Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku oštećenom u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu oca ubijenog mladića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete, dok je žalba majke odbačena zbog nedostatka aktivne legitimacije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković , Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Matića i Ines Matić, oboje iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vladimira Matića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 2161/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknad u nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Odbacuje se ustavna žalba Ines Matić zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 2161/06, kao i protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 1280/10 od 3. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Matić i Ines Matić, oboje iz Niša, su 11. avgusta 2011. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vo đen pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 2161/06, kao i protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 1280/10 od 3. februara 2011. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su roditelji lica povodom čijeg lišenja života je vođen krivični postupak koji je predmet ove ustavne žalbe. Otac Vladimir Matić je u krivičnom postupku imao svojstvo oštećenog i na samom početku krivičnog postupka je istakao imovinskopravni zahtev. Majka Ines Matić u formalnopravnom smislu nije bila učesnik ovog krivičnog postupka. Pored navođenja razloga kojima obrazlažu nerazumno dugo trajanje postupka, podnosioci iznose argumente za tvrdnje da je postupak sproveden uz niz bitnih povreda pravila postupka i da drugostepeni sud zapravo nije cenio njihove žalbene navode, te toga smatraju da im je, pored prava na suđenje u razumnom roku, povređeno i pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. To znači da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je podnosi lice o čijem pravu ili obavezi je odlučivano osporenim pojedinačnim aktom, odnosno u kome je preduzeta osporena radnja.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Beogradu K. 2161/06, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu je 7. aprila 2004. godine podnelo istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenog I.K, po zanimanju policijskog službenika, zbog osnovane sumnje da je 18. marta 2004. godine, oko 3,10 časova , na Novom Beogradu , iza hotela "Jugoslav ija", na šetalištu između broda-restorana "Akapulko" i broda-restorana "Otard", lišio života A.M, sina ovde podnosilaca ustavne žalbe, na taj način što je iz službenog pištolja kojim je bio zadužen, ispalio jedan hitac u pravcu glave A.M, sa kojim je bio u društvu, nanevši mu smrtonosnu povredu od koje je A.M. preminuo na licu mesta, čime bi izvršio krivično delo ubistva iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu je istog dan a - 7. aprila 2004. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage. U toku istražnog postupka, 4. maja 2004. godine, otac ubijenog, Vladimir Matić, ovde jedan od podnosilaca ustavne žalbe, je u svojstvu oštećenog istakao imovinskopravni zahtev.

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu je 15. jula 2004. godine, nakon sprovedene istrage, protiv okrivljenog podiglo optužnicu kojom mu je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo ubistva iz člana 47. stav 1. tada važećeg Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Glavni pretres je pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 958/04 je započeo 19. oktobra 2004. godine. Nakon deset zakazanih, a sedam održanih nastavaka glavnog pretresa, od kojih je na skoro svakom glavni pretres započinjao iznova zbog promena u sastavu sudskog veća ili zbog proteka vremena, Okružni sud u Beogradu je 27. januara 2006. godine doneo presudu K. 958/04 kojom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo ubistvo iz nehata iz člana 49. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 7. aprila 2004. godine do 16. februara 2005. godine , a oštećeni Vladimir Matić je upućen na parnicu radi ostvarenja imo vinskopravnog zahteva. Presuda je dostavljena braniocu okrivljenog, okrivljenom i oštećenom 25. aprila 2006. godine, a nadležnom javnom tužiocu 20. aprila 2006. godine.

Odlučujući o žalbama Okružnog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog, Vrhovni sud Srbije je r ešenjem Kž. 1101/06 od 4. septembra 2006. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku, Okružni sud u Beogradu je glavni pretres započeo 19. aprila 2007. godine. Nakon toga, zakazano je još 12 nastavaka glavnog pretresa od kojih je održano samo pet ( nastavak glavnog pretresa zakazan za 20. jun 2007. godine nije održan jer nije pristupio branilac okrivljenog, 14. decembra 2007. godine nije održan jer nije obavljeno veštačenje od strane veštaka balističara, 8. februar a 2008. godine nije održan jer veštak ni je pristupio, 21. maj a 2008. godine nije održan radi dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka drugim veštacima, 6. novembra 2008. godine i 17. decembra 2008. godine nastavci glavnog pretresa nisu održani jer nisu pristupili veštaci, a 23. april 2009. godine jer je u određenom periodu bila evakuisana zgrada suda zbog dojave da je postavljena bomba).

Okružni sud u Beogradu je 5. maja 2009. godine zaključio glavni pretres i doneo presudu K. 2161/06, kojom je okrivljeni ponovo oglašen krivim za krivično delo ubistvo iz nehata iz člana 49. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora od četiri godine, u koju kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 7. aprila 2004. godine do 16. februara 2005. godine, a oštećeni Vladimir Matić je upućen na p arnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva, sa obrazloženjem da je postavio imovinskopravni zahtev, ali ga nije opredelio. Protiv navedene presude Okružno javno tužilaštvo u Beogradu je 3. septembra 2009. godine izjavilo žalbu, a branilac okrivljenog 7. septembra 2009. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž. 280/10 od 3. februara 2011. godine je po službenoj dužnosti preinačena prvostepena presuda tako što je nakon održanog glavnog pretresa pred drugostepenim sudom taj sud upodobio činjenični opis optužbe ne dirajući u njen identitet, pravno kvalifikujući radnje okrivljenog kao krivično delo ubistvo iz nehata iz člana 49. Krivičnog zakonika . Okrivljeni je i ovom, pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora od četiri godine, u koju kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru, a oštećeni Vladimir Matić, je upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva. Žalbe Okružnog javnog tužioca u Beo gradu i branioca okrivljenog su odbijene kao neosnovane. U obraz loženju presude je, između ostalog, konstatovano da je okrivljeni, prema sopstvenoj odbrani, zajedno sa oštećenim pohađao šestomesečni kurs za policajce, nakon čega su obojica dobili posao u MUP-u, u Beogradu, da su oduvek bili u dobrim odnosima, da kritične večeri nisu bili na službi, da su zajedno bili na splavovima i da su konzumirali veću količinu piva, kao i da je on kritičnom prilikom pištolj kojim je izvršio ubistvo nosio u futroli na leđima sa metkom u cevi. Apelacioni sud u Beogradu je našao da nijednim izvedenim dokazom nije potvrđen stav optužbe da je okrivljeni pristao na posledicu koja je nastala, što predstavlja osnovnu razliku između postupanja sa eventualnih umišljajem i svesnim nehatom. Presuda je dostavljena strankama i oštećenom nakon pet meseci.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosioci ustavne žalbe ukazuju, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.) .

5. Prilikom ispitivanja dopuštenosti ustavne žalbe sa stanovišta aktivne legitimacije za podnosilaca da od Ustavnog suda traže ustavnosudsku zaštitu, Sud je pošao od toga da se pravo na pravično suđenje, a time i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element ovog prava, u krivičnom postupku garantuje pre svega okrivljenom licu, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se okrivljenom stavljaju na teret, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Izuzetno, licu koje je u krivičnom postupku imalo svojstvo oštećenog i koje je u tom postupku istaklo imovinskopravni zahtev, prema ustaljenoj praksi ovog cuda i Evropskog suda za ljudska prava, priznaju se garancije prava na suđenje u razumnom roku zajemčene odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovo tim pre kada je krivični postupak vođen u vezi sa povredom zajemčenog prava na život kao jednog od osnovnih ljudskih prava.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o smrti sina podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud naglašava da je obaveza sudova bila da utvrđivanje okolnosti pod kojima je on izgubio život i utvrđivanje krivice okrivljenog sprovedu u postupku koji je delotvoran, a što podrazumeva i njegovo okončanje u razumnom roku.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe Vladimir Matić, kao lice koje je kao otac ubijenog imao svojstvo oštećenog u krivičnom postupku čije se trajanje osporava i koji je u tom postupku još 4. maja 2004. godine istakao imovinskopravni zahtev, aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Nasuprot tome, Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe Ines Matić, iako majka ubijenog, u krivičnom postupku formalnopravno nije imala bilo kakvo procesno svojstvo, te je stoga u odnosu na nju, u tački 3. izreke, odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe podnosioca Vladimira Matića, Ustavni sud je pošao od sledećeg. Iako se građanima Srbije prava i slobode jemče Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, kada je ustanovljena i njihova ustavnopravna zaštita u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je u svojim dosadašnjim odlukama izneo stanovište da, imajući u vidu da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, prilikom ocene da li je jedan postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne treba uzeti u obzir i stanje postupka u vreme stupanja na snagu Ustava, odnosno da treba imati u vidu celokupno trajanje postupka. U konkretnom slučaju to znači – period od pokretanja krivičnog postupka donošenjem rešenja o sprovođenju istrage protiv okrivljenog 7. aprila 2004. godine, odnosno od 4. maja iste godine kada je podnosilac ustavne žalbe u istražnom postupku istakao imovinskopravni zahtev, do dana kada je presuda kojom je postupak pravnosnažno okončan dostavljena strankama i oštećenom – jula 2011. godine. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak trajao preko sedam godina.

S obzirom na to da razumna dužina trajanja postupka u svakom konkretnom slučaju ne zavisi samo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca kao što su: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom trajalja postupka, postupanje sudova, odnosno drugih organa preed kojima je postupak vođen, kao i značaj pitanja o kojima se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri ovi činioci bili od uticaja na efikasno okončanje postupka koji je predmet ustavne žalbe. U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da se ne može smatrati da je u predmetu bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je trebalo raspraviti (s obzirom na to da okrivljeni od početka nije ni osporavao da je iz pištolja lišio života oštećenog), da podnosilac ustavne žalbe nije, niti je, imajući u vidu njegov procesni položaj, svojim ponašanjem mogao doprineti trajanju postupka i da je efikasno okončanje postupka za podnosioca ustavne žalbe imalo izuzetan značaj, jer je neizvesnost u pogledu okončanja postupka i svako pristupanje sudu na glavni pretres kod njega kao oca žrtve ubistva neminovno izazivalo dodatne patnje. Sa druge strane, ocena Ustavnog suda je da je trajanju postupka isključivo doprinelo nedelotvorno postupanje sudova, i to pre svega prvostepenog suda pred kojim je postupak vođen, a koje se ogledalo u tome da je glavni pretres skoro svaki put počinjao iznova zbog promena u sastavu veća ili zbog proteka roka između dva nastavka glavnog pretresa (što dalje svedoči o njihovom retkom zakazivanju), da je skoro polovina zakazanih nastavaka glavnog pretresa odložena, da sud nije obezbedio uredno prisustvo i odazivanje pozivima veštaka koje je trebalo saslušati u dokaznom postupku i dr.

Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog, a posebno činjenice da je krivični postupak pokrenut povodom smrti sina podnosioca ustavne žalbe do koje je došlo pre više od sedam godina, utvrdio da je u predmetnom krivičnom postupku podnosiocu povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, kao u tački 1. izreke, prvi deo.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom određivanja visine naknade Ustavni sud je pošaom od toga da nijedan novčani iznos podnosiocu ustavne žalbe ne može nadoknaditi štetu koju je pretrpeo, te je zato s obzirom na svrhu naknade nematerijalne štete imao u vidu ne samo dužinu trajanja predmetnog postupka, već i značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe i čitavu porodicu ubijenog, ali i ekonomske i socijalne prilike u zemlji.

8. U pogledu navoda ustavne žalbe kojima se zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava osporava sudska presuda kojom je postupak pravnosnažno okončan osudom okrivljenog za krivično delo ubistvo iz nehata, a ne za krivično delo ubistvo za koje je bio optužen, Ustavni sud, polazeći od prethodno iznetih stavova, konstatuje da označena ustavna prava ne sadrže jemstva oštećenom u pogledu toga da li će redovni sud uopšte pokrenuti krivični postupak protiv određenog lica, a ako ga pokrene – da li će to lice i za koje krivično delo biti osuđeno i koja će mu krivična sankcija biti izrečena. Štaviše, pošto su samo redovni sudovi nadležni da odlučuju o krivici okrivljenog, Ustavni sud se u postupku po ustavnoj žalbi ne može upuštati u isitivanje pravilnosti pravne kvalifikacije krivičnog dela, čak ni kada ustavnu žalbu podnosi sam okrivljeni. Na temelju izloženog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu kojim je osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž. 1280/10 od 3. februara 2011. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U skladu sa svim prethodno iznetim, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b, člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku oštećenom u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti