Sudska praksa

Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe zbog pogrešnog računanja roka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od obaveštenja javnog tužioca o zahtevu za zaštitu zakonitosti, jer taj zahtev nije delotvorno pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Vorkapić iz Pocerskog Pričinovića na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Biljane Vorkapić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Bogatiću K. 15/09 od 1. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1802/10 od 16. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Biljana Vorkapić iz Pocerskog Pričinovića, preko punomoćnika, advokata Miroslava Danojlića iz Šapca, podnela je Ustavnom sudu 11. avgusta 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Bogatiću K. 15/09 od 1. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1802/10 od 16. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Opštinskog suda u Bogatiću K. 15/09 od 1. jula 2009. godine podnositeljka ustavne žalbe oglašena krivom za krivično delo pronevere iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09); da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1802/10 od 16. marta 2010. godine preinačena presuda Opštinskog suda u Bogatiću K. 15/09 od 1. jula 2009. godine u pogledu pravne ocene dela tako što se radnje okrivljene zbog kojih je prvostepenom presudom oglašena krivom, pravno kvalifikuju kao krivično delo pronevera iz člana 251. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03), dok se žalbe okrivljene i njenog advokata Nikše Crnogorca odbijaju kao neosnovane, a prvostepena presuda Opštinskog suda u Bogatiću se u nepreinačenom delu potvrđuje; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 556/11 od 7. jula 2011. godine, punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe, advokat Miroslav Danojlić iz Šapca, obavešten da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Bogatiću K. 15/09 od 1. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1802/10 od 16. marta 2010. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo nadležni javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

5. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1802/10 od 16. marta 2010. godine podnositeljka ustavne žalbe primila najkasnije 22. aprila 2011. godine kada je podnela inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, a da je ustavnu žalbu izjavila 11. avgusta 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu