska Palanka, nakon čega je sud odredio da se zastaje sa postupkom.
Ustavni sud smatra da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima „ Pini i drugi protiv Rumunije“, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i „Kačapor i drugi protiv Srbije“, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už–2008/2009 od 2. juna 2011. godine).
Ustavni sud je utvrdio da je u periodima kada postupak nije bio u prekidu ili zastoju, sud preduzimao radnje izvršenja, pa je tako bilo određeno finansijsko veštačenje u cilju utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika, dva puta su zakazivana ročišta za javnu prodaju nepokretnosti, pribavljana su potrebna obaveštenja od Agencije za privatizaciju o toku postupka restrukturiranja, kao i podaci o nepokretnostima u svojini dužnika, i o tome izveštavani izvršni poverioci.
Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od naročitog značaja za podnosioce ustavne žalbe, s obzirom na to da su predlozima za izvršenje tražili namirenje novčanih potraživanja iz radnog odnosa, kao i da svojim ponašanjem nisu doprineli dužini trajanja izvršnog postupka.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno složenost izvršnog postupka, da je izvršni dužnik bio subjekt privatizacije, te da se dva puta nalazio u postupku restruktiriranja, kao i činjenicu da su izvršni poverioci u celosti namirili svoja potraživanja i zbog toga povukli predloge za izvršenje, nakon čega je izvršni postupak okončan. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u sprovedenom izvršnom postupku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 4 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.
8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.