Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja parničnog postupka dužeg od 18 godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neažurnosti sudova i višestrukog ukidanja prvostepenih presuda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3753/2010
13.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Pekića i Srđana Pekića, obojic e iz Smedereva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubiše Pekića i Srđana Pekića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sud om u Vranju u predmetu P. 7067/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu svakom od po 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubiša Pekić i Srđan Pekić, obojica iz Smedereva , izjavili su 9. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Jelice Ilić, advokata iz Smedereva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Dopunom ustavne žalbe od 6. maja 2011. godine podnosioci su osporili presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 218/11 od 11. marta 2011. godine smatrajući da su im njome, takođe, povređena Ustavom zajemčena prava na pravično suđenje i na imovinu

U ustavnoj žalbi od 9. avgusta 2010. godine je, pored izlaganja toka postupka, navedeno: da parnični postupak traje od 1993. godine, ali da još uvek nije okončan, te da se radi o prekomernom trajanju postupka; da su spisi predmeta bili izgubljeni u vreme izmeštanja Okružnog suda u Gnjilanu, dok se predmet nalazio pred tim sudom pod brojem Gž. 406/98; da je u parničnom postupku bilo doneto nekoliko prvostepenih presuda, ali je svaku od njih Okružni sud ukidao i vraćao prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu materijalne štete u visini troškova za angažovanje advokata u ukupnom iznosu od 390.000 dinara, kao i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Dopunom ustavne žalbe od 6. maja 2011. godine podnosioci su osporavajući presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 218/11 od 11. marta 2011. godine , pored ostalog, naveli: da podnosioci nisu bili u ravnopravnom odnosu sa tuženim - Opštinom Vitinom, jer su "sudovi bili uvek na strani Opštine"; da Apelacioni sud u Nišu nije uzeo u obzir stav Vrhovnog suda Srbije iz rešenja Rev. 3457/96 od 25. decembra 1996. godine koji je išao u prilog podnosiocima, već je svoju odluku zasnovao na pogrešno primenjenom materijalnom pravu. Podnosioci su istakli da su protiv osporene presude izjavili reviziju, ali su i pored toga predložili da Ustavni sud poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama član a 58. st. 1. i 2. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Osnovnog suda u Vranju P. 7067/10 , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe , su 22. decembra 1993. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Vitini protiv tuženog - Opštine Vitina kojom su tražili da tuženi prizna tužiocima pravo svojine na delu katastarske parcel e broj 3098, KO Vitina, u površini od 0.01,12 hektara i da im omogući nesmetano korišćenje ili da im naknadi navedenu površinu istog boniteta i tržišne vrednosti u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Prvo ročište je održano 31. decembr a 1993. godine, dok je 10. januara 1994. godine izvršen uviđaj na spornoj katastarskoj parceli, u prisustvu veštak a. Sledeće ročište je održano 24. januara 1994. godine, da bi Opštinski sud u Vitini 21. februara 1994. godine doneo presudu P. 325/93, koja je rešenjem Okružnog suda u Gnjilanu Gž. 92/94 od 6. aprila 1995. godine ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak .

U ponovnom postupku Opštinski sud u Vitini je doneo presudu P. 173/95 od 9. juna 1995. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca u celini . Postupajući po žalbi tuženog od 31. oktobra 1995. godine, Okružni sud u Gnjilanu je doneo presudu Gž. 217/95 od 28. decembra 1995. godine kojom je žalbu tuženog odbi o kao neosnovan u, a prvostepenu presudu potvr dio.

Tuženi je 8. aprila 1996. godine izjavio revizij u, da bi Vrhovni sud Srbije rešenjem Rev. 3547/96 od 25. decembra 1996. godine ukinuo nižestepene presude , a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak .

U ponovnom postupku, Opštinski sud u Vitini je doneo treću po redu presudu P. 82/98 od 2. avgusta 1998. godine kojom je usvoj io tužbeni zahtev tužilaca i obaveza o tužen og da im na ime naknade za srušeni građevinski objekat - poslovni prostor, korisne površine 112 m2, koji se nalazio na parceli broj 30981/1 na mestu zvanom "Selo obor" u Ulici Cara Dušana u Vitini za potrebe proširenja skvera ulice, preda u posed i trajno vlasništvo poslovni prostor u površini od 112m2 sa „zahvatnim“ zemljištem u prizemlju zgrade hotela "Moravska noć", kao i da im nadoknadi troškove postupka .

Tuženi je 10. septembra 1998. godine izjavio žalb u, a tužioci su 23. septembra 1998. godine izjavili odgovor na žalbu .

Podnosioci ustavne žalbe su se u oktobru 2007. godine obratili Vrhovnom sudu Srbije urgirajući da se predmetni parnični postupak ubrza, odnosno okonča u što kraćem roku, jer nakon dostavljanja spisa predmeta Okružnom sudu u Gnjilanu, nikakve procesne radnje nisu preduzimane.

Vrhovni sud Srbije se dopisom VI Su. 754/07 od 10. decembra 2007. godine obratio Okružnom sudu u Gnjilanu, konstatujući da je potrebno izvršiti rekonstrukciju spisa predmeta Gž. 406/98, jer su spisi nakon NATO bombardovanja izgubljeni.

Postupajući po predlogu tužilaca za obnavljanje spisa predmeta od 12. decembra 2007. godine, Okružni sud u Gnjilanu je doneo rešenje R. 24/07 od 27. decembra 2007. godine kojim je u stavu prvom izreke navedeno da se obnavljaju spisi predmeta tog suda Gž. 406/98 po tužbi ovde podnosilaca ustavne žalbe protiv tuženog Opština Vitina radi nadoknade oduzetog zemljišta i lokala, dok je u stavu drugom izreke navedeno da će se nakon pravnosnažnosti tog rešenja, od prikupljenih i dostupnih delova spisa formirati predmet i isti zavesti u drugostepeni građanski upisnik Gž. za tekuću godinu.

Nakon obnavljanja spisa predmeta, Okružni sud u Gnjilanu je doneo rešenje Gž. 62/08 od 7. maja 2008. godine kojim je presudu Opštinskog suda u Vitini P. 82/98 od 2. jula 1998. godine ukinu o i predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Vitini, tužioci su podneskom od 18. jula 2008. godine preinačili tužbeni zahtev tražeći isplatu novčanog iznosa umesto dodeljivanja poslovnog prostora. Istog dana je održano i ročište u odsustvu uredno pozvanog tuženog. Do donošenja četvrte po redu prvostepene presude (međupresuda) P. 6/08 od 14. jula 2009. godine , bilo je održano šest ročišta za glavnu raspravu, dok samo ročište zakazano za 28. novembar 2008. godine nije održano, i to krivicom zastupnika tuženog koji se nije pojavio iako je bio uredno pozvan.

Navedenom međupresudom P. 6/08 od 14. jula 2009. godine u stavu prvom izreke je utvrđeno da tuženi nije u obavezi da tužiocima naknadi štetu na ime srušenih poslovnih prostorija ukupne površine 112 m2 na delu katastarske parcele broj 3098, dok je u stavu drugom izreke doneta odluka da se zastane sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva do pravnosnažnosti presude.

Postupajući po žalbi tužilaca od 31. avgusta 2009. godine, Apelacioni suda u Nišu je doneo rešenje Gž. 2663/10 od 3. juna 2010. godine kojim je ukinuo međupresud u Opštinskog suda u Vitini P. 6/08 od 14. jula 2009. godine i predmet vra tio Osnovnom sudu u Vranju na ponovno suđenje . Osnovni sud u Vranju je 6. januara 2011. godine uputio dopis Vrhovnom kasacionom sudu izazivajući sukob nadležnosti, uz obrazloženje da je, u konkretnom slučaju, nadležan da postupa Apelacioni sud u Nišu . Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R. 8/11 od 13. januara 2011. godine konstatovano je da je za postupanje u tom predmetu stvarno nadležan Apelacioni sud u Nišu.

Osporenom presudom Apelaci onog suda u Nišu Gž. 218/11 od 11. marta 2011. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u celini, uz obavezu da tužioci tuženom naknade troškove parničnog postupka.

Konačno, postupajući po reviziji tužilaca od 6. maja 2011. godine, Vrhovni kasacion i sud doneo presudu Rev. 788/11 od 1. februara 2012. godine kojom je odbi o kao neosnovan u reviziju tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 218/11 od 11. marta 2011. godine.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen nepunih 13 godina , tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period - od 22. decembra 1993. godine, kada su podnosi oci ustavne žalbe podne li tužb u Opštinskom sudu u Vitini, pa do 1. februara 20 12. godine, kada je doneta presuda Vrhovnog sud a Srbije Rev. 788/11.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao 18 godina i jedan mesec.

Međutim, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su on i ima li legitiman interes da sudovi odluče o osnovanosti nj ihovih tužbe nih zahteva koji su se odnosili na isplatu naknade štete za porušene objekte.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe koji su imali procesnu ulogu tužilaca , Ustavni sud je utvrdio da ni oni, niti njihov zajednički punomoćnik nisu doprineli odugovlačenju parničnog postupka.

Ustavni sud napominje da se sudovima, u konkretnom slučaju Okružnom sudu u Gnjilanu, ne može staviti na teret period od marta 1999. godine pa do oktobra 2007. godine, zbog toga što je spis predmeta usled NATO bombardovanja bio izgubljen. Naime, radi se o specifičnoj situaciji uzrokovanoj ratnim dejstvima i taj se period, po mišljenju Ustavnog suda, ne može staviti na teret sudovima, odnosno predstavljati odgovornost suda.

Ipak, i pored razumevanja za situaciju u kojoj su se našli sudovi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka činjenica da je Okružni sud u Gnjilanu tri puta ukidao presude Opštinskog suda u Vitini i predmet mu vraćao na ponovni postupak. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu „Pavlyulynets protiv Ukrajine “ (broj aplikacije 70767/01, stav 51 .), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje nadležnih sudova u najvećoj meri dovelo do toga da je predmetni parnični postupak trajao preko 18 godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je ima o u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, činjenicu da su spisi predmeta bili izgubljeni nakon NATO bombardovanja 1999. godine, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, koju su podnosioci ustavne žalbe opredelili u visini troškova za angažovanje advokata u ukupnom iznosu od 390.000 dinara, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom sluačju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe nisu dokazili da su pretrpeli materijalnu štetu zbog dugog trajanja parničnog postupka. Evropski sud za ljudska prava izuzetno retko dosuđuje materijalnu štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku. Zahteva se temeljno dokazivanje da je šteta nastupila i da postoji direktna veza između nastale materijalne štete i utvrđene povrede prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , i po pravilu Sud bez daljeg obrazlaganja utvrđuje da podnosilac predstavke takvu vezu nije uspeo da dokaže.

7. Razmatrajući navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da činjenica da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku, ne znači automatski da je došlo i do povrede nekog drugog Ustavom zajemčenog prava, u ovom slučaju, prava na imovinu. Naime, podnosioci ustavne žalbe povredu prava na imovinu, u suštini, vezuju za dugo trajanje postupka pred sudom što, u konkretnom slučaju, ne može biti dokaz o postojanju takve povrede, jer postojanje njihove imovine , u smislu člana 58. Ustava, nije utvrđeno.

Ustavni sud ukazuje da ovakvi navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge koji bi obavezivali ovaj sud da se o toj povredi Ustava izjasni u meritumu, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 218/11 od 11. marta 2011. godine, Ustavni sud podseća da je odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Imajući u vidu sadržinu odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te činjenicu da su podnosioci protiv osporene presude istoga dana - 6. maja 2011. godine, izjavili i reviziju i ustavnu žalbu protiv iste presude, to je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka. Naime, pod iscrpljenošću pravnih sredstava ne podrazumeva samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke nadležnog organa, u ovom slučaju suda o izjavljenom vanrednom pravnom sredstvu.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46) tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti